Istovremeno, MSP sve više razumeju važnost društveno odgovornog poslovanja i koristi koje ono donosi, i spremni su da ulažu u održivo poslovanje i projekte. Osim toga što održivo poslovanje postaje i zakonska obaveza, za ova preduzeća to je i važan korak ka poboljšanju korporativnog imidža i reputacije i unapređenju poslovanja.

Banke, kao i investitori takođe obraćaju pažnju na usklađivanje sa ESG kriterijumima i vrlo rado ulažu novac u projekte takvih preduzeća. Odgovorne firme time imaju mnogo lakši pristup finansiranju, jer privlače investitore koji se fokusiraju na održive i odgovorne investicije i jasno postavljene ESG strategije i ciljeve.

„Pored finansiranja, banke igraju još jednu vrlo važnu ulogu - savetodavnu, koju ne treba nikako zanemariti. Iskustvo u radu sa različitim industrijama, kao i sprovođenje ekstenzivnih analiza na velikim bazama podataka, kreiranje metodologija i prediktivnih modela čiji je cilj identifikacija potencijalnih rizika i njihova minimizacija, su izuzetno važni za klijenta kako bi bolje planirali svoje poslovanje”, navodi Mateja Dičić, direktor Sektora za poslove sa velikim klijentima AIK Banke. „Sa druge strane, odgovorno poslovanje ne podrazumeva samo da klijent poštuje zakonske propise, već i da vodi računa da njegovo poslovanje bude ujedno održivo, a usmereno ka svim njegovim segmentima – od brige o dobavljačima, zaposlenima, do društveno odgovornih akcija kroz koje se dodatno jača veza sa zajednicom u kojoj se posluje. Klijenti koji po ovim principima posluju, otvaraju veći prostor za dobijanje kredita pod povoljnim uslovima”, dodaje Dičić.

Važno je napomenuti da zahtevi regulatora i finansijskih institucija u vezi sa ESG principima nisu identični za sve i zavise od regiona, industrije, stepena razvoja kompanije. Takođe, kada mala i srednja preduzeća apliciraju za kredit i žele da pokažu svoju posvećenost ESG principima, postoje određene poslovne prakse koje se od njih obično očekuju i koje zavise od oblasti u kojoj posluju, a tiču se odnosa prema svim stejkholderima – dobavljačima, kupcima, krajnjim potrošačima, poštovanju rokova, dobrom odnosu prema zaposlenima itd.

Mala i srednja preduzeća koja svoje poslovanje usklađuju sa ESG kriterijumima, banke i potencijalni investitori vide kao „preduzeća budućnosti”. To su preduzeća koja svoju strategiju zasnivaju na smanjenju količine ugrađenog materijala u proizvode, minimizaciji potrošnje energije i sirovina u proizvodnji, projektovanju proizvoda sa dužim vekom trajanja i pogodnim za popravku ili reciklažu.

Usklađujući i unapređujući poslovanje sa ESG kriterijumima, kompanije su konkurentnije na tržištu, i takođe otpornije na klimatske promene. Dičić ističe da je danas „ekonomski" faktor možda lakše uočiti nego ikada ranije jer se, zbog globalne geo-političke situacije suočavamo sa povećanjem cena energije. Preduzeća koja su na vreme krenula sa implementacijom cirkularnog modela poslovanja, bilo proizvodnjom energije iz sopstvenih izvora, bilo uvođenjem mera uštede sada su u mnogo pogodnijem položaju.

„Ne treba zaboraviti ni prirodne katastrofe, kojima, nažalost, sve češće svedočimo, a koje su rezultat klimatskih promena te je sa ekonomskog aspekta neophodno uzeti i ovu varijablu u obzir prilikom kreiranja biznis planova i projektovanja rasta.”, zaključuje Dičić.

Kompanije bi trebalo aktivno da razmišljaju o implementiranju „net zero“ koncepta poslovanja na način koji je u saglasnosti sa zahtevima kupaca, interesima vlasnika kompanija, zaposlenih i ostalih stejkholdera. Takođe, u modernom poslovanju imperativ postaje pametno korišćenje resursa i upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Potrebno je da se sve ove promene shvate, ne kao trošak, nego kao prilika da se inovira u sopstvenu proizvodnju čiji će „carbon footprint” biti mnogo manji. Klimatske promene je nemoguće izbeći, ali je ponašanje i prilagođavanje moguće kontrolisati. Izmene u poslovanju, kao i blagovremeno razmišljanje o potencijalnoj šteti kroz osiguranje imovine, mogu da ublaže posledice prirodnih promena.

Svoju posvećenost poštovanju ESG principa, MSP mogu da prezentuju kroz godišnje ESG izveštaje, kroz koje će predstaviti svoj uticaj na životnu sredinu, društveno okruženje i o načinu na koji upravljaju organizacijom. Kroz ovaj izveštaj kompanije objavljuju kvalitativne i kvantitativne rezultate, kao i poređenje osvarenih performansi kompanije sa prethodno definisanim ESG rizicima, prilikama i strategijama.

Kako bi podržao mala i srednja preduzeća u Srbiji da unaprede poslovanje, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je organizovao obuke “ESG Practitioner” u partnerstvu sa Razvojnom agencijom Srbije i Smart kolektivom. Ove obuke se održavaju u okviru projekta „Promocija održivih investicija”, koji UNDP sprovodi u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, i uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za mir i razvoj i Odeljenja Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja.