Narodna banka Srbije povećala je stopu obavezne rezerve banaka na devizne depozite i dinarske depozite sa deviznom klauzulom sa 38 na 40 odsto, izjavio je guverner NBS Radovan Jelašić. Članovi Odbora za bankarstvo Privredne komore Srbije izrazili su nezadovoljstvo najnovijim merama NBS, jer smatraju da nisu u funkciji stimulisanja proizvodnje.
Narodna banka Srbije (NBS) povećala je stopu obavezne rezerve banaka na devizne depozite i dinarske depozite sa deviznom klauzulom sa 38 na 40 odsto, izjavio je guverner NBS Radovan Jelašić.
Članovi Odbora za bankarstvo Privredne komore Srbije izrazili su nezadovoljstvo najnovijim merama NBS, jer smatraju da nisu u funkciji stimulisanja proizvodnje.
Jelašić je naveo da je NBS uvela i stopu od 20 odsto obavezne rezerve na dodatni priliv stranog kapitala namenjen za kreditnu ekspanziju i podigla stopu obaveznog depozita za lizing kompanije sa 10 na 20 odsto.
Obavezna rezerva banaka na dinarske depozite, koja je sada 18 odsto, ostaće nepromenjena, rekao je guverner, objašnjavajući da su nove mere NBS sračunate na držanje inflacije pod kontrolom i smanjenje ekspanzije potrošačkih kredita.
Jelašić je dodao da su te mere donete zbog očekivanih inflatornih pritisaka, pre svega od priliva privatizacionih prihoda u ovoj godini, koji će biti veći od planiranih, od poskupljenja struje, od tradicionalnog povećanja cena sezonskog voća i povrća u aprilu i maju, od isplate ovogodišnje rate stare devizne štednje od 31. maja (više od 200 miliona evra), a u drugom kvartalu godine preti opasnost od tradicionalno veće kreditne aktivnosti u Srbiji.
Od odluka Monetarnog odbora NBS, koje stupaju na snagu 10. aprila, očekuje se da će biti imobilisano oko 13,7 milijardi dinara, precizirao je Jelašić.
Takodje je predloženo da se iz devizne osnovice za obračun obavezne rezerve isključe sredstva inostranih kreditinih linija, koja su odobrena na osnovu zaključenih ugovora izmedju državne zajednice i medjunarodnih finansijskih institucija, ili vlada pojedinih zemalja.
Bankari smatraju i da mere nisu u funkciji jačanja dinara i vraćanja poverenja u njega, što je dovelo gotovo do gašenja dinarske štednje, a za privredu je najvažnija domaća akumulucija i zato su predložili da se smanji obavezna rezerva na dinarsku štednju.
Ukazano je da je više od 80 odsto štednje kratkoročnog karaktera, a time ne može da se finansira domaća akumulacija.
Direktor "Laiki banke" Jelenko Papić je predložio da NBS izdvojene rezerve uloži u projekte koje sama odabere i kod kojih će kontrolisati visinu kamatnih stopa.
Zamenik direktora Monetarnog sektora NBS Predrag Djumić je rekao da je cilj povećanja obaveznih rezervi na devizne depozite i dinarske sa deviznom klauzulom sa 38 na 40 odsto da se zaustavi inflacija, što je ujedno zahtev Svetske banke i MMF-a.
Pored toga rezerve od 50 odsto na subordinirane kredite i rezerve od 100 odsto na sredstva lizing kompanija, trena da doprinesu da se banke manje zadužuju u inostranstvu, što im uopšte nije problem, s obzirom da su im tamo centrale, a to dovodi do infalcije, objasnio je Djumić.
On je dodao da su repo operacije uvedene, da bi se podsticala dinarska štednja, u čemu banke i nisu baš aktivne. Po njegovim rečima te mere treba da smanje potrošačke kredite i povećaju upravo plasmane prema privredi.
(Tanjug)
Članovi Odbora za bankarstvo Privredne komore Srbije izrazili su nezadovoljstvo najnovijim merama NBS, jer smatraju da nisu u funkciji stimulisanja proizvodnje.
Jelašić je naveo da je NBS uvela i stopu od 20 odsto obavezne rezerve na dodatni priliv stranog kapitala namenjen za kreditnu ekspanziju i podigla stopu obaveznog depozita za lizing kompanije sa 10 na 20 odsto.
Obavezna rezerva banaka na dinarske depozite, koja je sada 18 odsto, ostaće nepromenjena, rekao je guverner, objašnjavajući da su nove mere NBS sračunate na držanje inflacije pod kontrolom i smanjenje ekspanzije potrošačkih kredita.
Jelašić je dodao da su te mere donete zbog očekivanih inflatornih pritisaka, pre svega od priliva privatizacionih prihoda u ovoj godini, koji će biti veći od planiranih, od poskupljenja struje, od tradicionalnog povećanja cena sezonskog voća i povrća u aprilu i maju, od isplate ovogodišnje rate stare devizne štednje od 31. maja (više od 200 miliona evra), a u drugom kvartalu godine preti opasnost od tradicionalno veće kreditne aktivnosti u Srbiji.
Od odluka Monetarnog odbora NBS, koje stupaju na snagu 10. aprila, očekuje se da će biti imobilisano oko 13,7 milijardi dinara, precizirao je Jelašić.
Bankari nezadovoljni
Sekretar Odbora za bankarstvo Privredne komore Srbije Branislava Žunić je ukazala da bankari predlažu da se uvedu selektvine stope obavezne rezerve, u zavinosti od strukture odobrenih kredita, tako da onim bankama koje imaju veće učešće od 70 odsto dinarskih kredita privredi, treba odobriti niže stope.Takodje je predloženo da se iz devizne osnovice za obračun obavezne rezerve isključe sredstva inostranih kreditinih linija, koja su odobrena na osnovu zaključenih ugovora izmedju državne zajednice i medjunarodnih finansijskih institucija, ili vlada pojedinih zemalja.
Bankari smatraju i da mere nisu u funkciji jačanja dinara i vraćanja poverenja u njega, što je dovelo gotovo do gašenja dinarske štednje, a za privredu je najvažnija domaća akumulucija i zato su predložili da se smanji obavezna rezerva na dinarsku štednju.
Ukazano je da je više od 80 odsto štednje kratkoročnog karaktera, a time ne može da se finansira domaća akumulacija.
Direktor "Laiki banke" Jelenko Papić je predložio da NBS izdvojene rezerve uloži u projekte koje sama odabere i kod kojih će kontrolisati visinu kamatnih stopa.
Zamenik direktora Monetarnog sektora NBS Predrag Djumić je rekao da je cilj povećanja obaveznih rezervi na devizne depozite i dinarske sa deviznom klauzulom sa 38 na 40 odsto da se zaustavi inflacija, što je ujedno zahtev Svetske banke i MMF-a.
Pored toga rezerve od 50 odsto na subordinirane kredite i rezerve od 100 odsto na sredstva lizing kompanija, trena da doprinesu da se banke manje zadužuju u inostranstvu, što im uopšte nije problem, s obzirom da su im tamo centrale, a to dovodi do infalcije, objasnio je Djumić.
On je dodao da su repo operacije uvedene, da bi se podsticala dinarska štednja, u čemu banke i nisu baš aktivne. Po njegovim rečima te mere treba da smanje potrošačke kredite i povećaju upravo plasmane prema privredi.
(Tanjug)
