Ustavni sud Srbije je u poslednjih mesec i po dana primio preko 250 zahteva za rešenje sukoba nadležnosti carinarnica i sudova za prekršaje.
Mada je Ustavni sud pre letnje pauze o tim predmetima zauzeo jasan stav i dalje mu stižu brojni zahtevi da odluči ko je nadležan za vođenje prekršajnih postupaka zbog carinskih prekršaja, da li određena carinarnica ili prekršajni sud, navela je predsednica suda dr Bosa Nenadić za Tanjug.
Sudija Nenadić je objasnila da je suština spora u tome što "u carinarnici misle da je za vođenje tih postupaka nadležan prekršajni sud, a u prekršajnom sudu tvrde da je nadležna carinarnica".
"Zato se i jedni i drugi oglašavaju nenadležnim i obraćaju Ustavnom sudu sa zahtevom da reši sukob nadležnosti, dok predmeti stoje nerešeni po nekoliko godina", rekla je Nenadićeva.
Većina ovih prekršajnih postupaka, kako je rekla, nisu pokrenuti nakon donošenja važećeg Zakona o prekršajima, već pre četiri, pet i šest godina, pa su skoro svi postupci u fazi kada bi mogli da zastare.
"Preostalo je, na primer, još tri meseca do isteka opšteg roka zastarelosti tog postupka, i umesto da ga nadležni organ reši, predmet se 'prebacuje' Ustavnom sudu da bi se izbegla odgovornost zbog toga što je neko taj predmet držao u fijoci skoro šest godina", navela je Nenadićeva.
Ona je podsetila da je Ustavni sud 26. jula održao vanrednu sednicu posvećenu tim predmetima, imajući u vidu njihovu važnost i mogućnost zastarevanja prekršajnog gonjenja lica koja su izvršila carinske prekršaje.
"Tada smo doneli veći broj odluka, kao neku vrstu 'pilot presuda', iz kojih se jasno vidi stav Suda o tome ko je u ovim postupcima nadležan - da li carinarnica ili prekršajni sud", navela je Nenadićeva.
Sve odluke objavljene su, kako je kazala, u "Službenom glasniku" i dostavljene carinarnicama i prekršajnim sudovima.
"Imajući u vidu broj sporova, mada to nije uobičajeno, uputili smo istovremeno pismo direktoru Uprave carina i vršiocu funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda", kazala je Nenadićeva.
"Cilj nam je bio da ukažemo na problem kako bi se postupci okončali u rokovima predviđenim zakonom. I mada se ne radi o nekoj složenoj vrsti nadležnosti koja ne bi mogla biti rešena u saradnji sudova i carinarnica, a posebno nakon donetih odluka Ustavnog suda, ovom sudu i dalje stiže veliki broj zahteva za rešavanje istovrsnih sukoba nadležnosti ", objasnila je ona.
Neke carinarnice su, kako je rekla, postupile u skladu sa stavom Ustavnog suda, a neke i dalje dostavljaju zahteve za rešavanje sukoba nadležnosti, jer se prekršajni sudovi oglašavaju nenadležnim.
Nenadićeva je podsetila da je na sednici u četvrtak, 16. septembra Sud odlučio o 30 takvih zahteva, među kojima i o zahtevu koji je jedna carinarnica dostavila iako je postupak već zastareo.
"Na taj način Ustavni sud se zloupotrebljava i zatrpava nepotrebnim sporovima", kazala je Nenadićeva.
Ona je istakla da Ustavni sud mora da odlučuje i po takvim zahtevima, kako bi se izbeglo da građanima bude povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ili pravo na imovinu zbog privremenog oduzimanja robe, deviza, vozila i drugih stvari, koje su bile predmet carinskog prekršaja.
Takvo ponašanje nadležnih državnih organa ima ozbiljne posledice kako po državu, odnosno buddžet Srbije, tako i u odnosu na zaštitu slobode i prava građana, zaključila je predsednica Ustavnog suda.
(Tanjug)
Mada je Ustavni sud pre letnje pauze o tim predmetima zauzeo jasan stav i dalje mu stižu brojni zahtevi da odluči ko je nadležan za vođenje prekršajnih postupaka zbog carinskih prekršaja, da li određena carinarnica ili prekršajni sud, navela je predsednica suda dr Bosa Nenadić za Tanjug.
Sudija Nenadić je objasnila da je suština spora u tome što "u carinarnici misle da je za vođenje tih postupaka nadležan prekršajni sud, a u prekršajnom sudu tvrde da je nadležna carinarnica".
"Zato se i jedni i drugi oglašavaju nenadležnim i obraćaju Ustavnom sudu sa zahtevom da reši sukob nadležnosti, dok predmeti stoje nerešeni po nekoliko godina", rekla je Nenadićeva.
Većina ovih prekršajnih postupaka, kako je rekla, nisu pokrenuti nakon donošenja važećeg Zakona o prekršajima, već pre četiri, pet i šest godina, pa su skoro svi postupci u fazi kada bi mogli da zastare.
"Preostalo je, na primer, još tri meseca do isteka opšteg roka zastarelosti tog postupka, i umesto da ga nadležni organ reši, predmet se 'prebacuje' Ustavnom sudu da bi se izbegla odgovornost zbog toga što je neko taj predmet držao u fijoci skoro šest godina", navela je Nenadićeva.
Ona je podsetila da je Ustavni sud 26. jula održao vanrednu sednicu posvećenu tim predmetima, imajući u vidu njihovu važnost i mogućnost zastarevanja prekršajnog gonjenja lica koja su izvršila carinske prekršaje.
"Tada smo doneli veći broj odluka, kao neku vrstu 'pilot presuda', iz kojih se jasno vidi stav Suda o tome ko je u ovim postupcima nadležan - da li carinarnica ili prekršajni sud", navela je Nenadićeva.
Sve odluke objavljene su, kako je kazala, u "Službenom glasniku" i dostavljene carinarnicama i prekršajnim sudovima.
"Imajući u vidu broj sporova, mada to nije uobičajeno, uputili smo istovremeno pismo direktoru Uprave carina i vršiocu funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda", kazala je Nenadićeva.
"Cilj nam je bio da ukažemo na problem kako bi se postupci okončali u rokovima predviđenim zakonom. I mada se ne radi o nekoj složenoj vrsti nadležnosti koja ne bi mogla biti rešena u saradnji sudova i carinarnica, a posebno nakon donetih odluka Ustavnog suda, ovom sudu i dalje stiže veliki broj zahteva za rešavanje istovrsnih sukoba nadležnosti ", objasnila je ona.
Neke carinarnice su, kako je rekla, postupile u skladu sa stavom Ustavnog suda, a neke i dalje dostavljaju zahteve za rešavanje sukoba nadležnosti, jer se prekršajni sudovi oglašavaju nenadležnim.
Nenadićeva je podsetila da je na sednici u četvrtak, 16. septembra Sud odlučio o 30 takvih zahteva, među kojima i o zahtevu koji je jedna carinarnica dostavila iako je postupak već zastareo.
"Na taj način Ustavni sud se zloupotrebljava i zatrpava nepotrebnim sporovima", kazala je Nenadićeva.
Ona je istakla da Ustavni sud mora da odlučuje i po takvim zahtevima, kako bi se izbeglo da građanima bude povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ili pravo na imovinu zbog privremenog oduzimanja robe, deviza, vozila i drugih stvari, koje su bile predmet carinskog prekršaja.
Takvo ponašanje nadležnih državnih organa ima ozbiljne posledice kako po državu, odnosno buddžet Srbije, tako i u odnosu na zaštitu slobode i prava građana, zaključila je predsednica Ustavnog suda.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
