Novi zakon o planiranju i izgradnji dao je poslednju šansu bespravnim graditeljima da legalizuju svoja zdanja, ali se do danas broj rešenih predmeta meri promilima.
Iako je većina vlasnika ovakvih objekata podnela prijave za legalizaciju u zakonskom roku od šest meseci, najveći problem lokalnim samoupravama zadaju nepotpune prijave. Vlasnici uz zahteve u više od 90 odsto slučajeva nisu dostavili svu potrebnu dokumentaciju, pišu "Novosti".
Osnov za legalizaciju su pre svega rešeni imovinsko-pravni odnosi. Mnogima upravo taj papir nedostaje, zbog sporosti administracije, sudova, katastra, ali i zbog gradnje na tuđem zemljištu.
U Srbiji je po novom zakonu podneto 346.056 zahteva za legalizaciju bespravno podignutih objekata - u centralnoj Srbiji 211.583, Beogradu 119.225, a u Vojvodini 15.248. Kada se dodaju i nerešene prijave za legalizaciju po ranije važećim zakonima, reč je o 617.658 predmeta.
"Ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić više puta je pozvao lokalne samouprave da prilagode cene legalizacije platežnoj moći građana", kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra.
"Ne želimo da visoka cena naknade za uređenje građevinskog zemljišta bude razlog za nedonošenje rešenja o legalizaciji. Nisu krive lokalne samouprave što podnosioci zahteva za legalizaciju nisu dostavili kompletnu dokumentaciju, ali one moraju da traže dopunu. Međutim, postoji bojazan da prijava za legalizaciju bude odbijena ako vlasnici, ni posle dva-tri poziva opštinara, ne dostave tražene papire. U tom slučaju vlasnik gubi pravo na legalizaciju, a njegov objekat biće srušen", kaže sagovornica "Novosti".
Deo posla treba da odradi i Ministarstvo za prostorno planiranje. Reč je, na primer, o legalizaciji velikih infrastrukturnih objekata.
Sva javna preduzeća u Srbiji su, kako tvrdi pomoćnica ministra, podnela zahteve za legalizaciju objekata koji su bez dozvole građeni sredstvima iz budžeta. Ministarstvo sa malim brojem zaposlenih pokušava po prioritetu da rešava te zahteve i već je izdato više od 50 dozvola.
Po broju prijava, naravno, prednjači glavni grad, koji je za ovaj veliki posao formirao i poseban sekretarijat. Sa nerešenim starim zahtevima sada se u Beogradu obrađuje više od 200.000 predmeta, a u poslednjih šest meseci izdato je svega stotinak rešenja o legalizaciji. U istom periodu odbijeno je između 30 i 40 sugrađana, čiji će objekti biti srušeni.
Trenutno se u beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju nalazi oko 187.000 prijava iz centralnih opština, dok ostale predmete rešavaju nadležni u sedam prigradskih. Čak 95 odsto nepotpunih zahteva za legalizaciju koji su predati u Beogradu usporava uvođenje bespravno sazidanih objekata u pravne okvire.
"Osim rešenih predmeta, još oko 200 odobrenih zahteva je upućeno Direkciji za građevinsko zemljište i kada bude isplaćena naknada za uređenje zemljišta, ti objekti će dobiti potrebne dozvole", rekao je "Novostima" Dalibor Biševac, zamenik sekretara za poslove legalizacije.
"Do sada smo obradili više od 50.000 zahteva, za koje smo u većini slučajeva tražili dopunu dokumentacije. To nas je usporilo. Najčešći problem su nerešeni imovinsko-pravni odnosi," kaže Biševac.
Prema Uredbi Vlade Srbije, pravo na popust od 60 odsto za legalizaciju imaju vlasnici porodičnih kuća i stanova do 100 kvadrata, ali samo ako sa direkcijama za zemljište sklope ugovore do kraja ove godine. S obzirom na tempo kojim proces teče, pitanje je koliko će građana moći da iskoristi ovu pogodnost.
"Naravno da nećemo moći sve predmete da obradimo i završimo do kraja godine, ali produženje roka isključivo zavisi od gradonačelnika i Skupštine Beograda. Jedino možemo da damo predlog da se produži period u kome pogodnosti mogu da se iskoriste, što ćemo i uraditi", kaže Biševac za "Novosti".
(MONDO)
Osnov za legalizaciju su pre svega rešeni imovinsko-pravni odnosi. Mnogima upravo taj papir nedostaje, zbog sporosti administracije, sudova, katastra, ali i zbog gradnje na tuđem zemljištu.
U Srbiji je po novom zakonu podneto 346.056 zahteva za legalizaciju bespravno podignutih objekata - u centralnoj Srbiji 211.583, Beogradu 119.225, a u Vojvodini 15.248. Kada se dodaju i nerešene prijave za legalizaciju po ranije važećim zakonima, reč je o 617.658 predmeta.
"Ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić više puta je pozvao lokalne samouprave da prilagode cene legalizacije platežnoj moći građana", kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra.
"Ne želimo da visoka cena naknade za uređenje građevinskog zemljišta bude razlog za nedonošenje rešenja o legalizaciji. Nisu krive lokalne samouprave što podnosioci zahteva za legalizaciju nisu dostavili kompletnu dokumentaciju, ali one moraju da traže dopunu. Međutim, postoji bojazan da prijava za legalizaciju bude odbijena ako vlasnici, ni posle dva-tri poziva opštinara, ne dostave tražene papire. U tom slučaju vlasnik gubi pravo na legalizaciju, a njegov objekat biće srušen", kaže sagovornica "Novosti".
Deo posla treba da odradi i Ministarstvo za prostorno planiranje. Reč je, na primer, o legalizaciji velikih infrastrukturnih objekata.
Sva javna preduzeća u Srbiji su, kako tvrdi pomoćnica ministra, podnela zahteve za legalizaciju objekata koji su bez dozvole građeni sredstvima iz budžeta. Ministarstvo sa malim brojem zaposlenih pokušava po prioritetu da rešava te zahteve i već je izdato više od 50 dozvola.
Po broju prijava, naravno, prednjači glavni grad, koji je za ovaj veliki posao formirao i poseban sekretarijat. Sa nerešenim starim zahtevima sada se u Beogradu obrađuje više od 200.000 predmeta, a u poslednjih šest meseci izdato je svega stotinak rešenja o legalizaciji. U istom periodu odbijeno je između 30 i 40 sugrađana, čiji će objekti biti srušeni.
Trenutno se u beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju nalazi oko 187.000 prijava iz centralnih opština, dok ostale predmete rešavaju nadležni u sedam prigradskih. Čak 95 odsto nepotpunih zahteva za legalizaciju koji su predati u Beogradu usporava uvođenje bespravno sazidanih objekata u pravne okvire.
"Osim rešenih predmeta, još oko 200 odobrenih zahteva je upućeno Direkciji za građevinsko zemljište i kada bude isplaćena naknada za uređenje zemljišta, ti objekti će dobiti potrebne dozvole", rekao je "Novostima" Dalibor Biševac, zamenik sekretara za poslove legalizacije.
"Do sada smo obradili više od 50.000 zahteva, za koje smo u većini slučajeva tražili dopunu dokumentacije. To nas je usporilo. Najčešći problem su nerešeni imovinsko-pravni odnosi," kaže Biševac.
Prema Uredbi Vlade Srbije, pravo na popust od 60 odsto za legalizaciju imaju vlasnici porodičnih kuća i stanova do 100 kvadrata, ali samo ako sa direkcijama za zemljište sklope ugovore do kraja ove godine. S obzirom na tempo kojim proces teče, pitanje je koliko će građana moći da iskoristi ovu pogodnost.
"Naravno da nećemo moći sve predmete da obradimo i završimo do kraja godine, ali produženje roka isključivo zavisi od gradonačelnika i Skupštine Beograda. Jedino možemo da damo predlog da se produži period u kome pogodnosti mogu da se iskoriste, što ćemo i uraditi", kaže Biševac za "Novosti".
(MONDO)
