U tekućoj godini je do sada raspisano pet javnih konkursa na kojima se javio ili veoma mali broj kandidata ili se nije javio nijedan kandidat.
Vest da je Republički seizmološki zavod Srbije, institucija koja se bavi detektovanjem zemljotresa i prikupljanjem podataka o njima, ostao bez jedinog zaposlenog diplomiranog geofizičara, izazvao je buru u javnosti. Dejan Valčić, vršilac dužnosti (v.d.) direktora Zavoda, kaže da to nije istina.
Valčić je za RSE objasnio da Zavod "trenutno nema zaposlenih koji su završili Rudarsko-geološki fakultet".
On, međutim, kaže da prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta, poslove seizmologa u Zavodu obavljaju zaposleni koji su završili studije na Rudarsko-geološkom fakultetu, Fizičkom i Matematičkom fakultetu.
"Završene studije i stečena znanja na ovim fakultetima su preduslov da kandidat bude primljen na radno mesto, dok se praktična obuka za rad kao seizmologa obavlja isključivo kroz stručno osposobljavanje obukom i praktičnim radom u Zavodu i učešćem na međunarodnim treninzima na koje Zavod upućuje svoje zaposlene", kaže Valčić.
Objašnjava da je osoba koja trenutno obavlja poslove seizmologa po struci diplomirani inženjer fizike "koji je prošao proces obuke za dežurnog seizmologa kako u Zavodu tako i pohađanjem više međunarodnih treninga".
Koji fakultet obrazuje seizmologe?
Dejan Vučković, docent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, objašnjava za Radio Slobodna Evropa da se jedino na tom fakultetu, na Odseku za geofiziku, ozbiljno izučava oblast seizmologije.
"Mi imamo niz predmeta koji su alati koje geofizičari koriste u domenu seizmologije", kaže Vučković.
Prema njegovim rečima, ovom oblašću bave se i inženjeri građevinske struke, ali iz ugla toga kako određeni objekat može da izdrži seizmički udar.
Vučković dodaje da, iako pravilnik Seizmološkog zavoda, daje mogućnost da se na mesto seizmologa zaposle i ljudi koji su diplomirali na Matematičkom i Fizičkom fakultetu, matematičari i fizičari tokom školovanja nisu imali dodir sa ovom oblašću.
"Feedback između građevine i geofizike je zapravo osnova seizmologije. A to što po nekoj sistematizaciji tu može da se zaposli ovaj ili onaj, to je lepo i ti ljudi su potrebni, ali samo kao pojačanje te osnovne baze, geofizičko-građevinske sprege", smatra Vučković.
Prema rečima Dejana Valčića, v.d. direktora Zavoda, trenutni broj zaposlenih je posledica više faktora, među kojima su višegodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, odlazak dela zaposlenih u penziju u kratkom vremenskom roku, te slaba zainteresovanost mlađih kolega za zapošljavanje i rad u Zavodu.
Kako kaže, Zavod je u prethodnom periodu raspisivao javne konkurse za popunjavanje upražnjenih radnih mesta, ali je, dodaje, odziv bio slab.
"Primera radi, u tekućoj godini je do sada raspisano pet javnih konkursa na kojima se javio ili veoma mali broj kandidata ili se nije javio nijedan kandidat. Od prijavljenih kandidata nijedan nije prošao ni osnovna testiranja funkcionalnih kompetencija kako bi se kvalifikovao za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija neophodnih za oglašeno radno mesto. Slična situacija se dogodila i u 2021. i 2022. godini", navodi Valčić.
On dodaje da je u toku postupak angažovanja "još dvoje iskusnih seizmologa".
Prema rečima vršioca dužnosti direktora Zavoda, mladi ljudi se uglavnom opredeljuju za rad u privatnom sektoru, "gde su trenutno bolji uslovi".
"Zavod uključivanjem u međunarodne projekte pokušava da stvori povoljne uslove za angažovanje i stručno usavršavanje mladih kolega sa fakulteta", napominje Valčić.
On kaže i da su nove tehnologije u oblasti seizmologije, "koje s velikom pouzdanošću automatski lociraju i izveštavaju o dogođenim zemljotresima" u značajnoj meri smanjile potrebu za stalnim prisustvom dežurnog seizmologa.
Bonus video:
(Mondo/Radio slobodna Evropa)
