JESEN U SRBIJI 2023. TOPLIJA OD ONE NAJTOPLIJE 2019, ŠTA SE DEŠAVA? Meteorolog Sovilj objasnio o kakvoj ANOMALIJI je reč

Posle najtoplijeg septembra u istoriji merenja i temperature u oktobru prelaze granice prosečnih temperatura za ovo doba godine i dnevne maksimalne dostižu čak letnje vrednosti, od 25 i više stepeni Celzijusa. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je u okviru petodnevne prognoze omogućio uvid u normale, odnosno, koliko bi trebala da bude normalna temperatura narednih pet dana, od ekstremno ispod normalnih vrednosti do ekstremno iznad, uz naznačene prognozirane vrednosti.

Na Vračaru toplije za 5,2 stepena

Na pitanje zašto je tako i šta se dešava u atmosferi meteorolog Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u RHMZ, kaže za „Blic“ da je Srbija od početka jeseni pod uticajem veoma tople vazdušne mase. Nije bilo nijednog značajnog zahlađenja, osim u trodnevnom periodu, od 16. do 18. oktobra, kada su u jutarnjim satima osmotreni slabi prizemni mrazevi.

"Period od 1. septembra do današnjeg dana bio je pod uticajem veoma toplog vazduha iz regiona Sredozemlja i temperatura je znatno iznad proseka. Prema trenutnim pokazateljima, recimo, na stanici Vračar u Beogradu srednja dosadašnja maksimalna oktobarska temperatura je 23,9 stepeni. Inače, prosečna temperatura, maksimalna za oktobar za prethodnih godina je bila 18,7 stepeni Celzijusa. To znači da je trenutno pozitivno odstupanje od 5,2 stepena. Dakle, sadašnji deo oktobra je za 5,2 stepena topliji u odnosu na normalne vrednosti prethodnih decenija", kaže Slobodan Sovilj.

Jesen 2023. toplija i od najtoplije 2019.

Ističe da neće biti značajnih promena i odstupanja ni do kraja ovog meseca s obzirom da će se nastaviti toplo vreme, i ako pogledamo dosadašnji tok jeseni on je bio topliji i od one do sada najtoplije koju smo zabeležili 2019. godine. Tada je jesen imala pozitivno odstupanje temperature u Beogradu od 3,5 stepena, a u Srbiji od 2,9 stepeni Celzijusa.

Prema trenutnim pokazateljima sigurno je da će se jesen ove godine naći na vrhu liste najtoplijih. Ostao je još novembar da prođe, kažu u RHMZ, da bi mogli da urade konačnu statistiku, ali u svakom slučaju septembar i oktobar jesu na vrhu te liste.

Globalno zagrevanje i tropski dani i noći

"Osim prisustva tople vazdušne mase iz regiona Sredozemlja, ovim anomalijama je doprineo i globalni porast temperature, odnosno klimatske promene po čijem efektu su temperature više u svim godišnjim dobima u našoj zemlji. U oktobru smo imali čak i jednu tropsku noć što je vrlo neuobičajeno i ona je zabeležena na prelazu iz 20. na 21. oktobar. Takođe, 20. oktobra je zabeležen i tropski dan, od 30,2 stepena i time je oboren prethodni datumski maksimum za taj datum koji je bio 1935. godine kada je temperatura iznosila 27,1 stepen. Mnogo je toplih rekorda i toplotnih anomalija", kaže Slobodan Sovilj.

Uticaj na poljoprivredu i zdravlje

Kada su poljoprivreda i javno zdravlje u pitanju kaže da je uticaj donekle nepovoljan, pre svega zato što se produžava period cvetanja biljaka. U avgustu i septembru je vrlo aktuelan polen ambrozije, s obzirom da veliki broj ljudi ima respiratorne probleme kao posledicu povećane koncentracije ovog inhalatornog alergena, ali ovako toplo vreme omogućava produženo cvetanje.

"Produženo cvetanje zbog toplog vremena značajno povećava rizike od alergijskih reakcija na polen uključujući i probleme sa alergijskom astmom. S druge strane u poljoprivredi se vide promene. Pojedino voće je ponovo procvetalo. I biljni i životinjski svet je donekle zbunjen ovako toplim vremenom i tople anomalije kako se ponavljaju iz sezone u sezonu zahtevaju da se prilagodimo novim štetočinama ili insektima i biljnim bolestima. Takođe, treba da se promene pojedini datumi ili termini sejanja i preparata koji se koriste u poljoprivredi", objašnjava Slobodan Sovilj.

Pozitivna oktobarska odstupanja veća od septembarskih

Meteorolog kaže da je septembar 2023. godine u Vojvodini bio najtopliji od početka merenja temperature u našoj zemlji. Zabeleženo je 29 letnjih dana u Vojvodini, i to su dani kada maksimalna temperatura prelazi 25 stepeni, što je više od očekivanih procena, dok je u Beogradu i u centralnoj i južnoj Srbiji septembar bio na trećem mestu, odmah nakon 1994. i 2011. godine.

"U svakom slučaju je septembar u celini bio na vrhu liste najtoplijih, a slično će se dogoditi i sa ovogodišnjim oktobrom, samo čekamo kraj meseca da se finalno uradi statistika. Trenutna pozitivna odstupanja u oktobru su još veća nego u septembru i s obzirom da do kraja meseca, tačnije, do 5. novembra ne treba očekivati bilo kakvo značajno zahlađenje. Tople anomalije će se nastaviti. U narednim danima će biti prolaznih povremenih naoblačenja s kratkotrajnom kišom, ali pad temperature koji ta naoblačenja uslovljavaju je vrlo mali, neznatan i neće mnogo uticati na maksimalne temperature vazduha", zaključuje Slobodan Sovilj.

Temperatura brže raste u Srbiji nego globalno

Dr Vladimir Đurđević, klimatolog i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže za „Blic“ da je zvanična informacija da je planeta danas u proseku toplija za 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski period. Temperatura treba da se zaustavi na 1,5 stepeni, a ako ne uspemo da je zaustavimo na 1,5 krajnja granica je 2 stepena, i nikada ne bi smeli da je pređemo. Zato treba da se potrudimo da zaustavimo porast temperature.

Kada je Srbija u pitanju prosečna godišnja temperatura porasla je već za bliže 2 stepena Celzijusa, što znači da u našem regionu klimatske promene dolaze malo brže nego globalno. "Ako se gleda poslednjih pet – šest godina bilo je za oko 2 stepena toplije nego što je bilo na kraju 19. veka. Naš region ima najbrži porast letnjih temperatura, svakih deset godina leta su bila za 0,45 stepeni toplija", kaže Vladimir Đurđević.

To je, prema njegovim rečima dokaz da se planeta dalje zagreva i brže nego pre zato što i dalje dodajemo ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu. Da bi zaustavili porast temperature moramo sve manje da ga dodajemo i u jednom trenutku da prestanemo, a mi svake godine dodamo više nego prethodne ili vrlo slično. "Jedina godina kada smo dodali manje ugljen-dioksida bila je zbog korone, a i tada smo dodali samo oko 5-6 odsto manje. To je dokaz koliko je to težak zadatak. Očekujte da će planeta biti i toplija u budućnosti", kaže Đurđević.

BONUS VIDEO:

 (MONDO/Blic)