U nastavku pretresa pred Apelacionim sudom u Beogradu, Petrović je izjašnjavajući se o sporazumu čije postojanje negira odbrana, naveo da je stav Tužilaštva da su od 26. aprila do 19. maja 1992. godine postojali zvanični kontakti predstavnika SFRJ i BiH i da je postojala saglasnost o mirnom povlačenju tadašnje JNA iz Tuzle.

"Pisani sporazum ne postoji, ali je sigurno postignut dogovor na osnovu dokaza koji na to upućuju", rekao je Petrović predočavajući sudskom veću zapisnik sa sednice Predsedništva BiH od 27. aprila 1992. godine u kom se, pored ostalog, navodi da treba obezbediti nesmetano povlačenje vojne kolone iz tog grada.

Odbrana je međutim istakla da je taj zapisnik akt koji je donela BiH, a ne sporazum.

"Taj dokaz je upravo dokaz da sporazum ne postoji", rekao je jedan od Jurišićevih branilaca Đorđe Dozet.

U obrazloženju prvostepene presude kojom je Jurišić osuđen na 12 godina zatvora navedeno je da je na suđenju nesporno utvrđeno da su postojali sporazumi BiH i SRJ, kao i civilne i vojne vlasti Tuzle sa kasarnom JNA "Husinska buna" o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 15. maja 1992. godine.

U nastavku pretresa koji je otvorio Apelacioni sud danas je ponovo saslušan komandant kasarne "Husinska buna" u Tuzli Mile Dubajić.

On je ponovio da je s načelnikom Stanice Javne bezbednosti u tom gradu Mešom Bajrićem dogovarao način izmeštanja i pravac kretanja kolone i da mu je on dao garancije da kolona neće biti napadnuta.

"Dogovor je bio da preko medija objave da (15. maja 1992.) u 19 sati kolona kreće i da se građani obaveste o tome kako bi se smanjila napetost", rekao je Dubajić, navodeći da je tih dana bilo raznih provokacija i da se pucalo prema kasarni.

On je rekao da je odluku o izmeštanju kasarne tog 15. maja doneo na osnovu naredbe iz Generalštaba tadašnje SFRJ prema kojoj je vojska sa teritorije BiH trebalo da se mirno povuče najkasnije do 19. maja 1992. godine.

"I bosanski mediji su javili da je postignut sporazum da se vojska povuče sa teritorije BiH", naveo je Dubajić, navodeći da mu nije poznata odluka Predsedništva BiH od 27. aprila 1992. godine.

Prema Dubajićevim riječima, dogovoreno je da na čelu bude policijsko vozilo sa članom Kriznog štaba tuzlanske opštine Mehmedom Brkićem, a da kao garant bezbednosti sa Dubajićem u vozilu bude Enver Delibegović, komandant štaba TO Tuzle.

"Kolona je po pravilima trebalo da ima obezbeđenje, ali nije bilo mogućnosti. Znali su da sam ostao bez borbenih delova i da se ne mogu braniti. Da je bilo mogućnosti za obezbeđenje, do napada ne bi došlo", ocijenio je Dubajić.

On je istakao da mu je bilo poznato šta se dogodilo u sličnoj situaciji u Sarajevu u Dobrovoljačkoj ulici, ali da u tom trenutku nije imao drugog izbora.

"Bilo je ili primiti borbu sa neorganizovanom jedinicom koju čine ostaci raznih jedinica i to u 'kotlu' i izginuti ili se povući", rekao je Dubajić i objasnio da se čvrsto uzdao u Bajrićeva obećanja budući da je on imao "veliki ugled i uticaj", a i vojska je imala dobre odnose sa njim.

Danas su putem video linka iz suda u Sarajevu saslušani i tadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić, i opštinski čelnici tog grada Enver Delibegović i Jasmin Imamović.

Javnost i publika u sudnici u kojoj su bili ambasador BiH Boriša Arnaut i predstavnici nevladinih organizacija, nije mogla da čuje njihovo izlaganje zbog loše veze, a slušalice su imali samo članovi sudskog veća, tužilac, odbrana i Jurišić.

Jurišić je tokom prvostepenog postupka negirao da je izdao naredbu o napadu, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom."

Po optužnici, on je izdao naredbu za otvaranje vatre na kolonu, iako je prethodno postignut dogovor o mirnom povlačenju JNA iz Tuzle.

Jurišić je uhapšen 2007. godine na beogradskom aerodromu i od tada je u pritvoru.

U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.

Ambasador BiH u Srbiji Boriša Arnaut izjavio je Srni da dosadašnji tok postupka pred Apelacionim sudom ukazuje na to da će mu biti izrečena oslobađajuća presuda.

Arnaut je rekao da je Jurišićeva odbrana iznela nove dokaze, između ostalog i presudu londonskog suda, koja je, kako je ocenio, "iz temelja poljuljala optužnicu" iz prvostepenog postupka protiv Jurišića.

On je objasnio da se to odnosi na tvrdnju o postojanju sporazuma o povlačenju JNA iz BiH, potpisanog u Skoplju između Blagoja Adžića i Alije Izetbegovića, koji je, kako je naveo "bio temelj optužnice i ono što je teretilo Jurišića - da ga je prekršio".

"Na Londonskom sudu utvrđeno je da taj sporazum nikada nije postojao", rekao je Arnaut.

On je naveo da je na drugostepenom postupku sudsko veće "iznijelo sve dokaze" i ponovo saslušalo svedoke.

"Mislim da sve ukazuje na to da će biti oslobađajuća presuda za Jurišića. jer svi svedoci, i (Mile) Dubajić koji je bio komandant te kasarne, nijednog trenutka nisu teretili Jurišića", rekao je Arnaut.

Apelacioni sud do sada je saslušao ukupno 14 svedoka, od kojih većina nije bila saslušana u prvostepenom postupku.

Nastavak suđenja zakazan je za 8. oktobar.

Na Brčanskoj malti 15. maja 1992. godine prilikom povlačenja pripadnika JNA iz Tuzle poginula su najmanje 92 vojnika, ranjena najmanje 33, a uništen je veći broj vojnih i sanitetskih vozila.

U Beogradu je za taj zločin na 12 godina osuđen Ilija Jurišić.

Prema optužnici, Jurišić je kao visoki starešina MUP-a BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, a nakon prijema naredbe za napad od svog pretpostavljenog, svim naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. mirno povlačila iz tog grada.

(agencije/MONDO)