Nekadašnji predsednik Vlade SRJ Radoje Kontić izjavio je danas na suđenju bivšem direktoru Savezne uprave carina (SUC) Mihalju Kertesu da nema saznanja o prebacivanju novca iz Srbije na Kipar tokom devedesetih godina prošlog veka.
Svedočeći pred Specijalnim sudom u Beogradu, Kontić je tvrdio da ne zna na koji su način u vreme sankcija obavljane nabavke i plaćanje energenata - nafte, mazuta, kerozina, gasa, kao i lekova i drugih vrsta robe iz inostranstva.
Pitanje "biti ili ne biti" u vreme sankcija je bilo kako nabaviti robu neophodnu za elementarno funkcionianje države, ali se o tome na sednicama Savezne vlade nikada nije raspravljalo, naveo je njen premijer od 1992. do 1998. godine, napominjući da su takvi razgovori vođeni samo nezvanično.
Kertes je optužen za nelegalno iznošenje višemilionskih suma novca na Kipar i davanje sredstava za više od 1.100 preduzeća i ustanova, čime je savezni budžet oštetio za 60 miliona evra.
Prema rečcima Kontića, Savezna uprava carina je bila pod ingerencijom Saveznog ministra finansija koji je imao ovlašćenje da sva slobodna sredstva od prihoda namenjenih budžetu, pa i carinskih prihoda, uplati, odnosno deponuje kod banaka da ne bi ostala imobilisana.
Slobodna sredstva, kako je naveo Kontić, nisu morala prvo da budu uplaćena na budžetski račun, već su odlukom ministra finansija uplaćivana na račune banaka, radi podizanja njihove likvidnosti i kreditne sposobnosti, sve do prispeća budžetskih isplata.
"Logično je da banke kada dobiju sredstva kreditiraju preduzeća, privredu i stanovništvo. Neće valjda da stave novac u trezor, već će da ga okreću i ne vidim šta je tu sporno", rekao je Kontić.
On je potvrdio da je Kertes na mesto direktora SUC došao u aprilu1994. posle dogovra sa Vrhovnim savetom odbrane - čiji su članovi bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Crne Gore Momir Bulatović i predsednik SRJ Zoran Lilić.
Odgovarajući na pitanja Kertesa, Kontić je naveo da optuženog nije pozivao na sednice vlade, zbog, kako je rekao, zategnutih odnosa koji su među njima postojali još pre Kertesovog imenovanja na tu funkciju.
Naglasio je da su u pitanju bili "intinmni razlozi" koje nije želeo da obrazlaže.
Na Kertesovo pitanje kako je kao premijer bio zadovoljan njegovim radom, Kontić je odgovorio:"Apsolutno sam bio zadovoljan vašim radom i mislim da ste bili dobar direktor".
Kontić je potvrdio da je imao kontakte sa Slobodanom Miloševićem, ali da u njegovom prisustvu nikada nije bilo reči o nalozima u vezi SUC-a.
Na kraju svedočenja Kontić je zatražio odobrenje suda da pozdravi Kertesa, a potom se rukovao sa njim.
Prema optužnici, Milošević je 1994. godine organizovao kriminalnu grupu, čiji su članovi, pored Kertesa, bili tadašnji potpredsednici Savezne vlade Nikola Šainović i Jovan Zebić. Po nalogu Miloševića, deo novca sa carine predavan je, mimo osnova, raznim pravnim i fizičkim licima, političkim strankama i DB-u.
Šainović i Zebić sprečavali su da savezna budžetska inspekcija kontroliše rad carine, navedeno je u optužnici i precizirano da je oko 38 miliona nemačkih maraka izneto sa carine u kešu i položeno na račune of-šor kompanija i banaka na Kipru.
Postupak protiv Miloševića i Zebića je obustavljen, jer su preminuli, a protiv Šainovića je postupak razdvojen jer je optužen pred Haškim tribunalom.
(Tanjug)
Pitanje "biti ili ne biti" u vreme sankcija je bilo kako nabaviti robu neophodnu za elementarno funkcionianje države, ali se o tome na sednicama Savezne vlade nikada nije raspravljalo, naveo je njen premijer od 1992. do 1998. godine, napominjući da su takvi razgovori vođeni samo nezvanično.
Kertes je optužen za nelegalno iznošenje višemilionskih suma novca na Kipar i davanje sredstava za više od 1.100 preduzeća i ustanova, čime je savezni budžet oštetio za 60 miliona evra.
Prema rečcima Kontića, Savezna uprava carina je bila pod ingerencijom Saveznog ministra finansija koji je imao ovlašćenje da sva slobodna sredstva od prihoda namenjenih budžetu, pa i carinskih prihoda, uplati, odnosno deponuje kod banaka da ne bi ostala imobilisana.
Slobodna sredstva, kako je naveo Kontić, nisu morala prvo da budu uplaćena na budžetski račun, već su odlukom ministra finansija uplaćivana na račune banaka, radi podizanja njihove likvidnosti i kreditne sposobnosti, sve do prispeća budžetskih isplata.
"Logično je da banke kada dobiju sredstva kreditiraju preduzeća, privredu i stanovništvo. Neće valjda da stave novac u trezor, već će da ga okreću i ne vidim šta je tu sporno", rekao je Kontić.
On je potvrdio da je Kertes na mesto direktora SUC došao u aprilu1994. posle dogovra sa Vrhovnim savetom odbrane - čiji su članovi bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Crne Gore Momir Bulatović i predsednik SRJ Zoran Lilić.
Odgovarajući na pitanja Kertesa, Kontić je naveo da optuženog nije pozivao na sednice vlade, zbog, kako je rekao, zategnutih odnosa koji su među njima postojali još pre Kertesovog imenovanja na tu funkciju.
Naglasio je da su u pitanju bili "intinmni razlozi" koje nije želeo da obrazlaže.
Na Kertesovo pitanje kako je kao premijer bio zadovoljan njegovim radom, Kontić je odgovorio:"Apsolutno sam bio zadovoljan vašim radom i mislim da ste bili dobar direktor".
Kontić je potvrdio da je imao kontakte sa Slobodanom Miloševićem, ali da u njegovom prisustvu nikada nije bilo reči o nalozima u vezi SUC-a.
Na kraju svedočenja Kontić je zatražio odobrenje suda da pozdravi Kertesa, a potom se rukovao sa njim.
Prema optužnici, Milošević je 1994. godine organizovao kriminalnu grupu, čiji su članovi, pored Kertesa, bili tadašnji potpredsednici Savezne vlade Nikola Šainović i Jovan Zebić. Po nalogu Miloševića, deo novca sa carine predavan je, mimo osnova, raznim pravnim i fizičkim licima, političkim strankama i DB-u.
Šainović i Zebić sprečavali su da savezna budžetska inspekcija kontroliše rad carine, navedeno je u optužnici i precizirano da je oko 38 miliona nemačkih maraka izneto sa carine u kešu i položeno na račune of-šor kompanija i banaka na Kipru.
Postupak protiv Miloševića i Zebića je obustavljen, jer su preminuli, a protiv Šainovića je postupak razdvojen jer je optužen pred Haškim tribunalom.
(Tanjug)
