Ustavni sud Srbije (USS) održaće 13. oktobra pripremnu sednicu o zahtevu republičkog javnog tužioca za zabranu 14 ekstremnih navijačkih grupa, najavila je predsednica tog suda dr Bosa Nenadić.
"Sudija izvestilac u tom predmetu sačinio je referat i pripremna sednica Ustavnog suda zakazana je za 13. oktobar", rekla je Nenadićeva u intervjuu Tanjugu.
Republički javni tužilac Slobodan Radovanović podneo je Ustavnom sudu 16. oktobra prošle godine predlog za zabranu delovanja 14 ekstremnih podgrupa navijačkih klubova "Partizana", "Crvene zvezde" i "Rada" i predložio njihovo brisanje iz registra "zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne i nacionalne, verske mržnje".
Povodom zahteva za zabranu rada, među kojima su i zahtevi za zabranu ekstremnih desničarskih organizacija "Srpski narodni pokret 1389." i "Nacionalni stroj", Nenadićeva je istakla da "i dalje smatra da su ovi predmeti među najvažnijima u Sudu i da će sudije izvestioci, saglasno planu rada, uskoro predložiti dalje postupanje Suda".
Nenadićeva je navela i da je Sud za 5. oktobar zakazao javnu raspravu o spornim ustavno pravnim pitanjima vezanim za Zakon o crkvama i verskim zajednicama.
Sud je dve godine radio na predlozima i inicijativama za ocenu ustavnosti tog zakona, podsetila je ona, a na sudiji izvestiocu je da, nakon javne rasprave, pripremi referat i predlog odluke za većanje i glasanje".
Nenadićeva je navela da su "na raspravu o tom zakonu, pored učesnika u postupku - Narodne skupštine i podnosilaca predloga i inicijative za ocenu ustavnosti - pozvani i predstavnici nadležnih organa i verskih zajednica, kao i naši istaknuti stručnjaci u ovoj oblasti."
Ustavni sud je primio četiri predloga i jednu inicijativu kojima osporavaju više odredbi Zakona o Crkvi i verskim zajednicama tvrdeći da se njima krši ustavom proklamovana odvojenost Crkve i države i da su diskriminatorske prema manjim verskim zajednicama, a osporavaju se i odredbe o postupku registracije i prava verskih službenika.
Nenadićeva je podsetila da je 9. septembra određen sudija izvestilac koji treba da pripremi predlog za ocenu ustavnosti izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ovlašćeni predlagač Agencija za borbu protiv korupcije pred Sudom osporava ustavnost odredbi kojima su dopštene duple funkcije.
Nenadićeva se osvrnula i na javne prozivke zbog sporog rada Ustavnog suda, podsetivši da su neki mediji čak objavili da Zakon o elektronskim komunikacijama, pored ostalih zakona, "čami u togama".
"Često se u javnosti počne prozivati Ustavni sud da nije efikasan, a da predmeti uopšte nisu stigli u Sud", rekla je ona istakavši da je "najbolji primer za to Zakon o elektronskim komunikacijama".
"Predlog zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama stigao je u Ustavni sud tek 30. septembra", naglasila je Nenadićeva.
Ona je navela da Sudu, međutim, stižu i pojedinačne inicijative u kojima se ukazuje, ne samo na nesaglasnost članova 128. i 129. zakona sa Ustavom, već i desetak drugih odredbi.
Zaštitnik građana i Poverenik osporavaju odredbe tog zakona kojima je, i bez sudskog naloga, dopuštena primena posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije, smatrajući da se time zadire u privatnost pojedinca.
Predsednica USS je izjavila da potpuno razume Zaštitnika i Poverenika koji su duže radili na podnesku Sudu jer "nije lako sačiniti valjan predlog za ocenu ustavnosti".
"Predlozi državnih organa moraju po formi i sadržini biti sačinjeni u skladu sa Zakon o Ustavnom sudu. To nisu inicijative građana i ne bi bilo primereno tim institucijama da im Ustavni sud vraća podneske na uređivanje", objasnila je Nenadićeva, istakavši da je "rad Suda uveliko olakšan kada predlog ovlašćenog predlagača sadrži argumentaciju, ustavno pravne navode i brižljivu analizu."
Što se tiče žalbi neizabranih sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, ona je ponovila da je, kao predsednik Suda, spremna da zakazuje rasprave čim dobije predloge sudija izvestilaca. "Nadam se, pošto su stvorene pretpostavke, da će takvi predlozi stići već iduće sedmice, a prve rasprave ubrzo biti zakazane", kazala je Nenadićeva.
"Često se čuje u javnosti da smo dosad doneli samo jednu odluku. To je samo formalno tačno, jer je naša odluka u slučaju Saveljić takozvana 'pilot presuda' i stavovi iz te odluke odnose se na sve druge žalbe koje su podnele sudije i tužioci", navela je ona.
Nakon te odluke usledile su pojedinačne odluke Visokog saveta sudstva i do 1. oktobra u Sud je stiglo 238 pojedinačnih odluka", navela je ona stakavši da će rasprava biti organizovana najpre o tim odlukama.
"S obzirom na broj tih predmeta i složenost ustavnopravnih pitanja koja se pokreću, ne možemo očekivati da će taj posao biti završen preko noći. To je ogroman posao sa kojim se u praksi nije susreo ni jedan ustavni sud i uveliko preti da blokira postupanje Suda po drugim predmetima na duži rok", objasnila je predsednica Nenadić.
Ne smemo, međutim, zanemariti činjenicu da se pred Ustavnim sudom nalazi i veliki broj žalbi koje su podneli naši građani zbog prestanka radnog odnosa protivno zakonu, neustavnog lišenja slobode, povrede prava dece i starih osoba, porodičnih odnosa i nekih drugih prava, koje sudovi treba da rešavaju po hitnom postupku. I oni, takođe čekaju na odluke ovog Suda, rekla je Nenadićeva.
Pored toga, kako je istakla, pred UŠ su i brojni i važni zakoni, zahtevi za rešenje sukoba nadležnosti i zahtevi za zabrane rada.
(Tanjug)
Republički javni tužilac Slobodan Radovanović podneo je Ustavnom sudu 16. oktobra prošle godine predlog za zabranu delovanja 14 ekstremnih podgrupa navijačkih klubova "Partizana", "Crvene zvezde" i "Rada" i predložio njihovo brisanje iz registra "zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne i nacionalne, verske mržnje".
Povodom zahteva za zabranu rada, među kojima su i zahtevi za zabranu ekstremnih desničarskih organizacija "Srpski narodni pokret 1389." i "Nacionalni stroj", Nenadićeva je istakla da "i dalje smatra da su ovi predmeti među najvažnijima u Sudu i da će sudije izvestioci, saglasno planu rada, uskoro predložiti dalje postupanje Suda".
Nenadićeva je navela i da je Sud za 5. oktobar zakazao javnu raspravu o spornim ustavno pravnim pitanjima vezanim za Zakon o crkvama i verskim zajednicama.
Sud je dve godine radio na predlozima i inicijativama za ocenu ustavnosti tog zakona, podsetila je ona, a na sudiji izvestiocu je da, nakon javne rasprave, pripremi referat i predlog odluke za većanje i glasanje".
Nenadićeva je navela da su "na raspravu o tom zakonu, pored učesnika u postupku - Narodne skupštine i podnosilaca predloga i inicijative za ocenu ustavnosti - pozvani i predstavnici nadležnih organa i verskih zajednica, kao i naši istaknuti stručnjaci u ovoj oblasti."
Ustavni sud je primio četiri predloga i jednu inicijativu kojima osporavaju više odredbi Zakona o Crkvi i verskim zajednicama tvrdeći da se njima krši ustavom proklamovana odvojenost Crkve i države i da su diskriminatorske prema manjim verskim zajednicama, a osporavaju se i odredbe o postupku registracije i prava verskih službenika.
Nenadićeva je podsetila da je 9. septembra određen sudija izvestilac koji treba da pripremi predlog za ocenu ustavnosti izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ovlašćeni predlagač Agencija za borbu protiv korupcije pred Sudom osporava ustavnost odredbi kojima su dopštene duple funkcije.
Nenadićeva se osvrnula i na javne prozivke zbog sporog rada Ustavnog suda, podsetivši da su neki mediji čak objavili da Zakon o elektronskim komunikacijama, pored ostalih zakona, "čami u togama".
"Često se u javnosti počne prozivati Ustavni sud da nije efikasan, a da predmeti uopšte nisu stigli u Sud", rekla je ona istakavši da je "najbolji primer za to Zakon o elektronskim komunikacijama".
"Predlog zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama stigao je u Ustavni sud tek 30. septembra", naglasila je Nenadićeva.
Ona je navela da Sudu, međutim, stižu i pojedinačne inicijative u kojima se ukazuje, ne samo na nesaglasnost članova 128. i 129. zakona sa Ustavom, već i desetak drugih odredbi.
Zaštitnik građana i Poverenik osporavaju odredbe tog zakona kojima je, i bez sudskog naloga, dopuštena primena posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije, smatrajući da se time zadire u privatnost pojedinca.
Predsednica USS je izjavila da potpuno razume Zaštitnika i Poverenika koji su duže radili na podnesku Sudu jer "nije lako sačiniti valjan predlog za ocenu ustavnosti".
"Predlozi državnih organa moraju po formi i sadržini biti sačinjeni u skladu sa Zakon o Ustavnom sudu. To nisu inicijative građana i ne bi bilo primereno tim institucijama da im Ustavni sud vraća podneske na uređivanje", objasnila je Nenadićeva, istakavši da je "rad Suda uveliko olakšan kada predlog ovlašćenog predlagača sadrži argumentaciju, ustavno pravne navode i brižljivu analizu."
Što se tiče žalbi neizabranih sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, ona je ponovila da je, kao predsednik Suda, spremna da zakazuje rasprave čim dobije predloge sudija izvestilaca. "Nadam se, pošto su stvorene pretpostavke, da će takvi predlozi stići već iduće sedmice, a prve rasprave ubrzo biti zakazane", kazala je Nenadićeva.
"Često se čuje u javnosti da smo dosad doneli samo jednu odluku. To je samo formalno tačno, jer je naša odluka u slučaju Saveljić takozvana 'pilot presuda' i stavovi iz te odluke odnose se na sve druge žalbe koje su podnele sudije i tužioci", navela je ona.
Nakon te odluke usledile su pojedinačne odluke Visokog saveta sudstva i do 1. oktobra u Sud je stiglo 238 pojedinačnih odluka", navela je ona stakavši da će rasprava biti organizovana najpre o tim odlukama.
"S obzirom na broj tih predmeta i složenost ustavnopravnih pitanja koja se pokreću, ne možemo očekivati da će taj posao biti završen preko noći. To je ogroman posao sa kojim se u praksi nije susreo ni jedan ustavni sud i uveliko preti da blokira postupanje Suda po drugim predmetima na duži rok", objasnila je predsednica Nenadić.
Ne smemo, međutim, zanemariti činjenicu da se pred Ustavnim sudom nalazi i veliki broj žalbi koje su podneli naši građani zbog prestanka radnog odnosa protivno zakonu, neustavnog lišenja slobode, povrede prava dece i starih osoba, porodičnih odnosa i nekih drugih prava, koje sudovi treba da rešavaju po hitnom postupku. I oni, takođe čekaju na odluke ovog Suda, rekla je Nenadićeva.
Pored toga, kako je istakla, pred UŠ su i brojni i važni zakoni, zahtevi za rešenje sukoba nadležnosti i zahtevi za zabrane rada.
(Tanjug)
