Pred sudom se nalazi se preko 7.000 ustavnih i drugih žalbi i oko 600 predmeta normativne kontrole, a sud zakočen plenarnim radom.
"To je očigledno ogroman broj predmeta za kapacitete institucije kakav je Ustavni Sud, a same brojke dovoljno govore o njegovoj preopterećenosti", ocenila je predsednica tog Suda Bosa Nenadić u intervjuu Tanjugu.
"Odgovorno tvrdim da je naš Ustavni sud po broju održanih sednica Suda, a posebno po broju predmeta o kojima je odlučeno na sednicama - daleko ispred drugih ustavnih sudova. Međutim, ti sudovi rešavaju veći broj predmeta, jer je njihov rad optimalniji i efikasniji, između ostalog, zato što odluke donose i u većima od tri do devet sudija", objasnila je Nenadićeva povodom javnih zamerki na sporost i efikasnost rada Ustavnog suda.
Neracionalno je i besmisleno, kako je objasnila, da o procesnim pretpostavkama ili pak o pojedinim sporovima, koji nisu tipično ustavosudski, Sud odlučuje u plenumu od 15 sudija.
Ona je navela da je, od uvođenja tog instituta, Ustavnom sudu podneto preko 9.000 podnesaka naslovljenih kao ustavne žalbe, odnosno žalbe, pre svega na odluke sudova, a samo za prvih osam meseci ove godine podneto je oko 5.000 ustavnih žalbi.
"Podnosioci najčešće ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku od strane sudova i na ove žalbe otpada trećina svih izjavljenih žalbi", navela je predsednica Ustavnog suda.
Podnesci stižu, kako je kazala, i zbog povreda prava na pravično suđenje, prava na rad i po osnovu rada, socijalnih prava, prava na mirno uživanje imovine, zbog neosnovanog lišenja slobode...
Nenadićeva je napomenula da "brojne ustavne žalbe nisu samo naša osobenost" i da su kroz to prolazile i druge zemlje neposredno posle uvođenja ustavne žalbe: Španija, Slovačka, Ruska Federacija...
"U toj situaciji našle su se skoro sve zemlje našeg regiona. Hrvatska je, ne tako davno, pred Ustavnim sudom imala oko 12.000 ustavnih žalbi. Slična situacija je i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini", istakla je predsednica Ustavnog suda.
Naravno, praksa je drugačija u zemljama sa dužom tradicijom ustavnosudske zaštite ljudskih sloboda i prava", kazala je ona i podsetila da "u Nemačkoj, najvećoj zemlji EU, sa više od 80 miliona stanovnika, godišnje bude podneto između 5.000 i 6.000 ustavnih žalbi".
Na pitanje koju vrstu sporova sada rešava USS, a mogli bi da rešavaju redovni sudovi, ona je odgovorila da su to, pre svega, sporovi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, neki sukobi nadležnosti i pojedini oblici žalbi, pa i kontrole zakonitosti akata privrednih društava, lokalne samouprave, mesnih zajednica i udruženja građana.
"U mnogim zemljama Ustavni sud vrši samo ocenu ustavnosti, dok ocenu zakonitosti vrše redovni (specijalizovani) sudovi. Ustavni sudovi po pravilu ne odlučuju u prvom stepenu po bilo kojoj vrsti žalbe, niti o sukobu nadležnosti na lokalnom nivou", objasnila je Nenadićeva.
Ona je navela da, na primer, u Mađarskoj ili Španiji za zabranu delovanja udruženja građana i sindikalnih organizacija nije nadležan ustavni sud (sem po ustavnoj žalbi), već redovni sudovi, a Ustavni sud Nemačke je nadležan samo za zabranu političkih stranaka.
Predsednica Nenadić je ukazala da je "za ozbiljniju promenu nadležnosti našeg Ustavnog suda, odnosno njeno primeravanje ustavnosudskoj funkciji, neophodna izmena Ustava, jer se nadležnost Ustavnog suda utvrđuje Ustavom".
Ona je podsetila da su pripreme za izmene Zakona o Ustavnom sudu započele prošle godine, kada je pripreman i set pravosudnih zakona, a njihovo usvajanje najavljeno još u oktobru prošle godine.
Zbog zastoja u radu, Ministarstvo pravde je u junu ove godine organizovalo stručnu raspravu na koju su bile pozvane i sve sudije USS, predstavnici drugih nadležnih organa, kao i predstavnici pojedinih ustavnih sudova (Nemačke, Hrvatske i drugi).
Nenadićeva je navela da bi nova zakonska rešenja ponajpre bila neophodna u organizaciji i načinu rada kako bi bilo omogućeno da Ustavni sud o pojedinim predmetima odlučuje u većima.
Prema njenom mišljenju, potrebno je i da se sporovi o povredi prava na suđenje u razumnom roku prenesu u nadležnost redovnih sudova, bilo instancionih, bilo Vrhovnog kasacionog suda.
Potrebno je, kako je kazala, "adekvatnije, a i bliže, urediti pojedine postupke pred Ustavnim sudom, uključujući i postupak po ustavnoj žalbi i žalbama, koji moraju biti strogo formalizovani i primereni optimalnom ostvarivanju ustavnosudske funkcije".
Predsednica Nenadić nije želela da se bavi razlozima zbog kojih su neke odluke Ustavnog suda u javnosti naišle na nerazumavenje i pogrešne interpratecije, poput odluke o kosovskom dodatku i konverziji prava korišćenja građevinskog zemljište u pravo svojine.
Naglasila je, međutim, da "krive interpretacije narušavaju ugled Ustavnog suda i stvaraju utisak u javnosti da Ustavni sud jednima prava štiti, a drugima uskraćuje".
"Čudi da pogrešna tumačenja stižu i od strane predstavnika pojedinih državnih organa", rekla je Nenadićeva i naglasila da se "Ustavni sud bavi zaštitom ustavnosti i zakonitosti i ne upliće se u dnevnu politiku, a takve pogrešne interpretacije predstavljaju pokusaj da se Ustavni sud uvuče u političke debate".
"Oduvek smatram da Ustavni sud o tome što ima da kaže - govori isključivo svojim odlukama. Interpretaciju i objašnjenje odluka Suda koje imaju širi društveni značaj trebalo bi, pre svega, potražiti u samom Sudu, a ne samo od onih za čije je akte Ustavni sud utvrdio da su neustavni", kazala je Nenadićeva.
"Nasuprot neosnovanim tumačenjima i pogrešnim interpretacijama da je Ustavni sud 'ukinuo' kosovski dodatak zbog pozitivne diskriminacije, podsećam da se Sud nije izjašnjavao 'protiv' ove naknade, niti se upuštao u konkretne iznose, obuhvat korisnika i druge pojedinosti oko isplate", izjavila je predsednica Suda.
"Sud je samo utvrdio da se ova pitanja, zbog svog značaja i prirode, ne mogu uređivati zaključcima Vlade, već isključivo zakonom i na zakonu zasnovanim odlukama.
Donoseći takvu odluku, Ustavni sud se rukovodio isključivo Ustavom i, pre svega, potrebom zaštite i obezbeđenja pravne sigurnosti lica na koje se pomenuti zaključci odnose.
Pitanja radnopravnog statusa građana uopšte, pa i naših građana na teritoriji KiM, po Ustavu, moraju se regulisati zakonom, a ne zaključcima Vlade, koji ne samo što nemaju istu pravnu snagu kao zakoni i ne objavljuju se u "Službenom glasniku", već se mogu po potrebi tekuće politike i u zavisnosti od trenutnog odnosa političkih snaga u vlasti, lako menjati, pa i ukidati", objasnila je Nenadićeva.
Ni odlukom o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, kako je istakla, "Sud nikoga nije štitio, pa ni loše investitore, kako mu se prebacuje, već je jasno izneo na Ustavu utemeljen stav da zakonom utvrđena prava građana ne mogu prestati zbog nedelanja državnih organa, odnosno nosilaca javne vlasti".
(Tanjug)
"Odgovorno tvrdim da je naš Ustavni sud po broju održanih sednica Suda, a posebno po broju predmeta o kojima je odlučeno na sednicama - daleko ispred drugih ustavnih sudova. Međutim, ti sudovi rešavaju veći broj predmeta, jer je njihov rad optimalniji i efikasniji, između ostalog, zato što odluke donose i u većima od tri do devet sudija", objasnila je Nenadićeva povodom javnih zamerki na sporost i efikasnost rada Ustavnog suda.
Neracionalno je i besmisleno, kako je objasnila, da o procesnim pretpostavkama ili pak o pojedinim sporovima, koji nisu tipično ustavosudski, Sud odlučuje u plenumu od 15 sudija.
Ona je navela da je, od uvođenja tog instituta, Ustavnom sudu podneto preko 9.000 podnesaka naslovljenih kao ustavne žalbe, odnosno žalbe, pre svega na odluke sudova, a samo za prvih osam meseci ove godine podneto je oko 5.000 ustavnih žalbi.
"Podnosioci najčešće ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku od strane sudova i na ove žalbe otpada trećina svih izjavljenih žalbi", navela je predsednica Ustavnog suda.
Podnesci stižu, kako je kazala, i zbog povreda prava na pravično suđenje, prava na rad i po osnovu rada, socijalnih prava, prava na mirno uživanje imovine, zbog neosnovanog lišenja slobode...
Nenadićeva je napomenula da "brojne ustavne žalbe nisu samo naša osobenost" i da su kroz to prolazile i druge zemlje neposredno posle uvođenja ustavne žalbe: Španija, Slovačka, Ruska Federacija...
"U toj situaciji našle su se skoro sve zemlje našeg regiona. Hrvatska je, ne tako davno, pred Ustavnim sudom imala oko 12.000 ustavnih žalbi. Slična situacija je i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini", istakla je predsednica Ustavnog suda.
Naravno, praksa je drugačija u zemljama sa dužom tradicijom ustavnosudske zaštite ljudskih sloboda i prava", kazala je ona i podsetila da "u Nemačkoj, najvećoj zemlji EU, sa više od 80 miliona stanovnika, godišnje bude podneto između 5.000 i 6.000 ustavnih žalbi".
Na pitanje koju vrstu sporova sada rešava USS, a mogli bi da rešavaju redovni sudovi, ona je odgovorila da su to, pre svega, sporovi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, neki sukobi nadležnosti i pojedini oblici žalbi, pa i kontrole zakonitosti akata privrednih društava, lokalne samouprave, mesnih zajednica i udruženja građana.
"U mnogim zemljama Ustavni sud vrši samo ocenu ustavnosti, dok ocenu zakonitosti vrše redovni (specijalizovani) sudovi. Ustavni sudovi po pravilu ne odlučuju u prvom stepenu po bilo kojoj vrsti žalbe, niti o sukobu nadležnosti na lokalnom nivou", objasnila je Nenadićeva.
Ona je navela da, na primer, u Mađarskoj ili Španiji za zabranu delovanja udruženja građana i sindikalnih organizacija nije nadležan ustavni sud (sem po ustavnoj žalbi), već redovni sudovi, a Ustavni sud Nemačke je nadležan samo za zabranu političkih stranaka.
Predsednica Nenadić je ukazala da je "za ozbiljniju promenu nadležnosti našeg Ustavnog suda, odnosno njeno primeravanje ustavnosudskoj funkciji, neophodna izmena Ustava, jer se nadležnost Ustavnog suda utvrđuje Ustavom".
Ona je podsetila da su pripreme za izmene Zakona o Ustavnom sudu započele prošle godine, kada je pripreman i set pravosudnih zakona, a njihovo usvajanje najavljeno još u oktobru prošle godine.
Zbog zastoja u radu, Ministarstvo pravde je u junu ove godine organizovalo stručnu raspravu na koju su bile pozvane i sve sudije USS, predstavnici drugih nadležnih organa, kao i predstavnici pojedinih ustavnih sudova (Nemačke, Hrvatske i drugi).
Nenadićeva je navela da bi nova zakonska rešenja ponajpre bila neophodna u organizaciji i načinu rada kako bi bilo omogućeno da Ustavni sud o pojedinim predmetima odlučuje u većima.
Prema njenom mišljenju, potrebno je i da se sporovi o povredi prava na suđenje u razumnom roku prenesu u nadležnost redovnih sudova, bilo instancionih, bilo Vrhovnog kasacionog suda.
Potrebno je, kako je kazala, "adekvatnije, a i bliže, urediti pojedine postupke pred Ustavnim sudom, uključujući i postupak po ustavnoj žalbi i žalbama, koji moraju biti strogo formalizovani i primereni optimalnom ostvarivanju ustavnosudske funkcije".
Predsednica Nenadić nije želela da se bavi razlozima zbog kojih su neke odluke Ustavnog suda u javnosti naišle na nerazumavenje i pogrešne interpratecije, poput odluke o kosovskom dodatku i konverziji prava korišćenja građevinskog zemljište u pravo svojine.
Naglasila je, međutim, da "krive interpretacije narušavaju ugled Ustavnog suda i stvaraju utisak u javnosti da Ustavni sud jednima prava štiti, a drugima uskraćuje".
"Čudi da pogrešna tumačenja stižu i od strane predstavnika pojedinih državnih organa", rekla je Nenadićeva i naglasila da se "Ustavni sud bavi zaštitom ustavnosti i zakonitosti i ne upliće se u dnevnu politiku, a takve pogrešne interpretacije predstavljaju pokusaj da se Ustavni sud uvuče u političke debate".
"Oduvek smatram da Ustavni sud o tome što ima da kaže - govori isključivo svojim odlukama. Interpretaciju i objašnjenje odluka Suda koje imaju širi društveni značaj trebalo bi, pre svega, potražiti u samom Sudu, a ne samo od onih za čije je akte Ustavni sud utvrdio da su neustavni", kazala je Nenadićeva.
"Nasuprot neosnovanim tumačenjima i pogrešnim interpretacijama da je Ustavni sud 'ukinuo' kosovski dodatak zbog pozitivne diskriminacije, podsećam da se Sud nije izjašnjavao 'protiv' ove naknade, niti se upuštao u konkretne iznose, obuhvat korisnika i druge pojedinosti oko isplate", izjavila je predsednica Suda.
"Sud je samo utvrdio da se ova pitanja, zbog svog značaja i prirode, ne mogu uređivati zaključcima Vlade, već isključivo zakonom i na zakonu zasnovanim odlukama.
Donoseći takvu odluku, Ustavni sud se rukovodio isključivo Ustavom i, pre svega, potrebom zaštite i obezbeđenja pravne sigurnosti lica na koje se pomenuti zaključci odnose.
Pitanja radnopravnog statusa građana uopšte, pa i naših građana na teritoriji KiM, po Ustavu, moraju se regulisati zakonom, a ne zaključcima Vlade, koji ne samo što nemaju istu pravnu snagu kao zakoni i ne objavljuju se u "Službenom glasniku", već se mogu po potrebi tekuće politike i u zavisnosti od trenutnog odnosa političkih snaga u vlasti, lako menjati, pa i ukidati", objasnila je Nenadićeva.
Ni odlukom o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, kako je istakla, "Sud nikoga nije štitio, pa ni loše investitore, kako mu se prebacuje, već je jasno izneo na Ustavu utemeljen stav da zakonom utvrđena prava građana ne mogu prestati zbog nedelanja državnih organa, odnosno nosilaca javne vlasti".
(Tanjug)
