Mesec dana od početka primene zakona sprečavanju zlostavljanja na radu inspektorima nije stigla nijedna prijava.
"Ne smemo da sednemo nijednom tokom osam sati radnog vremena. Čak i nemamo stolicu. Prodavnica je pokrivena kamerama i gazda vidi svaki naš pokret i čuje svaku reč. Često viče na nas, optužuje nas za besmislice i pokušava da nas međusobno posvađa. Radimo svakog dana, čak i bolesni. Vikend ne postoji, prekovremeni rad se ne plaća, a uz sve plata nam je 20.000 dinara", prenose "Novosti" iskustvo R. N, prodavačice iz Beograda..
Ona je samo jedna od hiljada zaposlenih širom Srbije koja svakodnevno radi u uslovima koji više liče na robovlasnički, nego na radni odnos. Prijavu zbog zlostavljanja ne sme da podnese jer se plaši da će ostati i bez tog, kakvog-takvog izvora prihoda.
Uprkos sve težim uslovima rada, posebno u privatnim preduzećima, za mesec dana otkako je na snagu stupio Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, saznaju "Novosti" u Inspekciji rada, nije podneta nijedna prijava protiv poslodavaca.
"Poslodavci imaju rok od mesec dana da sve zaposlene pismenim putem obaveste o zabrani zlostavljanja na radnom mestu. Kada zaposleni smatra da je žrtva mobinga, prvi korak je rešavanje ovog problema u okviru firme. Svaki poslodavac obavezan je da među zaposlenima imenuje medijatora koji i ne mora da bude iz firme, kome će se prijavljivati slučajevi mobinga", objašnjavaju u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
Prijave mogu da se podnose i Inspekciji rada, ali da bi ostvario svoja prava radnik mora da pokrene postupak pred sudom.
Zakon i pravilinik Ministarstva za rad do najsitnijih detalja propisuju kako bi trebalo da izgledaju odnosi u firmi. Ne samo da šef ne sme da ponižava zaposlene već je dužan da bude ljubazan i pruža primer ostalima. Realnost u Srbiji je, međutim, daleko od propisa, a čini se da su radnici spremni da istrpe i najgore poniženje na poslu, ukoliko im on garantuje da će svakog dana imati hleb na stolu.
Zbog armije nezaposlenih koja je spremna da zauzme mesto, mnogi već prilikom potpisivanja ugovora o radu pristaju na bednu zaradu i ponižavajuće uslove. Sve je više poslodavaca koji su prepisali recept iz republičke skupštine i od svoji zaposlenih traže da potpišu - blanko otkaze.
"Rekli su mi da moram da potpišem blanko otkaz ili neću dobiti posao. Bilo je uzmi ili ostavi i nisam imao izbora. Osim te neizvesnosti, uslovi rada uopšte nisu loši", priča D. P, zaposlen u velikoj domaćoj firmi.
Iako se naizgled čini da mobinga najviše ima u malim preduzećima, gde gazde šefuju niskoobrazovanim radnicima, evropska statistika pokazuje sasvim drugačije.
"Ranija istraživanja pokazala su da mobinga ima najviše u velikim kompanijama. O zlostavljanju zaposleni pričaju svojim prijateljima, ali zbog dobrih zarada, nisu spremni da podnesu prijave", objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
"U trgovinama, pekarama ili u ugostiteljstvu, ljudi uglavnom zarađuju malo, takvih poslova je mnogo na tržištu, pa će mnogi pre da promene poslodavca, nego da trpe zlostavljanje", kaže Rajić.
Mobing je, prema Rajićevim rečima, u Srbiji postao masovna pojava zbog niza loših privatizacija.
Radnike je i pre donošenja propisa o mobingu štitio Zakon o radu. Međutim, zaposleni su se i do sada teško odlučivali da prijave poslodavca.
Prema podacima Unije poslodavaca tek trećina prijava dolazila je od radnika, dok su ostatak podnosili inpektori prilikom kontrola, pišu "Novosti".
(MONDO)
Ona je samo jedna od hiljada zaposlenih širom Srbije koja svakodnevno radi u uslovima koji više liče na robovlasnički, nego na radni odnos. Prijavu zbog zlostavljanja ne sme da podnese jer se plaši da će ostati i bez tog, kakvog-takvog izvora prihoda.
Uprkos sve težim uslovima rada, posebno u privatnim preduzećima, za mesec dana otkako je na snagu stupio Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, saznaju "Novosti" u Inspekciji rada, nije podneta nijedna prijava protiv poslodavaca.
"Poslodavci imaju rok od mesec dana da sve zaposlene pismenim putem obaveste o zabrani zlostavljanja na radnom mestu. Kada zaposleni smatra da je žrtva mobinga, prvi korak je rešavanje ovog problema u okviru firme. Svaki poslodavac obavezan je da među zaposlenima imenuje medijatora koji i ne mora da bude iz firme, kome će se prijavljivati slučajevi mobinga", objašnjavaju u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
Prijave mogu da se podnose i Inspekciji rada, ali da bi ostvario svoja prava radnik mora da pokrene postupak pred sudom.
Zakon i pravilinik Ministarstva za rad do najsitnijih detalja propisuju kako bi trebalo da izgledaju odnosi u firmi. Ne samo da šef ne sme da ponižava zaposlene već je dužan da bude ljubazan i pruža primer ostalima. Realnost u Srbiji je, međutim, daleko od propisa, a čini se da su radnici spremni da istrpe i najgore poniženje na poslu, ukoliko im on garantuje da će svakog dana imati hleb na stolu.
Zbog armije nezaposlenih koja je spremna da zauzme mesto, mnogi već prilikom potpisivanja ugovora o radu pristaju na bednu zaradu i ponižavajuće uslove. Sve je više poslodavaca koji su prepisali recept iz republičke skupštine i od svoji zaposlenih traže da potpišu - blanko otkaze.
"Rekli su mi da moram da potpišem blanko otkaz ili neću dobiti posao. Bilo je uzmi ili ostavi i nisam imao izbora. Osim te neizvesnosti, uslovi rada uopšte nisu loši", priča D. P, zaposlen u velikoj domaćoj firmi.
Iako se naizgled čini da mobinga najviše ima u malim preduzećima, gde gazde šefuju niskoobrazovanim radnicima, evropska statistika pokazuje sasvim drugačije.
"Ranija istraživanja pokazala su da mobinga ima najviše u velikim kompanijama. O zlostavljanju zaposleni pričaju svojim prijateljima, ali zbog dobrih zarada, nisu spremni da podnesu prijave", objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
"U trgovinama, pekarama ili u ugostiteljstvu, ljudi uglavnom zarađuju malo, takvih poslova je mnogo na tržištu, pa će mnogi pre da promene poslodavca, nego da trpe zlostavljanje", kaže Rajić.
Mobing je, prema Rajićevim rečima, u Srbiji postao masovna pojava zbog niza loših privatizacija.
Radnike je i pre donošenja propisa o mobingu štitio Zakon o radu. Međutim, zaposleni su se i do sada teško odlučivali da prijave poslodavca.
Prema podacima Unije poslodavaca tek trećina prijava dolazila je od radnika, dok su ostatak podnosili inpektori prilikom kontrola, pišu "Novosti".
(MONDO)
