Dvoje pacijenata ponovo dobro vide, a ponovno pokretanje presađivanja rožnjača je nada i za mlade koji neretko imaju loš vid zbog deformacije rožnjače.

Pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, načelnik VMA, ističe da "život u modernom vremenu i uticaj potrošačke kulture formiraju svakodnevicu u tolikoj meri da neretko zaboravimo da je najskuplji život".

- Upravo zato spasavanje, odnosno produžetak i poboljšanje kvaliteta života kroz napredak transplantacione hirurgije u VMA, a zaključno sa dve uspešne transplantacije rožnjače u ovoj godini, smatram najvažnijim postignućima ustanove na čijem sam čelu. Zahvaljujući najhumanijem činu koji postoji, do 22. novembra uradili smo četiri transplantacije jetre, šest kadaveričnih transplantacija bubrega i 21 od živih srodnika, kao i 71 transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze - kaže za Kurir prof. Vukosavljević i dodaje:

1083795_miroslav-vukosavljevic_ff.jpg
Privatna arhiva 

  - Transplantacioni timovi VMA rade punim kapacitetom pod kapom reformisanog Centra za transplantaciju solidnih organa, ćelija i tkiva VMA i najsavremenijom akreditovanom Očnom bankom VMA u zemlji i svakodnevno potvrđuju multidisciplinarnost kao postulat rada u našoj, pre svega vojnoj bolnici, a uz svesrdnu podršku svih kolega, kao i resornog ministra i državnog rukovodstva.

USKORO JEDINSTVENA LISTA
Transplantacija rožnjače rađena je na VMA od 1971. do 2002, navodi prof. Resan, kada se zbog zakonskih ograničenja prekida sa izvođenjem istih do sticanja zakonskih uslova. Formiranjem Očne banke VMA 2018. i usvajanjem novih zakonskih regulativa, transplantacioni program se nastavlja, što će omogućiti velikom broju pacijenata da povrate svoju vidnu funkciju, za šta je Klinika za očne bolesti, kao deo Centra za transplantaciju VMA, materijalno i kadrovski spremna za sve vrste operativnih zahvata.

- U VMA postoji lista za transplantaciju rožnjače na kojoj su i vojni i civilni osiguranici. Uskoro će Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja objediniti sve liste iz svih centara u kojima je pacijentima indikovana transplantacija rožnjače i formirati jedinstvenu republičku listu. U VMA će ostati i lista za transplantaciju rožnjače vojnih osiguranika jer se oni mogu lečiti jedino u VMA - ističe prof. Resan.

3730546_doktor-mirko-resan-1_ff.jpg
Privatna arhiva 

Dvoje pacijenata kojima je u novembru urađena transplantacija rožnjače je dobro, nalaze se na kućnom oporavku, navodi za Kurir pukovnik prof. dr Mirko Resan, načelnik Klinike za očne bolesti VMA, ističući da im se vidna oštrina znatno popravila, da već imaju koristan vid, te da sad samostalno dolaze na redovne kontrole.

- Pacijenti kojima je potrebna transplantacija rožnjače imaju jako narušen vid, obično ispod 10 odsto vidne oštrine, a veoma često je vid sveden na prepoznavanje mahanja ruke ispred oka. Dvoje kojima je nedavno uspešno urađena transplantacija rožnjače u VMA su upravo bili takvi - kaže prof. Resan,. On nam objašnjava postupak presađivanja, koji podrazumeva da se, uz saglasnost porodice donora, uzme kalem rožnjače sa donora - preminule osobe (kadavera) ili sa osobe kojoj je utvrđena moždana smrt:

- U celom procesu učestvuje više koordinatora, tj. lekara različitih specijalnosti, a eksplantaciju tkiva, tj. uzimanje kalema, izvodi oftalmolog. Potom se kalem rožnjače čuva u posebnom tečnom medijumu u Očnoj banci, gde se na posebnom aparatu (spekularnom mikroskopu) analizira rožnjača i procenjuje da li je dobrog kvaliteta da se presadi pacijentu. U Očnoj banci se kalem može čuvati i do 14 dana, i za to vreme se s liste za transplantaciju poziva pacijent, koji se prima u kliniku za izvođenje operacije u opštoj anesteziji. Dakle, čuvanjem kalema u Očnoj banci se, osim njegove analize, dobija i na vremenu da se pacijent adekvatno pripremi za izvođenje operacije. Cela operacija transplantacije rožnjače traje do sat i po (uključujući uvođenje i izvođenje iz opšte anestezije) i izvodi je oftalmolog - govori prof. Resan i dodaje da su Klinika za očne bolesti i Očna banka VMA, zajedno s drugim organizacionim jedinicama VMA, materijalno i kadrovski potpuno osposobljene za izvođenje ove složene transplantacione procedure.

PRIMALAC TKIVA NE MOŽE BITI PACIJENT SA:
- ekstremno suvim okom koji nema suznu sekreciju

- rožnjačom u koju su urasli krvni sudovi u više od polovine njene površine

- ozbiljnim sistemskim i imunološkim oboljenjem (npr. Stiven-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza)

NAJČEŠĆE INDIKACIJE ZA TRANSPLANTACIJU ROŽNJAČE:
- hronični otok rožnjače nastao nakon operacije katarakte

- oboljenje endotela rožnjače poznato kao Fuksova distrofija

- različite distrofije i degeneracije rožnjače koje se karakterišu njenim zamućenjem ili deformacijom oblika

- keratokonus, tj. distrofija rožnjače, koja se karakteriše deformacijom njenog oblika, najčešća indikacija među mladima

- ožiljci na rožnjači od povreda prednjeg segmenta oka, npr. nakon mehaničke ili hemijske povrede

URAĐENE TRANSPLANTACIJE NA VMA OD POČETKA GODINE DO 22. NOVEMBRA:
2 transplantacije rožnjača

4 transplantacije jetre

6 kadaveričnih transplantacija bubrega

21 transplantacija bubrega od živih srodnika

71 transplantacija matičnih ćelija hematopoeze (19 alogenih i 52 autologne)

Perforativna keratoplastika je operacija koja je izvedena nad dvoje pacijenata, a reč je zapravo o presađivanju punom debljinom tkiva rožnjače. Klinika je, navodi prof. Resan, osposobljena da radi i lamelarne keratoplastike, koje su učili od rodonačelnika te metode, prof. dr Tomasa Džona sa Lajola univerziteta u Čikagu, koji je i viziting profesor Medicinskog fakulteta VMA.

Ali ne može svako s problemom s rožnjačom biti i kandidat za transplantaciju (videti okvir), dok među onima koji čekaju na presađivanje (videti okvir za indikacije) ima i mladih.

- U današnje savremeno doba, posebno kod mladih, česta je pojava keratokonusa, tj. distrofije rožnjače, koja se karakteriše deformacijom njenog oblika i koja posledično dovodi do jako lošeg vida. Među mladima je to najčešća indikacija za transplantaciju rožnjače - ističe prof. Resan.