Sudija Nebojša Simeunović odbio je pred petooktobarske promene 2000. Godine da potpiše nalog za hapšenje rudara "Kolubare" koji su bili u štrajku.
Sindikalna organizacija Rudarskoga basena "Kolubara" zatražila je danas od državnih organa da konačno utvrde istinu o smrti sudije Nebojše Simeunovića, koji je pred petooktobarske promene 2000. godine odbio da potpiše nalog za hapšenje Štrajkačkog odbora sindikata i pojedinih političara.
"Odbijanjem da stavi potpis na nalog za hapšenje optuženih od strane režima Slobodana Miloševića, sudija Nebojša Simeunović sačuvao je Srbiju i mnoge živote. Ali, izgubio je svoj. Okolnosti pod kojima se to desilo nisu razjašnjenje ni posle 10 godina", istakao je predsednik Sindikalne organizacije "Kolubara" Miodrag Ranković koji je bio na čelu Štrajkačkog odbora sindikata u oktobru 2000. godine.
Sindikat "Kolubare" je istakao da je krajnje vreme da se javnosti kaže istina i izrazio očekivanje da predsednik Srbije Boris Tadić, jedan od tada optuženih političara, pomogne da se sazna istina o stradanju sudije Simeunovića, čije su zasluge nemerljive što je Srbija danas ovakva kakva jeste.
U saopštenju sindikata podseća se da su, nakon objave štrajka u "Kolubari" 29. septembra 2000. godine sa jedinim zahtevom da se poštuje izborna volja građana izražena na izborima 24. septembra, počeli strahoviti pritisci na štrajkače od strane Miloševićevog režima.
Ceo tadašnji Štrajkački odbor, kao i političari među kojima Boris Tadić i Nebojša Čović optuženi su za rušenje državnog poretka, ali je sudija Simeunović odbio da potpiše nalog za hapšenje i posle toga pronađen je mrtav.
Sindikalna organizacija "Kolubare" istakla je da je time Simeunović sprečio krvoproliće, jer je sasvim sigurno da radnici ne bi dozvolili hapšenje i nasilna privođenja, a da bi na kopove, gde je oružja bilo i na jednoj i na drugoj strani, došla vojska i policija.
Sudija Nebojša Simeunović nestao je 7. novembra 2000. a njegovo telo pronađeno je 3. decembra na obali Dunava kod hotela "Jugoslavija". Sud je tada procenio da je reč o samoubistvu, 2004. predmet je prekvalifikovan u "nestanak", a od 2006. ima oznaku državne tajne.
Sudija Simeunović vodio je istrage o ubistvima policijskog generala Radovana Stojičića Badže, ministra vojnog Pavla Bulatovića, slučajeve Nenada Đorđevića i pada ruskog "Iljušina" na Surčin.
Predsednik Srbije Boris Tadić je pre nekoliko dana na skupu o 5. oktobaru izjavio da je sudija Simeunović izgubio život zbog toga što je odbio da potpiše nalog za hapšenje vođa štrajka u Kolubari i pojedinih političara i istakao da želi da podstakne da se taj slučaj reši.
(Beta/MONDO)
"Odbijanjem da stavi potpis na nalog za hapšenje optuženih od strane režima Slobodana Miloševića, sudija Nebojša Simeunović sačuvao je Srbiju i mnoge živote. Ali, izgubio je svoj. Okolnosti pod kojima se to desilo nisu razjašnjenje ni posle 10 godina", istakao je predsednik Sindikalne organizacije "Kolubara" Miodrag Ranković koji je bio na čelu Štrajkačkog odbora sindikata u oktobru 2000. godine.
Sindikat "Kolubare" je istakao da je krajnje vreme da se javnosti kaže istina i izrazio očekivanje da predsednik Srbije Boris Tadić, jedan od tada optuženih političara, pomogne da se sazna istina o stradanju sudije Simeunovića, čije su zasluge nemerljive što je Srbija danas ovakva kakva jeste.
U saopštenju sindikata podseća se da su, nakon objave štrajka u "Kolubari" 29. septembra 2000. godine sa jedinim zahtevom da se poštuje izborna volja građana izražena na izborima 24. septembra, počeli strahoviti pritisci na štrajkače od strane Miloševićevog režima.
Ceo tadašnji Štrajkački odbor, kao i političari među kojima Boris Tadić i Nebojša Čović optuženi su za rušenje državnog poretka, ali je sudija Simeunović odbio da potpiše nalog za hapšenje i posle toga pronađen je mrtav.
Sindikalna organizacija "Kolubare" istakla je da je time Simeunović sprečio krvoproliće, jer je sasvim sigurno da radnici ne bi dozvolili hapšenje i nasilna privođenja, a da bi na kopove, gde je oružja bilo i na jednoj i na drugoj strani, došla vojska i policija.
Sudija Nebojša Simeunović nestao je 7. novembra 2000. a njegovo telo pronađeno je 3. decembra na obali Dunava kod hotela "Jugoslavija". Sud je tada procenio da je reč o samoubistvu, 2004. predmet je prekvalifikovan u "nestanak", a od 2006. ima oznaku državne tajne.
Sudija Simeunović vodio je istrage o ubistvima policijskog generala Radovana Stojičića Badže, ministra vojnog Pavla Bulatovića, slučajeve Nenada Đorđevića i pada ruskog "Iljušina" na Surčin.
Predsednik Srbije Boris Tadić je pre nekoliko dana na skupu o 5. oktobaru izjavio da je sudija Simeunović izgubio život zbog toga što je odbio da potpiše nalog za hapšenje vođa štrajka u Kolubari i pojedinih političara i istakao da želi da podstakne da se taj slučaj reši.
(Beta/MONDO)
