Beogradski fakulteti nemaju para ni za grejanje a tešku finansijskoj situaciji još težom čini dug države, kaže rektor Univerziteta. Para bi bilo da se smanji guber jer baš ne treba pet mašinskih fakulteta, smatra prof. Branko Medojević.
Univerzitetu u Beogradu država duguje oko 10 miliona evra na ime neisplaćenog novca za materijalne troškove od 2004. godine, saznaju Novosti u Rektoratu BU. Ogromni računi za komunalne usluge, koje fakulteti ne mogu sami da plate, prete da ugroze normalno funkcionisanje visokoškolskih ustanova u glavnom gradu.
Dodatni problem fakultetima predstavlja to što im se cena grejanja obračunava kao za privredu, zbog čega će narednih dana biti održan sastanak sa predstavnicima Skupštine grada i “Toplana”. Slamku spasa fakulteti vide u Gradu i nadaju se da će pomoći našoj najstarijoj i najvećoj visokoškolskoj ustanovi.
"Zatekao sam velika dugovanja prema fakultetima, što čudi, jer je u prethodnom periodu bilo mnogo više novca od privatizacije i stranih donacija", kaže Žarko Obradović, ministar prosvete.
Rebalansom budžeta predvišeno je da će deo sredstava biti odvojen za namirenje duga fakultetima, pogotovo onim ustanovama koje imaju probleme sa grejanjem, kako bi nastava mogla da se odvija. Trenutno nedostaje nekoliko milijardi dinara za sve nivoe obrazovanja...
Obradović ističe da 95 odsto budžeta namenjenog prosveti odlazi na plate zaposlenih, a ostatak na sve drugo. Ministar naglašava da će se zalagati za povećanje izdvajanja za visoko obrazovanje, jer je to najisplativija investicija.
"Grejali ili ne, mesečno moramo da platimo 650.000 dinara, a u toku grejne sezone ta cifra se povećava", kaže prof. dr Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine.
Struju plaćaju 800.000 dinara, iznošenje smeća i vodu po 200.000, prevoz studenata 800.000, telefon 140.000.
"Mesečno nam na plaćanje ovih troškova ode oko 2,5 miliona dinara, a u vreme grejne sezone cifra ide i do četiri miliona. Od države za sve materijalne troškove dobijamo 1,047 miliona dinara".
Stojić kaže da grejanja ima do dva popodne, a posle studenti sede u jaknama. Račune plaćaju iz zaostalih rezervi, koje se polako tope. Smatra da bi pomoglo kada bi Grad bar ukinuo plaćanje grejanja po tarifi za privredu.
"Imamo samo šest samofinansirajućih studenata, tako da se ne možemo osloniti na te prihode. Plate zaposlenih i školarine nismo menjali tri godine, pa novac koji dobijemo od nekih projekata ide za plaćanje materijalnih troškova i opremanje fakulteta. Plata našeg asistenta svega je 35.000 dinara", objašnjava Stojić.
Mašinski fakultet već duguje 22 miliona dinara za grejanje i, kako ističu u ovoj ustanovi, nemaju novca da plate zaostale račune. Ukoliko se dugovi ne izmire, studentima preti cvokotanje u amfiteatrima.
Dodatni problem je što je zgrada u kojoj je fakultet smešten ogromna, cela se greje, pa su takvi i računi.
Prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da država isplaćuje tek dvadesetak odsto novca predviđenog za materijalne troškove i da bi ta izdvajanja trebalo povećati, ali dodaje:
"Država u ovom trenutku pomaže koliko može, ali ceo budžet “pojedu” plate. Fakulteti ne mogu samo čekati da im država da novac, već moraju i sami da se snalaze. Da izađu na tržište, da ponude projekte, da sarađuju sa privredom i tako obezbede dodatne prihode...
Profesor Ekonomskog fakulteta Branko Medojević smatra da bi se problem finansiranja fakulteta mogao rešiti racionalizacijom mreže visokoškolskih ustanova i boljom preraspodelom novca u budžetu.
"Prosto je neshvatljivo da jedna agencija dobije 500 miliona dinara, a svi fakulteti u Srbiji 650 miliona dinara. Šta će Srbiji pet mašinskih fakulteta u okruženju od stotinak kilometara? Nikada više Srbija neće imati mašinsku industriju kakva je nekad postojala. Mora se napraviti racionalizacija, a ne da i dalje školujemo kadrove za inostranstvo", kaže Medojević.
Dodatni problem fakultetima predstavlja to što im se cena grejanja obračunava kao za privredu, zbog čega će narednih dana biti održan sastanak sa predstavnicima Skupštine grada i “Toplana”. Slamku spasa fakulteti vide u Gradu i nadaju se da će pomoći našoj najstarijoj i najvećoj visokoškolskoj ustanovi.
"Zatekao sam velika dugovanja prema fakultetima, što čudi, jer je u prethodnom periodu bilo mnogo više novca od privatizacije i stranih donacija", kaže Žarko Obradović, ministar prosvete.
Rebalansom budžeta predvišeno je da će deo sredstava biti odvojen za namirenje duga fakultetima, pogotovo onim ustanovama koje imaju probleme sa grejanjem, kako bi nastava mogla da se odvija. Trenutno nedostaje nekoliko milijardi dinara za sve nivoe obrazovanja...
Obradović ističe da 95 odsto budžeta namenjenog prosveti odlazi na plate zaposlenih, a ostatak na sve drugo. Ministar naglašava da će se zalagati za povećanje izdvajanja za visoko obrazovanje, jer je to najisplativija investicija.
"Grejali ili ne, mesečno moramo da platimo 650.000 dinara, a u toku grejne sezone ta cifra se povećava", kaže prof. dr Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine.
Struju plaćaju 800.000 dinara, iznošenje smeća i vodu po 200.000, prevoz studenata 800.000, telefon 140.000.
"Mesečno nam na plaćanje ovih troškova ode oko 2,5 miliona dinara, a u vreme grejne sezone cifra ide i do četiri miliona. Od države za sve materijalne troškove dobijamo 1,047 miliona dinara".
Stojić kaže da grejanja ima do dva popodne, a posle studenti sede u jaknama. Račune plaćaju iz zaostalih rezervi, koje se polako tope. Smatra da bi pomoglo kada bi Grad bar ukinuo plaćanje grejanja po tarifi za privredu.
"Imamo samo šest samofinansirajućih studenata, tako da se ne možemo osloniti na te prihode. Plate zaposlenih i školarine nismo menjali tri godine, pa novac koji dobijemo od nekih projekata ide za plaćanje materijalnih troškova i opremanje fakulteta. Plata našeg asistenta svega je 35.000 dinara", objašnjava Stojić.
Mašinski fakultet već duguje 22 miliona dinara za grejanje i, kako ističu u ovoj ustanovi, nemaju novca da plate zaostale račune. Ukoliko se dugovi ne izmire, studentima preti cvokotanje u amfiteatrima.
Dodatni problem je što je zgrada u kojoj je fakultet smešten ogromna, cela se greje, pa su takvi i računi.
Prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da država isplaćuje tek dvadesetak odsto novca predviđenog za materijalne troškove i da bi ta izdvajanja trebalo povećati, ali dodaje:
"Država u ovom trenutku pomaže koliko može, ali ceo budžet “pojedu” plate. Fakulteti ne mogu samo čekati da im država da novac, već moraju i sami da se snalaze. Da izađu na tržište, da ponude projekte, da sarađuju sa privredom i tako obezbede dodatne prihode...
Profesor Ekonomskog fakulteta Branko Medojević smatra da bi se problem finansiranja fakulteta mogao rešiti racionalizacijom mreže visokoškolskih ustanova i boljom preraspodelom novca u budžetu.
"Prosto je neshvatljivo da jedna agencija dobije 500 miliona dinara, a svi fakulteti u Srbiji 650 miliona dinara. Šta će Srbiji pet mašinskih fakulteta u okruženju od stotinak kilometara? Nikada više Srbija neće imati mašinsku industriju kakva je nekad postojala. Mora se napraviti racionalizacija, a ne da i dalje školujemo kadrove za inostranstvo", kaže Medojević.
