Predsedavajući Veća za ratne zločine sudija Siniša Važić kazao je na javnom objavljivanju presude da je uvažana žalba branilaca na prvostepenu presudu od 12 godina zatvora i da će se novi postupak voditi pred "potpuno novim većem".
Jurišiću je ukinut i pritvor u kome se nalazi od 11. maja 2007. i po tom rešenju nije dozvoljena žalba, kazao je Važić.
Predstavnici institucija Republike Srpske i nevladinog sektora razočarani su ovom odlukom suda u Beogradu.
Oni, kako su ukazali, smatraju da je ponovno suđenje Jurišiću nemoguće, s obzirom da on može da napusti Srbiju i da ne postoje mehanizmi da Jurišić po nalogu srpskih pravosudnih institucija bude uhapšen u BiH i izručen Srbiji.
Direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović ocenio je da je Apelacioni sud u Beogradu "izbegao direktno suočavanje sa samim procesom i težinom procesa, već je pronašao solomonsko rešenje da proces vrati na početak".
On tvrdi da "tog početaka u Srbiji, kada je u pitanju procesuiranje zločina nad 'tuzlanskom kolonom' neće biti".
Navodeći da je Haški tribunal ocenio da predmet "tuzlanska kolona" treba da bude procesuiran u BiH, Velimirović je izrazio nadu da će Tužilaštvo BiH pokrenuti taj slučaj.
Šef koordinacionog tima Vlade RS za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih Staša Košarac ocenio je da su bošnjačke političke elite, putem diplomatsko-konzularnih predstavništava, nevladinog sektora i pojedinačno uticale na pravosuđe Srbije,
On je poručio da će ovakva presuda podgrejati mišljenja prema kojoj su Bošnjaci jedine žrtve proteklog rata u BiH.
"Bilo kakakv ponovni postupak Iliji Jurišiću pred pravosudnim sistemom u Srbiji je nemoguć, jer ne vidimo ko će i na koji način uhapsisti Jurišića i dovesti ga na proces u prvostepenom postupku", kazao je Košarac novinarima.
Predsednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih vojnika i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović izjavio je da ga je odluka Apelacionog suda u Beogradu iznenadila, mada je "očekivana u kontekstu političkih dešavanja u Srbiji".
"Ako je Vojno Tužilaštvo u Beogradu 1993. godine pokrenulo postupak za utvrđivanje odgovornosti za zločin u Tuzli i ako su dve godine Jurišića držali u pritvoru, onda je neshvatljivo da za sve te godine nisu mogli utvrditi i prikupiti dovoljno podataka za zločin, koji je očit, i za poziciju Ilije Jurišća, koji je sigurno bio u tom komandnom lancu", kazao je Mitrović.
Jurišić je prvostepeno pred nekadašnjim Okružnim sudom u Beogradu septembra 2009. osuđen na 12 godina zatvora zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe.
Tužilastvo je tražilo pooštrenje kazne, a Jurišićevi branioci oslobođanje "zbog nedostatka dokaza" i puštanje iz pritvora.
Tokom pretresa koji je otvorio drugostepeni sud, saslušano je 14 svedoka, među kojima putem video linka iz Sarajeva i nekadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić i bivši komandiri stanica policije u tom gradu.
Jurišić je negirao da je izdao naredbu o napadu na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz Tuzle, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom".
Uhapšen je 2007. godine na beogradskom aerodromu.
U obrazloženju prvostepene presude navedeno je da je na suđenju nesporno utvrđeno da su postojali sporazumi BiH i SRJ, kao i civilne i vojne vlasti Tuzle sa kasarnom JNA "Husinska buna" o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 15. maja 1992.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine po optužnici srpskog Tužilaštva za ratne zločine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
(Beta/MONDO)
Jurišiću je ukinut i pritvor u kome se nalazi od 11. maja 2007. i po tom rešenju nije dozvoljena žalba, kazao je Važić.
Predstavnici institucija Republike Srpske i nevladinog sektora razočarani su ovom odlukom suda u Beogradu.
Oni, kako su ukazali, smatraju da je ponovno suđenje Jurišiću nemoguće, s obzirom da on može da napusti Srbiju i da ne postoje mehanizmi da Jurišić po nalogu srpskih pravosudnih institucija bude uhapšen u BiH i izručen Srbiji.
Direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović ocenio je da je Apelacioni sud u Beogradu "izbegao direktno suočavanje sa samim procesom i težinom procesa, već je pronašao solomonsko rešenje da proces vrati na početak".
On tvrdi da "tog početaka u Srbiji, kada je u pitanju procesuiranje zločina nad 'tuzlanskom kolonom' neće biti".
Navodeći da je Haški tribunal ocenio da predmet "tuzlanska kolona" treba da bude procesuiran u BiH, Velimirović je izrazio nadu da će Tužilaštvo BiH pokrenuti taj slučaj.
Šef koordinacionog tima Vlade RS za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih Staša Košarac ocenio je da su bošnjačke političke elite, putem diplomatsko-konzularnih predstavništava, nevladinog sektora i pojedinačno uticale na pravosuđe Srbije,
On je poručio da će ovakva presuda podgrejati mišljenja prema kojoj su Bošnjaci jedine žrtve proteklog rata u BiH.
"Bilo kakakv ponovni postupak Iliji Jurišiću pred pravosudnim sistemom u Srbiji je nemoguć, jer ne vidimo ko će i na koji način uhapsisti Jurišića i dovesti ga na proces u prvostepenom postupku", kazao je Košarac novinarima.
Predsednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih vojnika i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović izjavio je da ga je odluka Apelacionog suda u Beogradu iznenadila, mada je "očekivana u kontekstu političkih dešavanja u Srbiji".
"Ako je Vojno Tužilaštvo u Beogradu 1993. godine pokrenulo postupak za utvrđivanje odgovornosti za zločin u Tuzli i ako su dve godine Jurišića držali u pritvoru, onda je neshvatljivo da za sve te godine nisu mogli utvrditi i prikupiti dovoljno podataka za zločin, koji je očit, i za poziciju Ilije Jurišća, koji je sigurno bio u tom komandnom lancu", kazao je Mitrović.
Jurišić je prvostepeno pred nekadašnjim Okružnim sudom u Beogradu septembra 2009. osuđen na 12 godina zatvora zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe.
Tužilastvo je tražilo pooštrenje kazne, a Jurišićevi branioci oslobođanje "zbog nedostatka dokaza" i puštanje iz pritvora.
Tokom pretresa koji je otvorio drugostepeni sud, saslušano je 14 svedoka, među kojima putem video linka iz Sarajeva i nekadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić i bivši komandiri stanica policije u tom gradu.
Jurišić je negirao da je izdao naredbu o napadu na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz Tuzle, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom".
Uhapšen je 2007. godine na beogradskom aerodromu.
U obrazloženju prvostepene presude navedeno je da je na suđenju nesporno utvrđeno da su postojali sporazumi BiH i SRJ, kao i civilne i vojne vlasti Tuzle sa kasarnom JNA "Husinska buna" o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 15. maja 1992.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine po optužnici srpskog Tužilaštva za ratne zločine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
