Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je Iliji Jurišiću prvostepenu presudu od 12 godina zatvora zbog učešća u ratnom zločin nad kolonom JNA u Tuzli, predmet vratio na novo suđenje, a optuženom ukinuo pritvor. Odluka suda šokirala celu Srpsku.
Predsedavajući Veća za ratne zločine sudija Siniša Važić kazao je na javnom objavljivanju presude da je uvažana žalba branilaca na prvostepenu presudu od 12 godina zatvora i da će se novi postupak voditi pred "potpuno novim većem".
Jurišiću je ukinut i pritvor u kome se nalazi od 11. maja 2007. i po tom rešenju nije dozvoljena žalba, kazao je Važić.
Predstavnici institucija Republike Srpske i nevladinog sektora razočarani su ovom odlukom suda u Beogradu.
Oni, kako su ukazali, smatraju da je ponovno suđenje Jurišiću nemoguće, s obzirom da on može da napusti Srbiju i da ne postoje mehanizmi da Jurišić po nalogu srpskih pravosudnih institucija bude uhapšen u BiH i izručen Srbiji.
Direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović ocenio je da je Apelacioni sud u Beogradu "izbegao direktno suočavanje sa samim procesom i težinom procesa, već je pronašao solomonsko rešenje da proces vrati na početak".
On tvrdi da "tog početaka u Srbiji, kada je u pitanju procesuiranje zločina nad 'tuzlanskom kolonom' neće biti".
Navodeći da je Haški tribunal ocenio da predmet "tuzlanska kolona" treba da bude procesuiran u BiH, Velimirović je izrazio nadu da će Tužilaštvo BiH pokrenuti taj slučaj.
Šef koordinacionog tima Vlade RS za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih Staša Košarac ocenio je da su bošnjačke političke elite, putem diplomatsko-konzularnih predstavništava, nevladinog sektora i pojedinačno uticale na pravosuđe Srbije,
On je poručio da će ovakva presuda podgrejati mišljenja prema kojoj su Bošnjaci jedine žrtve proteklog rata u BiH.
"Bilo kakakv ponovni postupak Iliji Jurišiću pred pravosudnim sistemom u Srbiji je nemoguć, jer ne vidimo ko će i na koji način uhapsisti Jurišića i dovesti ga na proces u prvostepenom postupku", kazao je Košarac novinarima.
Predsednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih vojnika i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović izjavio je da ga je odluka Apelacionog suda u Beogradu iznenadila, mada je "očekivana u kontekstu političkih dešavanja u Srbiji".
"Ako je Vojno Tužilaštvo u Beogradu 1993. godine pokrenulo postupak za utvrđivanje odgovornosti za zločin u Tuzli i ako su dve godine Jurišića držali u pritvoru, onda je neshvatljivo da za sve te godine nisu mogli utvrditi i prikupiti dovoljno podataka za zločin, koji je očit, i za poziciju Ilije Jurišća, koji je sigurno bio u tom komandnom lancu", kazao je Mitrović.
Jurišić je prvostepeno pred nekadašnjim Okružnim sudom u Beogradu septembra 2009. osuđen na 12 godina zatvora zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe.
Tužilastvo je tražilo pooštrenje kazne, a Jurišićevi branioci oslobođanje "zbog nedostatka dokaza" i puštanje iz pritvora.
Tokom pretresa koji je otvorio drugostepeni sud, saslušano je 14 svedoka, među kojima putem video linka iz Sarajeva i nekadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić i bivši komandiri stanica policije u tom gradu.
Jurišić je negirao da je izdao naredbu o napadu na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz Tuzle, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom".
Uhapšen je 2007. godine na beogradskom aerodromu.
U obrazloženju prvostepene presude navedeno je da je na suđenju nesporno utvrđeno da su postojali sporazumi BiH i SRJ, kao i civilne i vojne vlasti Tuzle sa kasarnom JNA "Husinska buna" o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 15. maja 1992.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine po optužnici srpskog Tužilaštva za ratne zločine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
(Beta/MONDO)
Jurišiću je ukinut i pritvor u kome se nalazi od 11. maja 2007. i po tom rešenju nije dozvoljena žalba, kazao je Važić.
Predstavnici institucija Republike Srpske i nevladinog sektora razočarani su ovom odlukom suda u Beogradu.
Oni, kako su ukazali, smatraju da je ponovno suđenje Jurišiću nemoguće, s obzirom da on može da napusti Srbiju i da ne postoje mehanizmi da Jurišić po nalogu srpskih pravosudnih institucija bude uhapšen u BiH i izručen Srbiji.
Direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović ocenio je da je Apelacioni sud u Beogradu "izbegao direktno suočavanje sa samim procesom i težinom procesa, već je pronašao solomonsko rešenje da proces vrati na početak".
On tvrdi da "tog početaka u Srbiji, kada je u pitanju procesuiranje zločina nad 'tuzlanskom kolonom' neće biti".
Navodeći da je Haški tribunal ocenio da predmet "tuzlanska kolona" treba da bude procesuiran u BiH, Velimirović je izrazio nadu da će Tužilaštvo BiH pokrenuti taj slučaj.
Šef koordinacionog tima Vlade RS za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih Staša Košarac ocenio je da su bošnjačke političke elite, putem diplomatsko-konzularnih predstavništava, nevladinog sektora i pojedinačno uticale na pravosuđe Srbije,
On je poručio da će ovakva presuda podgrejati mišljenja prema kojoj su Bošnjaci jedine žrtve proteklog rata u BiH.
"Bilo kakakv ponovni postupak Iliji Jurišiću pred pravosudnim sistemom u Srbiji je nemoguć, jer ne vidimo ko će i na koji način uhapsisti Jurišića i dovesti ga na proces u prvostepenom postupku", kazao je Košarac novinarima.
Predsednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih vojnika i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović izjavio je da ga je odluka Apelacionog suda u Beogradu iznenadila, mada je "očekivana u kontekstu političkih dešavanja u Srbiji".
"Ako je Vojno Tužilaštvo u Beogradu 1993. godine pokrenulo postupak za utvrđivanje odgovornosti za zločin u Tuzli i ako su dve godine Jurišića držali u pritvoru, onda je neshvatljivo da za sve te godine nisu mogli utvrditi i prikupiti dovoljno podataka za zločin, koji je očit, i za poziciju Ilije Jurišća, koji je sigurno bio u tom komandnom lancu", kazao je Mitrović.
Jurišić je prvostepeno pred nekadašnjim Okružnim sudom u Beogradu septembra 2009. osuđen na 12 godina zatvora zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe.
Tužilastvo je tražilo pooštrenje kazne, a Jurišićevi branioci oslobođanje "zbog nedostatka dokaza" i puštanje iz pritvora.
Tokom pretresa koji je otvorio drugostepeni sud, saslušano je 14 svedoka, među kojima putem video linka iz Sarajeva i nekadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić i bivši komandiri stanica policije u tom gradu.
Jurišić je negirao da je izdao naredbu o napadu na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz Tuzle, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom".
Uhapšen je 2007. godine na beogradskom aerodromu.
U obrazloženju prvostepene presude navedeno je da je na suđenju nesporno utvrđeno da su postojali sporazumi BiH i SRJ, kao i civilne i vojne vlasti Tuzle sa kasarnom JNA "Husinska buna" o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 15. maja 1992.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine po optužnici srpskog Tužilaštva za ratne zločine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
(Beta/MONDO)
