Jedna korisnica Fejsbuka nedavno je podelila fotografiju kojom ilustruje kako izgleda obnovljena zgrada Oficirske zadruge, poznata i kao prodavnica "Kluz“ i naposletku kineska radnja.
Verovatno jedno od najlepših i najupečatljivijih beogradskih zdanja – Zgrada Oficirske zadruge nalazi se na uglu Masarikove i Resavske ulice, a od samog početka bila je zamišljena kao sedište moderne robne kuće. Tu namenu zadržala je do danas, svoj najslavniji period doživela je posle Drugog svetskog rata kada se u njen prostor useljava prodavnica "Kluza“.
Nedavno je na Facebook stranici "Moj Beograd dušu ima“ izbio rat, toliko žestok da je post uklonjen. Uz njega je pisalo: "Novi izgled stare lepotice.“ Jedna korisnica ove mreže podelila je fotografiju kojom ilustruje kako izgleda obnovljena zgrada Oficirske zadruge, poznata i kao prodavnica "Kluz“ i naposletku kineska radnja.
Zgrada je rekontruisana. A ovako je izgledala pre renoviranja:
Oficirska zadruga osnovana je 31. maja 1899. i imala je višestruku ulogu, bila akcionarsko društvo i bavila se izdavanjem polisa životnog osiguranja svojih članova, ali i štednjom, izdavanjem novčanih pozajmnica, otkupom i refinansiranjem dugova svojih članova. U svom opisu imala je i pravo da za svoje članove gradi hotele, letovališta i lečilišta, poput sindikata, a najveći obim posla odnosio se na nabavku iz inostranstva neophodne opreme za vojnike i oficire – uniformi, kapa, čizama, šinjela i kabanica, svečanih belih rukavica, kao i ličnog oružja, sablji i revolvera.
U oglasima pred Drugi svetski rat, javnost se obaveštava da u centrali u Beogradu, kao i u filijalama u unutrašnjosti može da nabavi cipele, tepihe, lustera, ali i šivaće mašine, mašine za vez, pa i čak i obućarske mašine, a sva ta roba imala je obavezan žig Oficirske zadruge.
Posao Zadruge bio je veoma unosan, pa 1908. počinje izgradnja Palate Oficirske zadruge u Masarikovoj ulici – u neposrednoj blizini nalazili su se svi važniji vojni objekti i to: Oficirski dom, Zgrada konjičke škole i manjež, Vojna akademija, Ministarstvo vojske i ostale važne administrativne zgrade“, piše 011info.com.
Čuvena zgrada Kluza
Od samog početa zamišljeno je da palata bude izgrađena kao moderna robna kuća na dva sprata. Prostrani prodajni prostor zauzimao je centralni deo zgrade, osvetljen visokim prozorima koji su se pružali u visini dva sprata. Posebnu pažnju privlači svetlarnik nad centralnim prostorom prodajnog dela, a u bočnim delovima bile su kancelarije Zadruge.
Fasada je izrađena u tada popularnom stilu secesije, floralni elementi kombinovani su sa reljefima ženskih glava u visini drugog sprata i ukrasima od kovanog gvožđa na vratima i prozorima. Posebno je neobičan centralni ulaz koji se nalazi na uglu zgrade, ukrašen bogatom gvozdenom rešetkom. Iznad njega se nalazi jedna od najvećih kupola u Beogradu, koja svojim izgledom svakako privlači pažnju prolaznika.
Projekat zgrade potpisao je arhitekta Svetozar Jovanović, kome su zbog mladosti kako ispomoć dodeljene iskusnije kolege Danilo Vladisavljević i Vladimir Popović, a izrada centralne kupole dodeljena je čuvenom beogradskom limaru Milanu Iliću.
Drugi najveći kristalni luster u Evropi nalazi se u zgradi "Kluza“ – visok je devet metara i težak dve tone.
Posle Drugog svetskog rata Oficirska zadruga počinje na posluje pod imenom „22. decembra“ – a za to preduzeće Industrija padobrana i konfekcije „Kluz“ od 1947. u maloj radionici u Inđiji šila padobrane, uniforme i šinjele. Kad je potreba za modernom odećom prevazišla potrebe za uniformama, "Kluz“ se orijentiše na modnu odeću i već sredinom sedamdesetih postaje jedan od najvećih i najmodernijih proizvođača konfekcije.
Zgrada bivše Oficirske zadruge postaje čuvena Robna kuća "Kluz“ – a ne postoji Beograđanin koji se sa setom ne seća poseta ovoj zgradi o posebnim prilikama, kada se kupovala nova jakna ili kaput za školu, šuškava plava kabanica ili birao kostim ili odelo za novu sezonu.
Ekskluzivna prodavnica renovirana je 1985/86, a početak kraja kupoholičarskog raja počinje 1989, kada iz njeg izlazi "22. decembar“, "Kluz“ nastavlja da koristi prostorije, u godinama krize gomilaju se računi, opada prodaja, a sjaj palate počinje da bledi. U procesu privatizacije početkom 21. veka, i jedna i druga radna organizacija gube bitku.
(Nova, Mondo, I.L.)
