Bojana Perić, diplomirani inženjer za zaštitu životne sredine direktorka je jednog od vodećih operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom.
Ekostar Pak koji posluje u skladu sa načelom produžene odgovornosti proizvođača i koji ispunjava zakonsku obavezu za preko 830 kompanija. Trenutno je na poziciji Predsednice Saveza za zaštitu životne sredine u NALED gde aktivno učestvuje u izmenama i unapređenju zakonske regulative u oblasti upravljanja otpadom kao član različitih radnih grupa.
Koja je uloga vaše kompanije u upravljanju otpadom i procesu reciklaže?
Operateri sistema za upravljanje ambalažnim otpadom obično koordiniraju prikupljanje, transport, sortiranje i recikliranje ambalažnog materijala kako bi se smanjila količina otpada koja završava na deponijama. Ove aktivnosti često uključuju saradnju sa kompanijama, lokalnim zajednicama, preduzećima za reciklažu i drugim relevantnim akterima u lancu upravljanja otpadom.
Kompanija Ekostar Pak je jedan od vodećih nacionalnih operatera u ovoj oblasti koji više od 13 godina u ime svojih klijenata organizuje sakupljanje i reciklažu ambalažnog otpada.
„Postoji nešto što se zove PRODUŽENA ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA proizvoda i podrazumeva da svaki proizvođač ima odgovornost da brine unapred o otpadu koje će nastati nakon upotrebe ili potrošnje njegovog proizvoda. To se odnosi se na ambalažu u koju je proizvod upakovan.
U našoj i u evropskoj regulativi postoje ciljevi koje je godišnje potrebno ispuniti u ovoj oblasti, a to je procenat ponovnog iskorišćenja i reciklaže plasirane ambalaže na tržištu. Kako je ispunjenje ove obaveze složeno, postoji zakonska mogućnost da privreda obavezu prenese na ovlašćenog nacionalnog operatera za upravljanje ambažnim otpadom. Finansijska sredstva koja nacionalni operater naplati od privrede ulaže u sakupljanje i reciklažu ambalažnog otpada i time ispunjava svoju delatnost.” – ističe Bojana Perić, direktorka kompanije Ekostar pak.
Upravljanje ambalažnim otpadom nije samo pitanje očuvanja životne sredine, već i ekonomska strategija koja može doprineti stvaranju novih radnih mesta i povećanju efikasnosti resursa. Kroz ove pristupe, upravljanje ambalažnim otpadom podržava tranziciju ka održivoj cirkularnoj ekonomiji.
Na koji način je upravljanje ambalažnim otpadom važno za cirkularnu ekonomiju?
Cirkularna ekonomija je model ekonomske održivosti koji teži smanjenju otpada, efikasnijem korišćenju resursa i promovisanju ponovne upotrebe i recikliranja. Postoje brojni primeri kako efikasno upravljanje ambalažnim otpadom doprinosi cirkularnoj ekonomiji: smanjuju se količine otpada koji ostaju na deponijama i u prirodi, ambalaža se ponovo vraća u upotrebu, povećava se stopa reciklaže i sve to utiče na očuvanja resursa u ekonomskom sistemu. Takođe, proizvodnja ambalaže često doprinosi emisijama gasova staklene bašte pa smanjenje potrebe za novom ambalažom, ponovna upotreba i recikliranje pomažu u smanjenju ekološkog otiska i emisija ugljenika.
U suštini, upravljanje ambalažnim otpadom igra ključnu ulogu u transformaciji linearnog modela potrošnje i odlaganja u cirkularni model gde se resursi maksimalno koriste, a otpad se smanjuje na minimum.
Kakvi su trendovi i inovacije koje se primenjuju u upravljanju otpadom ili samom procesu reciklaže?
Inovacije u oblasti recikliranja i ponovne upotrebe ambalaže igraju ključnu ulogu u poboljšanju održivosti i smanjenju uticaja na životnu sredinu. Brojni su primeri inovacija: biorazgradivi materijali od kojih se mogu praviti ambalaže, korišćenje naprednih tehnologija za sortiranje, inovacije u dizajnu ambalaže - rešenja koja smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu. Ovo uključuje i obavezu proizvođača da razmišljaju o održivim ambalažnim rešenjima.
U svetu se koriste i razne blockchain tehnologije za praćenje lanca snabdevanja i upravljanje ambalažnim otpadom koje pružaju transparentnost i olakšavaju praćenje materijala od proizvodnje do reciklaže.
Važno je ulagati u istraživanja i razvoj kako bismo unapređivali održivost u upravljanju ambalažnim otpadom.
Mi prepoznajemo važnost inovativnih rešenja u poslovanju pa tako drugu godinu za redom sarađujemo u vidu mentorstva na projektu „Start up Shower“ koji sprovodi Business Intelligence Institute. Cilj projekta je podsticanje preduzetništva i inovacija a predlozi inovacija su neretko iz domena održivosti i ekologije, što je jako značajno da razvijamo i na našem tržištu.
Kakvi su izazovi u implementaciji cirkularnih praksi u vezi s ambalažnim materijalima?
Izazovi su brojni i mora se dosta raditi na različitim poljima.
Postoji nedostatak adekvatne infrastrukture za sakupljanje otpada, uključujući i pogone za soritranje otpada, što je preduslov za efikasno recikliranje otpada. U Srbije ne postoji dovoljna pokrivenost sistema prikupljanja reciklabilnog otpada, da ne govorimo da čak 13% teritorije nema usluge odnošenja komunalnog otpada.
Ukoliko pak i postoje reciklažni posude, ne postoji dovljno informacija, kao i razvijena svest o važnosti recikliranja i pravilnom odlaganju otpada pa ovde ključnu ulogu ima edukacija građana.
Moraju da budu propisani i adekevantni mehanizmi podsticaja ili kazni za sve one koji snose odgovornost u lancu upravljanja ambalažnim otpadom.
Poboljšanja u infrastrukturi, edukaciji građana i podrška inovacijama mogu doprineti prevazilaženju ovih izazova i jačanju kapaciteta zemlje za održivo upravljanje otpadom.
Koje su to aktivnosti i inicijative koje Ekostar pak sprovodi sa ciljem da unapredi sistem?
Naša polja delovanja su saradnje sa lokalnim samoupravama tj. komunalnim preduzećima kojima je ova obaveza poverena i edukacija građana.
Lokalne samouprave su najbitnije za efikasno upravljanje ambalažnim otpadom jer njihova uloga obuhvata širok spektar aktivnosti, od planiranja i organizacije do obrazovanja građana i sprovođenja zakonodavstva. Iz godine u godinu, naša kompanija sve više širi mrežu partnerstva sa javno komunalnim preduzećima u Srbiji. Trenutno uspešno sarađujemo sa 27 komunalnih preduzeća kojima pomažemo da svojim aktivnostima olakšaju građanima reciklažu. Samo u ovoj godini smo obezbedili brojnu opremu za gradove, 300 kontejnera, 2300 kanti, vozila i prese. Sa pokrenutim pilot projektom separacije otpada u domovima u Trsteniku i Novom Pazaru, omogućili smo građanima da lakše i uspešnije odvajaju otpad. Time se povećava količina reciklažnog otpada, ali i zadovoljstvo stanovništva jer oni koji žele da recikliraju imaju mogućnost da to urade lako.
Sveobuhvatna edukacija građana, uz podršku odgovarajuće infrastrukture i zakonodavstva, ključna je za stvaranje održivog i efikasnog sistema upravljanja otpadom u cilju očuvanja životne sredine.
Građani moraju biti informisani o tome kako pravilno razvrstavati svoj otpad prema vrstama materijala. Ova informacija je od suštinskog značaja za efikasnost procesa recikliranja, jer pravilno razvrstavanje omogućava lakše sortiranje materijala u postrojenjima za reciklažu.
Ekostar pak intenzivno radi na edukaciji, naročito najmlađe populacije. Edukacija o reciklaži pomaže deci da razviju svest o održivosti i odgovornosti prema životnoj sredini. Učeći ih o reciklaži, podstičemo ih da razmišljaju o dugoročnom uticaju svojih postupaka na planetu. Samo ove godine smo održali edukativne radionice u preko 40 predškolskih i školskih ustanova u kojima je učestvovalo više hiljada dece. Pokrenuli smo i projekat Eko škole u kome su se deca u školama takmičila u sakupljanju i razvrstavanju otpada gde su imali priliku da kroz igru i nadmetanje primene naučeno.
EDUKACIJA GRAĐANA KLJUČNA ZA PRAVILNO ODLAGANJE OTPADA: Bojana Perić, direktorka Ekostar Paka o važnoj ulozi reciklaže
Kako je tema upravljanja ambalažanim otpadom povezana sa ESG (Environmental, Social, and Governance) standardom?
Tema upravljanja ambalažnim otpadom direktno se povezuje sa ESG standardima na nekoliko ključnih nivoa:
1. Ekološki aspekt gde kroz smanjenje otpada i reciklažu organizacije pokazuju predanost očuvanju životne sredine, kao i odgovornost u pogledu korišćenje resursa primenjivajući principa cirkulane ekonomije.
2. Društveni aspekt koji se može videti kroz edukaciju i inicijative vezane za upravljanje ambalažnim otpadom mogu doprinositi podizanju svesti i unapređenju životnog standarda. Upravljanje ambalažnim otpadom može stvoriti nova radna mesta, posebno u sektorima sakupljanja i reciklaže otpada, što ima društveni doprinos.
3. Upravljački aspekt se vidi kroz transparentnost i odgovornost u vezi sa postignutim rezultatima i ciljevima u oblasti upravljanja otpadom.Poslovne prakse u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom moraju biti u skladu sa relevantnim zakonodavstvom, a organizacije koje se pridržavaju regulativa pokazuju dobar korporativni upravljački standard.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama, sve veći naglasak se stavlja na održivost i društvenu odgovornost, a upravljanje ambalažnim otpadom postaje ključni element poslovnih strategija. Organizacije koje integrišu ove prakse ne samo da doprinose očuvanju životne sredine već i ostvaruju dugoročne benefite u smislu reputacije, smanjenja troškova i podrške od strane investitora koji pridaju važnost ESG standardima.
