Oko 85 odsto dece sa teškoćama u razvoju u Srbiji nije obuhvaćeno nijednim vidom obrazovanja, a između 50 i 80 odsto učenika specijalnih škola su romske nacionalnosti, pokazuju istraživanja.
Nevladine organizacije tvrde da specijalne škole godinama unazad nisu htele da upisuju decu sa težim smetnjama u razvoju, a Ministarstvo prosvete najavljuje reformu koja bi trebalo da promeni takvu praksu, piše "Danas".
"Specijalne škole u proteklom periodu niko nije kontrolisao. U specijalnim školama čas traje 30 minuta, radi se po besmislenim skraćenim programima redovnih škola, a nastavnici primaju 10 odsto veću platu od kolega u redovnim školama. Analiza koju je još 2006. uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je pokazala da u tim školama na tri do četiri učenika u proseku dolazi po jedan nastavnik, što je preskupo i neefikasno, jer je sada intencija da u razredu bude 30 učenika. Šta dete može da nauči ako godinama boravi u grupi sa još dvoje ili troje učenika koji imaju slične smetnje u razvoju? Takva sredina je destimulativna i za nastavnike", tvrdi Milena Jerotijević, psiholog i predsednica UO Grupe Most.
Ona ukazuje da se đaci koji pohađaju specijalne škole ne osposobljavaju za život, zbog čega mnogi roditelji i ne žele da im deca pohađaju takve obrazovne ustanove. S druge strane, dešavalo se, kako kaže, da specijalna škola odbije da upiše dete i tako mu uskrati pravo na obrazovanje.
U Ministarstvu prosvete za "Danas" navode da su specijalne škole jedan od njihovih prioriteta, jer se u proteklom periodu "nije mnogo pažnje posvećivalo stručnom usavršavanju zaposlenih i sveukupnom unapređivanju rada tih škola“.
"Jedan broj učenika ne pripada populaciji koja bi trebalo da se obrazuje u ovoj vrsti ustanova. U pitanju su najčešće romska deca bez smetnji u razvoju ili deca koja su se kasnije uključila u obrazovni proces. S druge strane, jedan broj dece sa smetnjama u razvoju koja bi trebalo da budu uključena, nalaze se van obrazovnog sistema", kažu u Ministarstvu.
Kako dodaju, 20 specijalnih škola uključeno je u program "Podizanje kapaciteta škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u Srbiji“, čiji je cilj pilotiranje dva modela ustanova: jedan broj ustanova će se dalje razvijati tako da jačaju svoje kapacitete da pružaju podršku u učenju deci koja imaju određenu smetnju u razvoju, dok će se u drugom tipu škola raditi sa decom sa različitim smetnjama u razvoju.
Milena Jerotijević napominje da nastavnici iz specijalnih škola moraju da dobiju savremena opšta pedagoška znanja, da se osposobe za primenu metoda aktivne nastave, učenja korak po korak, veštinama komunikacije, za veću toleranciju na različitosti i razvijanje kritičkog mišljenja kod učenika.
"Na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju se dobija skup znanja koja su bazirana na medicinskom modelu, a on je u svetu prevaziđen, jer se ide na socijalnu inkluziju", ukazuje Jerotijevićeva.
"U periodu od maja do avgusta sve specijalne škole su kao i redovne, dobile obuku na temu inkluzivnog obrazovanja i izrade individualnog obrazovnog plana. Novina je da se nastavnici osnažuju za razvijanje individualizovanog pristupa svakom detetu što će učenicima obezbediti kvalitetnije obrazovanje i uključivanje u život zajednice", navode u Ministarstvu prosvete za "Danas".
(MONDO)
"Specijalne škole u proteklom periodu niko nije kontrolisao. U specijalnim školama čas traje 30 minuta, radi se po besmislenim skraćenim programima redovnih škola, a nastavnici primaju 10 odsto veću platu od kolega u redovnim školama. Analiza koju je još 2006. uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je pokazala da u tim školama na tri do četiri učenika u proseku dolazi po jedan nastavnik, što je preskupo i neefikasno, jer je sada intencija da u razredu bude 30 učenika. Šta dete može da nauči ako godinama boravi u grupi sa još dvoje ili troje učenika koji imaju slične smetnje u razvoju? Takva sredina je destimulativna i za nastavnike", tvrdi Milena Jerotijević, psiholog i predsednica UO Grupe Most.
Ona ukazuje da se đaci koji pohađaju specijalne škole ne osposobljavaju za život, zbog čega mnogi roditelji i ne žele da im deca pohađaju takve obrazovne ustanove. S druge strane, dešavalo se, kako kaže, da specijalna škola odbije da upiše dete i tako mu uskrati pravo na obrazovanje.
U Ministarstvu prosvete za "Danas" navode da su specijalne škole jedan od njihovih prioriteta, jer se u proteklom periodu "nije mnogo pažnje posvećivalo stručnom usavršavanju zaposlenih i sveukupnom unapređivanju rada tih škola“.
"Jedan broj učenika ne pripada populaciji koja bi trebalo da se obrazuje u ovoj vrsti ustanova. U pitanju su najčešće romska deca bez smetnji u razvoju ili deca koja su se kasnije uključila u obrazovni proces. S druge strane, jedan broj dece sa smetnjama u razvoju koja bi trebalo da budu uključena, nalaze se van obrazovnog sistema", kažu u Ministarstvu.
Kako dodaju, 20 specijalnih škola uključeno je u program "Podizanje kapaciteta škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u Srbiji“, čiji je cilj pilotiranje dva modela ustanova: jedan broj ustanova će se dalje razvijati tako da jačaju svoje kapacitete da pružaju podršku u učenju deci koja imaju određenu smetnju u razvoju, dok će se u drugom tipu škola raditi sa decom sa različitim smetnjama u razvoju.
Milena Jerotijević napominje da nastavnici iz specijalnih škola moraju da dobiju savremena opšta pedagoška znanja, da se osposobe za primenu metoda aktivne nastave, učenja korak po korak, veštinama komunikacije, za veću toleranciju na različitosti i razvijanje kritičkog mišljenja kod učenika.
"Na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju se dobija skup znanja koja su bazirana na medicinskom modelu, a on je u svetu prevaziđen, jer se ide na socijalnu inkluziju", ukazuje Jerotijevićeva.
"U periodu od maja do avgusta sve specijalne škole su kao i redovne, dobile obuku na temu inkluzivnog obrazovanja i izrade individualnog obrazovnog plana. Novina je da se nastavnici osnažuju za razvijanje individualizovanog pristupa svakom detetu što će učenicima obezbediti kvalitetnije obrazovanje i uključivanje u život zajednice", navode u Ministarstvu prosvete za "Danas".
(MONDO)
