Preventiva od požara ogleda se i u ovoj predostrožnosti.
Zimski period, posebno kada je hladno, deo je godine kada se dešava najviše požara u dimnjacima. Neki traju kratko – dok izgori čađ i masnoća u dimovodnim odvodima, dok se neki prošire pa zahvate i krovnu konstrukciju, a ponekad i ceo objekat. Da se to ne bi dogodilo, potrebno je na vreme očistiti dimnjake, ali i peći na čvrsta goriva. Većina sugrađana, nažalost, tu obavezu čišćenja dimnjaka ostavi pred samu grejnu sezonu čak u toku nje, pa se na dimničara nekada mora malo i pričekati. Pretprošla godina bila je specifična jer su se sugrađani uplašili nestašice gasa i struje pa su dimničari imali pune ruke posla, ali su se oni koji „donose sreću” naradili i 2023.
"Situacija je svake godine slična, 2022. godina jeste bila za nijansu drugačija jer je strah naterao ljude koji inače ne koriste dimnjake da ih pripreme za upotrebu te su dimničari imali više poziva. Prošle godine nije bilo većih iskakanja i broj onih koji su nas zvali povećavao se čim je temperatura krenula ka nuli, a to je sredina oktobra. U tom mesecu obično i jesu najveće gužve i otvaraju se liste čekanja" - kaže Irena Kulić, pomoćnica izvršnog direktora za odnose s javnošću iz Komunalnog preduzeća „Dimničar”.
Usluge dimničara zakazuju se dan unapred, ali kada krene grejna sezona dogodi se da korisnici čekaju i do sedam dana. "Sugrađani koji su u toku leta pripremili dimnjake za zimu spremno su dočekali grejnu sezonu, a oni koji su čekali poslednji čas ove godine su imali sreće jer je temperatura pala ispod nule tek u drugoj nedelji ove godine" – ističe Kulićeva.
Osim što moraju da odgovore na učestale pozive, dimničari se na beogradskim krovovima susreću sa mnogobrojnim problemima. Veliki broj dimnjaka je dotrajao, nepristupačan je prilaz dimnjačkim vratancima, loše su ugrađene nadogradnje oko dimovodnih odvoda, koriste se loši energenti za loženje, a nekada čišćenje dimnjaka ometaju i nerešeni komšijski odnosi...
Mnogi sugrađani, nažalost, u pećima i šporetima lože svašta, od guma, preko plastičnih flaša, različitih delova nameštaja, odevnih predmeta... To „masti” dimnjak i napravi „idealnu podlogu” za moguć požar. Zbog toga bi trebalo koristiti što je moguće čistije energente.
"Svaki ogrev ima određeni nivo emisije štetnih materija prilikom sagorevanja. Pelet spada u čistije energente jer ima visok energetski sadržaj, a relativno nizak nivo emisija. Drva, ukoliko se pravilno koriste i ukoliko su dobrog kvaliteta, mogu biti relativno čist ogrev, efikasne peći i redovno održavanje mogu smanjiti nivoe štetnih emisija i povećati kvalitet sagorevanja" – objašnjava Kulićeva.
A da bi sve bilo u redu dimnjak bi se morao očistiti najmanje jednom godišnje. To je najbolje uraditi u toku leta, a pregledati ga još jednom pred grejnu sezonu i uveriti se da u njemu nema nepotrebnih elementa koji mogu da naprave određene probleme poput gnezda. Nekada je preporuka dimničara da se određeni dimnjaci čiste i više puta u toku godine ukoliko je to neophodno jer je jedino čist dimnjak bezbedan dimnjak.
Dimnjak se nekada čistio na dva načina – potpaljivanjem i mehanički.
"Potpaljivanje ili paljenje dimnjaka se više ne radi jer je zabranjeno propisom, a dimnjaci se čiste štoserima, kao i posebnim alatima ukoliko je zaprljanost veća. Dimnjake čiste ovlašćene dimničarske organizacije. Sugrađani ne bi smeli da čiste svoje dimnjake sami. Nije bezbedno i veliki je rizik" – rekla je Kulićeva.
Čišćenje dimnjaka košta 1,38 dinara po metru kvadratnom stana, što znači da stan od 40 metara kvadratnih plaća dimničarske usluge mesečno 55 dinara ukoliko je prijavljen kod „Infostan tehnologije doo”.
"Usluge preko „Infostana” mogu koristiti sugrađani na 10 beogradskih opština (Stari grad, Savski venac, Palilula, Zvezdara, Rakovica, Čukarica, Vračar, Zemun, Novi Beograd i Voždovac). Za razliku od ovog, komercijalno čišćenje je dosta skuplje jer se naplaćuje dolazak i cena se određuje po dužnom metru dimnjaka" – kaže Kulićeva.
BONUS VIDEO
(Mondo/Politika/M. Š.)
