Anketa pkazuje da čak 57 odsto građana Srbije veruje da je za uspeh na bilo kom planu neophodno imati "vođu kojeg će svi bespogovorno slušati".
Prema rezulatima istraživanja koje je sprovela Fondacija Fridrih Ebert, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Centar za studije socijalne demokratije čak 57 odsto građana Srbije veruje da je za uspeh na bilo kom planu neophodna čvrsta ruka.
Upravo je na takvu tvrdnju – „za uspeh neke grupe najvažnije je naći energičnog, strogog i pravednog vođu koga će svi slušati” – prihvatilo ukupno 57 odsto ispitanika (od čega 36 odsto u potpunosti), a odbacilo samo
13 odsto anketiranih građana, preneo je Blic.
Istraživanjem je obuhvaćeno 1.813 ispitanika na teritoriji cele Srbije.
Takvi stavovi pokazuju da se generalno uspeh bilo koje grupe vezuje pre svega za energičnog i strogog (doduše, i
pravednog) vođu kojeg je potrebno obavezno slušati, kao i da se uspeh nikako ne vezuje za neke druge činioce, ili za drugačije ponašanje rukovodilaca.
Jedan od učesnika u istraživanju, doktor Bora Kuzmanović, napisao je u obrazloženju rezultata da je u ovom istraživanju autoritarnost shvaćena uže: kao nekritički odnos prema autoritetu, odnosno kao preuveličavanje značaja autoriteta, vođa, hijerarhije, discipline i poslušnosti.
Pokazalo se da je autoritarnost u ispitanom uzorku ispitanika visoka. Na primer, sa tvrdnjom „bez jakog vođe je svaki narod kao čovek bez glave” složilo se ukupno 64 odsto ispitanika, pri čemu čak 43 procenata u potpunosti, a 21 odsto je izabrao odgovor „uglavnom se slažem”.
Samo 13 odsto građana odbacuje ovu misao, dok je gotovo četvrtina, odnosno 23 odsto, neodlučna ili nema formiran stav o tom pitanju.
Poređenja radi, u istraživanju Konzorcijuma instituta društenih nauka 1990. godine, u bivšoj Jugoslaviji se s tom tvrdnjom složilo blizu 77 odsto ispitanika, a u istraživanju 1994. godine 69 odsto, ali i tada 43 procenta u potpunosti. Na osnovu toga je moguće zaključiti da prihvatanje ovog autoritarnog stava postepeno i vrlo sporo opada.
Rezultati nisu iznenađujući jer živimo u vremenu koje je, kako to sociolozi i psiholozi vole da kažu, „vrednosni vakuum“, ocenio je asistent na odseku za psihologiju Novosadskog univerziteta Vladimir Mihić.
On smatra da su u situaciji kada je napušten stari sistem vrednosti, a novi još nije uspostavljen, građani izgubljeni, piše Blic.
Pri tom, teško je i na ekonomskom i na političkom planu, pa nije iznenađujuće što, kada se uzme sve u obzir, građani traže vođu, zaključio je Mihić.
(FoNet)
Upravo je na takvu tvrdnju – „za uspeh neke grupe najvažnije je naći energičnog, strogog i pravednog vođu koga će svi slušati” – prihvatilo ukupno 57 odsto ispitanika (od čega 36 odsto u potpunosti), a odbacilo samo
13 odsto anketiranih građana, preneo je Blic.
Istraživanjem je obuhvaćeno 1.813 ispitanika na teritoriji cele Srbije.
Takvi stavovi pokazuju da se generalno uspeh bilo koje grupe vezuje pre svega za energičnog i strogog (doduše, i
pravednog) vođu kojeg je potrebno obavezno slušati, kao i da se uspeh nikako ne vezuje za neke druge činioce, ili za drugačije ponašanje rukovodilaca.
Jedan od učesnika u istraživanju, doktor Bora Kuzmanović, napisao je u obrazloženju rezultata da je u ovom istraživanju autoritarnost shvaćena uže: kao nekritički odnos prema autoritetu, odnosno kao preuveličavanje značaja autoriteta, vođa, hijerarhije, discipline i poslušnosti.
Pokazalo se da je autoritarnost u ispitanom uzorku ispitanika visoka. Na primer, sa tvrdnjom „bez jakog vođe je svaki narod kao čovek bez glave” složilo se ukupno 64 odsto ispitanika, pri čemu čak 43 procenata u potpunosti, a 21 odsto je izabrao odgovor „uglavnom se slažem”.
Samo 13 odsto građana odbacuje ovu misao, dok je gotovo četvrtina, odnosno 23 odsto, neodlučna ili nema formiran stav o tom pitanju.
Poređenja radi, u istraživanju Konzorcijuma instituta društenih nauka 1990. godine, u bivšoj Jugoslaviji se s tom tvrdnjom složilo blizu 77 odsto ispitanika, a u istraživanju 1994. godine 69 odsto, ali i tada 43 procenta u potpunosti. Na osnovu toga je moguće zaključiti da prihvatanje ovog autoritarnog stava postepeno i vrlo sporo opada.
Rezultati nisu iznenađujući jer živimo u vremenu koje je, kako to sociolozi i psiholozi vole da kažu, „vrednosni vakuum“, ocenio je asistent na odseku za psihologiju Novosadskog univerziteta Vladimir Mihić.
On smatra da su u situaciji kada je napušten stari sistem vrednosti, a novi još nije uspostavljen, građani izgubljeni, piše Blic.
Pri tom, teško je i na ekonomskom i na političkom planu, pa nije iznenađujuće što, kada se uzme sve u obzir, građani traže vođu, zaključio je Mihić.
(FoNet)
