Dobročinstva inspirišu i pokreću druge da čine dobra dela
„Filantropija se može objasniti na različite načine, ali ona uvek ima isti cilj, a to je ulaganje i doprinos opštem dobru. Kroz individualnu filantropiju pojedinac ili pojedinka preduzimanjem i najmanje akcije mogu napraviti veliku promenu u životu neke osobe. Ljudi koji svojim zalaganjem i solidarnošću ka drugima bivaju zapaženi od strane njihove okoline i prijatelja, osim konkretnog delovanja, motivišu druge da urade nešto slično, čime se širi ideja filantropije”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 17. put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.
1. VIRTUS nagrada je ustanovljena 2007. godine. Koji je bio glavni cilj za njeno pokretanje?
Glavni motiv za pokretanje VIRTUS nagrade bio je prepoznavanje i javno isticanje, najpre kompanija i preduzeća, a kasnije i pojedinačnih darodavaca, koji strateški i dugoročno podržavaju razvoj zajednica, i na taj način daju najbolji primer drugima. Ništa manje važan, jedan od ciljeva nagrade bio je, i još uvek jeste, promocija i podsticaj filantropije u našoj zemlji kako bi se što veći broj kompanija i pojedinaca u budućnosti uključio u slične, višestruko korisne programe ili akcije. Nagrada daje mogućnost i samim kompanijama, ali i pojedincima, da dobiju veću podršku javnosti za projekte u koje veruju i kojima istinski doprinose. Tokom godina došlo je, ne samo do porasta svesti građana o važnosti davanja za opšte dobro, nego i do pomaka u razumevanju ideje filantropije. Naime, filantropija ne podrazumeva samo humanitarnu pomoć, već i delovanje za opšte dobro kojim se ukazuje na probleme u društvu i doprinosi njihovom sistemskom rešavanju. Iz godine u godinu odgovorne kompanije i građani nastoje da svojim udruženim dobročinim aktivnostima poboljšaju društvo u kome žive i deluju na duži rok. Veliko nam je zadovoljstvo što iz godine u godinu beležimo veće učešće građana u filantropskim inicijativama uprkos društvenim i ekonomskim izazovima sa kojima se svi suočavamo, a posebno nam je drago što dolazimo u dodir sa sve većim brojem ljudi mlađih od 30 godina koji iskazuju izraženu potrebu za solidarnošću sa pojedincima i ranjivim grupama u našem društvu.
2. Ko su najveći darodavci u Srbiji?
U 2022. godini, građani su odigrali značajnu ulogu u doniranju, učestvujući u više od trećine svih dobrotvornih akcija i sa udelom od preko 68% u ukupnom doniranom iznosu. Poslovni sektor je na drugom mestu najčešćih darodavaca, učestvujući u oko četvrtini svih dobrotvornih akcija i sa udelom u ukupno doniranoj sumi od oko 22%.
Građani su bili najaktivniji donatori, a značajan deo njihovih donacija bio je usmeren ka neprofitnom sektoru. Zdravstvo je bilo primarni fokus donacija građana, posebno donacije za lečenje građana.
Filantropske akcije kompanija u 2022. godini generisale su iznos veći od 7,5 miliona evra. Ako posmatramo korporativne donatore, kompanije su učestvovale u više od dve trećine ukupnih korporativnih donacija. Mala i srednja preduzeća doprinela su sa preko 21%, dok je udeo korporativnih fondacija činio više od 5% korporativnih donacija. Korporativne donacije su često bile upućivane direktno i najčešće su podrazumevale podršku zdravstvu. Dok su se građani mahom fokusirali na podršku neprofitnim organizacijama, najveći procenat korporativnog davanja bio je usmeren kroz rad institucija, pretežno obrazovnih i zdravstvenih.
3. Šta je to što inspiriše individualne dobročinitelje na pokretanje filantropskih akcija?
Individualna filantropija predstavlja dobrotvorna dela pojedinaca i pojedinki, koja pomažu onima kojima je podrška potrebna ili društvu u celini. Ona može uključivati doniranje novca u opštekorisne svrhe, robne donacije ili volontiranje, kao i doniranje znanja ili usluga.
Verujemo da motivacija individualnih dobročinitelja za bavljenje filantropijom uključuje mogućnost postizanja nekakve promene, želju da se pomogne drugima, solidarnost i saosećanje sa problemima njihovih sugrađana, osećaj zadovoljstva i ispunjenosti što se nekome pomoglo i osećaj odgovornosti prema društvu čiji su i sami deo.
Ljudi koji svojim zalaganjem i solidarnošću ka drugima budu zapaženi od strane njihove okoline, prijatelja, komšija, porodice, ali i šire javnosti, osim konkretnog delovanja za dobrobit zajednice i ljudi u njoj, daju primer drugima i inspirišu ih da im se pridruže ili urade nešto slično u svojoj zajednici.
Važno je napomenuti da su se građani u proteklih nekoliko godina ohrabrili i uvideli da zajedničkom akcijom mogu da reše brojna važna pitanja u svom okruženju, kao i da svaki čin podrške, bez obzira na to koliko mali ili veliki on bio, može doprineti rešavanju nekog važnog problema u zajednici i za sve njene stanovnike.
4. Kakva je uloga medija? Da li oni treba samo da informišu ili i da edukuju?
Mediji imaju značajnu ulogu u podsticanju filantropije. Oni mogu da pokreću dobrotvorne inicijative, da podižu svest građana o važnosti davanja, da inspirišu građane i poslovni sektor na učešće u filantropskim akcijama, da pravovremeno i transparentno izveštavaju o doniranim sumama i rezultatima tih akcija. Drugim rečima, imaju veliku ulogu i u stimulisanju različitih aktera na davanja, kako u informisanju svih građana o ovoj temi, tako i u osiguravanju transparentnosti o sprovedenim aktivnostima i tokovima doniranog novca. Građani su nesumnjivo željni toplih i inspirativnih priča o dobrotvorima oko nas i mediji bi trebalo da posvete više svog prostora upravo ovim ljudima i njihovim dobrim delima i tako omoguće da se za njih čuje. U cilju promocije filantropije, kao i omogućavanja kvalitetnije procene obima i intenziteta filantropske aktivnosti, neophodno je bolje razumevanje samog koncepta davanja za opšte dobro, kompletnije i pouzdanije izveštavanje, kao i promovisanje primera dobre prakse koji će pozitivno uticati na poverenje građana u filantropske aktere.
Međutim, organizatori humanitarnih inicijativa često nemaju dovoljno raspoloživih sredstava za oglašavanje u medijima, a kako medijske kuće nisu uvek spremne da svoj prostor doniraju zarad opšteg interesa, takve inicijative ostaju potpuno neprimećene od strane šire javnosti. U takvim situacijama, doprinos medija u vidu izdvajanja dela vlastitog medijskog prostora za najavu i izveštavanje o ovakvim aktivnostima bio bi dragocen da informacije za dobrobit čitavog društva stignu do što većeg broja građana, i da dobra dela dobiju pažnju kakvu zaslužuju. To bi bio način da mediji „ulože” u zajednicu u kojoj deluju i koju nastoje da informišu.
Cilj VIRTUS nagrade je da istakne kompanije, preduzeća i građane i građanke, koje su podsticale pozitivne promene u društvu kroz različite filantropske inicijative tokom 2023. godine. Konkurs je otvoren do 9. februara 2024. godine, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja, kriterijumima za izbor dobitnika i sastavu nagradnog žirija možete naći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
