Vojo Tošović iz Radaljeva kod Ivanjice je agronom koji je svoju diplomu i znanje iskoristio da na imanju od devet hektara razvije poljoprivrednu proizvodnju od koje živi cela njegova porodica.
Vojo Tošović iz Radaljeva kod Ivanjice je agronom koji je svoju diplomu i znanje iskoristio da na imanju od devet hektara razvije poljoprivrednu proizvodnju od koje živi cela njegova porodica.
Njegova supruga Milena, otac Zoran i majka Zorica, kao i sve troje dece, znaju da je u Radaljevu njihov dom i nisu želeli da traže sreću van njega. Uz znanja sa fakulteta i iskustva svojih predaka Vojo je sa porodicom prvo počeo sa uzgajanjem maline, da bi danas imali da ponude široku paletu povrća.
- Naša porodica se bavi pretežno plasteničkom proizvodnjom, gde u 5.000 kvadrata proizvodimo razno povrće: paradajz, krastavce, razne sorte i tipove paprika, zelenu salatu, ukrasne salate, spanać, mladi luk, blitvu, celer, peršun, čeri paradajz… Bavimo se i rasadničkom proizvodnjom, tako da za naše potrebe i potrebe naših stalnih kupaca proizvodimo pikirane paradajze, paprike i sve drugo povrće.
Pored plasteničke proizvodnje, na otvorenom polju, Tošovići imaju i proizvodnju kupusa, karfiola, brokolija, zatim oko 30 ari malina i jedan hektar zasađene šljive, koja je sad u punom rodu.
- Celokupan rod šljive ide u preradu, tako da proizvodimo i rakiju u okviru gazdinstva koja se stavlja na odležavanje u hrastovu burad, pa je cilj da za nekoliko godina otvorimo jednu porodičnu destileriju. Pre nekoliko godina smo otvorili i radnju za preradu i pasterizaciju voća i povrća, tako da sav višak naših proizvoda preradimo, kao gotov proizvod i to ponudimo našim kupcima.
Rad tokom cele godine
Najveći deo proizvoda Vojo i njegova porodica plasiraju na ivanjičkoj pijaci, gde su prisutni više od 50 godina. Oni snabdevaju i ugostiteljske objekte i trgovinske radnje u Ivanjici, Arilju i Guči, tako da sa plasmanom proizvoda nemaju većih problema. Ipak, on otkriva da je ovo posao koji zahteva rad i budnost tokom cele godine.
- Posao poljoprivrednika nije nimalo lak jer zahteva celogodišnju prisutnost u proizvodnji, počev od proizvodnje rasada početkom februara, pa sve do kraja kalendarske godine i ubiranja poslednjih plodova. Zatim na red dolazi uklanjanje biljnih ostataka iz plastenika i priprema za narednu kulturu.
“Bez subvencija bi bilo nemoguće”
Vojo je korisnik subvencija za poljoprivrednike koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kaže da bi bez njih bavljenje poljoprivredom bilo nemoguće.
- Subvencije koristim za nabavku nove opreme i mehanizacije i uredno su isplaćene u prethodnoj godini. Naravno da puno znače jer bez njih skoro da bi bilo nemoguće bavljenje poljoprivredom.
Uključena cela porodica
U proizvodnji učestvuje cela porodica: Vojov otac, Zoran, obično obavlja razvoz proizvoda, majka Zorica je najviše prisutna na pijaci a supruga Milena sa decom, starijom ćerkom Nikolinom i mlađim blizancima, Jovanom Jovom, prevashodno vodi brigu o nezi i uzgajanju rasađenih biljaka, a kasnije i o samoj berbi.
- Naravno, deca imaju i svoje obaveze u školi, svi su odlični đaci, pa u skladu sa raspoloživim vremenom pomažu koliko mogu. Takođe su članovi KUD-a Moravica, gde vrlo rado i redovno odlaze na probe, što mene kao oca izuzetno raduje i ispunjava jer nema ništa lepše od negovanja srpske tradicije, kulture i nasleđa, jedinstvenog na zemaljskoj kugli.
Vojo budućnost svoje dece vidi u Srbiji i nastoji da ih podrži u njihovim željama i težnjama.
- Nikolina je druga godina gimnazije u Ivanjici, sebe vidi kao IT stručnjaka. Jovan i Jovana su osmaci u Osnovnoj školi „Sreten Lazarević” u Prilikama. Oboje će verovatno upisati gimnaziju, s tim što se Jovana već nekoliko godina ozbiljno bavi šminkanjem i sebe vidi kao profesionalnog šminkera, a Jovo planira da upiše Tehnologiju vrenja i konzervisanja i da osnuje svoju destileriju na porodičnom gazdinstvu Tošovića. Naravno, kao otac svojoj deci želim da postanu dobri i pošteni ljudi, i još bolji roditelji, jer to je najveće bogatstvo.
Da tradicija na gazdinstvu kod Voje živi u svakoj pori života govori i činjenica da se ovde održavaju nekadašnje mobe.
- U plasteniku okupim svoje drugare i uz čašicu rakije, pršutu i pesmu krećemo sa pravljenjem toplih leja za proizvodnju rasada.
Dobitnik nagrade na konkursu “Najdomaćin 2023”
Vojo je pokazao svojim primerom kako se u Srbiji može živeti od poljoprivrede i koliko taj rad može da bude plodonosan, što se videlo i na konkursu za „Najdomaćina 2023” koji je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U oštroj konkurenciji gde je odziv mladih ljudi koji su ostvarili rezultate na svojim gazdinstvima bio veliki i koji je pokazao čime Srbija rasplaže u poljoprivredi, upravo je on dobitnik nagrade za povrtarstvo.
- Mladim ljudima u Srbiji bih poručio da ne napuštaju svoja sela i vekovna ognjišta svojih predaka, već da zasnivaju svoje porodice i da uzdižu svoja gazdinstva jer na selu može i te kako da se živi lepo, ipak seljak hrani sve ljude u gradu.
