Vojo Tošović iz Radaljeva kod Ivanjice je agronom koji je svoju diplomu i znanje iskoristio da na imanju od devet hektara razvije poljoprivrednu proizvodnju od koje živi cela njegova porodica.

Njegova supruga Milena, otac Zoran i majka Zorica, kao i sve troje dece, znaju da je u Radaljevu njihov dom i nisu želeli da traže sreću van njega. Uz znanja sa fakulteta i iskustva svojih predaka Vojo je sa porodicom prvo počeo sa uzgajanjem maline, da bi danas imali da ponude široku paletu povrća.

- Naša porodica se bavi pretežno plasteničkom proizvodnjom, gde u 5.000 kvadrata proizvodimo razno povrće: paradajz, krastavce, razne sorte i tipove paprika, zelenu salatu, ukrasne salate, spanać, mladi luk, blitvu, celer, peršun, čeri paradajz… Bavimo se i rasadničkom proizvodnjom, tako da za naše potrebe i potrebe naših stalnih kupaca proizvodimo pikirane paradajze, paprike i sve drugo povrće.

Vojo Tošović iz Radaljeva razvio je poljopriverednu proizvodnju i namerava da budućnost svoje dece gradi u Srbiji (1) copy.jpg
Privatna arhiva 

 Pored plasteničke proizvodnje, na otvorenom polju, Tošovići imaju i proizvodnju kupusa, karfiola, brokolija, zatim oko 30 ari malina i jedan hektar zasađene šljive, koja je sad u punom rodu.

- Celokupan rod šljive ide u preradu, tako da proizvodimo i rakiju u okviru gazdinstva koja se stavlja na odležavanje u hrastovu burad, pa je cilj da za nekoliko godina otvorimo jednu porodičnu destileriju. Pre nekoliko godina smo otvorili i radnju za preradu i pasterizaciju voća i povrća, tako da sav višak naših proizvoda preradimo, kao gotov proizvod i to ponudimo našim kupcima.

Rad tokom cele godine

Najveći deo proizvoda Vojo i njegova porodica plasiraju na ivanjičkoj pijaci, gde su prisutni više od 50 godina. Oni snabdevaju i ugostiteljske objekte i trgovinske radnje u Ivanjici, Arilju i Guči, tako da sa plasmanom proizvoda nemaju većih problema. Ipak, on otkriva da je ovo posao koji zahteva rad i budnost tokom cele godine.

- Posao poljoprivrednika nije nimalo lak jer zahteva celogodišnju prisutnost u proizvodnji, počev od proizvodnje rasada početkom februara, pa sve do kraja kalendarske godine i ubiranja poslednjih plodova. Zatim na red dolazi uklanjanje biljnih ostataka iz plastenika i priprema za narednu kulturu.

“Bez subvencija bi bilo nemoguće”

Vojo je korisnik subvencija za poljoprivrednike koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kaže da bi bez njih bavljenje poljoprivredom bilo nemoguće.

- Subvencije koristim za nabavku nove opreme i mehanizacije i uredno su isplaćene u prethodnoj godini. Naravno da puno znače jer bez njih skoro da bi bilo nemoguće bavljenje poljoprivredom.

Impuls sigurnosti i razvoja primarnim proizvođačima

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković ističe da je suština finansiranja i subvencionisanja države unapređenje i proširenje poljoprivredne proizvodnje.

“Mi hoćemo zaista da damo impuls sigurnosti i impuls daljeg razvoja naše poljoprivredne proizvodnje. Da bi se to dogodilo, učinili smo sve što je zakonodavno moglo da se uradi kako bismo taj novac usmerili na onog ko zemlju obrađuje. Znači samo onaj ko zemlju obrađuje od 1. januara ove godine može da bude korisnik subvencije po hektaru” navela je ministarka Tanasković.

Uključena cela porodica

U proizvodnji učestvuje cela porodica: Vojov otac, Zoran, obično obavlja razvoz proizvoda, majka Zorica je najviše prisutna na pijaci a supruga Milena sa decom, starijom ćerkom Nikolinom i mlađim blizancima, Jovanom Jovom, prevashodno vodi brigu o nezi i uzgajanju rasađenih biljaka, a kasnije i o samoj berbi.

- Naravno, deca imaju i svoje obaveze u školi, svi su odlični đaci, pa u skladu sa raspoloživim vremenom pomažu koliko mogu. Takođe su članovi KUD-a Moravica, gde vrlo rado i redovno odlaze na probe, što mene kao oca izuzetno raduje i ispunjava jer nema ništa lepše od negovanja srpske tradicije, kulture i nasleđa, jedinstvenog na zemaljskoj kugli.

Vojina majka Zorica najviše se bavi prodajom na pijaci (1).jpg
Privatna arhiva 

 Vojo budućnost svoje dece vidi u Srbiji i nastoji da ih podrži u njihovim željama i težnjama.

- Nikolina je druga godina gimnazije u Ivanjici, sebe vidi kao IT stručnjaka. Jovan i Jovana su osmaci u Osnovnoj školi „Sreten Lazarević” u Prilikama. Oboje će verovatno upisati gimnaziju, s tim što se Jovana već nekoliko godina ozbiljno bavi šminkanjem i sebe vidi kao profesionalnog šminkera, a Jovo planira da upiše Tehnologiju vrenja i konzervisanja i da osnuje svoju destileriju na porodičnom gazdinstvu Tošovića. Naravno, kao otac svojoj deci želim da postanu dobri i pošteni ljudi, i još bolji roditelji, jer to je najveće bogatstvo.

Da tradicija na gazdinstvu kod Voje živi u svakoj pori života govori i činjenica da se ovde održavaju nekadašnje mobe.
- U plasteniku okupim svoje drugare i uz čašicu rakije, pršutu i pesmu krećemo sa pravljenjem toplih leja za proizvodnju rasada.

Vojina supruga Milena pripremila je posuženje nakon kupljenja šljiva (1) copy.jpg
Privatna arhiva 

Dobitnik nagrade na konkursu “Najdomaćin 2023”

Vojo je pokazao svojim primerom kako se u Srbiji može živeti od poljoprivrede i koliko taj rad može da bude plodonosan, što se videlo i na konkursu za „Najdomaćina 2023” koji je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U oštroj konkurenciji gde je odziv mladih ljudi koji su ostvarili rezultate na svojim gazdinstvima bio veliki i koji je pokazao čime Srbija rasplaže u poljoprivredi, upravo je on dobitnik nagrade za povrtarstvo.

- Mladim ljudima u Srbiji bih poručio da ne napuštaju svoja sela i vekovna ognjišta svojih predaka, već da zasnivaju svoje porodice i da uzdižu svoja gazdinstva jer na selu može i te kako da se živi lepo, ipak seljak hrani sve ljude u gradu.