ISTORIJOM SMO POTVRDILI DA SMO ISTORIJSKI NAROD: Umetnici dočarali snagu srpske revolucije i rađanje moderne države!

Tog 15. februara 1804. godine, pre tačno 220 godina, ponosni i hrabri ustanici predvođeni Karađorđem, ogorčeni janičarskim terorom u Beogradskom pašaluku, započeli su pobunu protiv osmanlijskih dahija, a ovaj događaj istorija beleži kao početak srpske revolucije, to jest početak borbe za oslobođenje i rađanje srpske moderne države!

Slika Nebojše Đuranovića "Prvi srpski ustanak" na vrlo realističan način upravo dočarava tu vatru kod Srba, prepoznatljivu kroz vekove, pa i dan-danas...

- Slika simboliše taj trenutak, to jutro, kad je Marićević (Teodosije, prim. aut.), kako bi zavarao Turke, pozvao sve viđenije srpske glave navodno na svadbu svoje ćerke - jer Srbi tada nisu imali prava da se okupljaju u većem broju, i kada je narod doneo konačnu odluku da se digne i pobuni. Karađorđe je izabran za vožda, narod je bio odlučan da se izbori za slobodu, iako su bili nenaoružani, maltene goloruki. Pobunjenici su krenuli peške kroz Srbiju i tako je krenula jedna velika revolucija, koja se, eto, desila tek nekoliko decenija posle francuske - priča Đuranović.

ORIGINAL U SKUPŠTINI GRADA

Despot Stefan osnovao prvu stajaću vojsku

Despot Stefan Lazarević je takođe bio istaknuta ličnost u istoriji Srbije, a on je, kako kaže slikar Nebojša Đuranović, i formirao jednu od prvih stajaćih vojski u Evropi. Ta vojska prikazana je i u njegovom spektakularnom delu "Despot Stefan pod bedemima Beograda".

- Na slici je predstavljena istočna kapija Beograda s pogledom na Dunav i Despotov gornji grad. Tu je i Nebojša kula, koja je kasnije srušena, pa se danas na tom mestu nalazi Meštrovićev Pobednik. Srbija je u tom periodu doživela malu renesansu. Ojačala je vojno, finansijski i kulturno. Despot je obnovio prestonicu i napravio ogroman grad, koji je bio na nivou svih prestonica. Ekonomija je napredovala, imali smo jaku i moćnu državu, a napravljena je i stajaća vojska, jedna od prvih. Za razliku od vojnika angažovanih od feudalaca, ova vojska je bila stalna sila koja je mogla da odoli raznim pritiscima - kaže on.

Inače, posetioci izložbe moći će da vide impresivnu reprodukciju ove slike, a original se nalazi u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Slična slika je nedavno, u manjem formatu, bila izložena u Bugarskoj na velikoj internacionalnoj izložbi, gde je i nagrađena. Otkupljena je, ali su, uvažavajući njen značaj i lepotu, srpska ministarstva kulture i odbrane zatažila od Đuranovića da uradi veću predstavu.

Međutim, kako za Kurir kaže ovaj slikar, borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda predstavlja kontinuitet i pokriva čitavu jednu epohu - praktično od 13. do 20. veka, tako da se pored same tematike Prvog srpskog ustanka na izložbi nalaze i brojne druge teme i ličnosti bitne za razvoj srpske države - od predstave juriša srpske konjice u Boju na Kosovu, Stefana Lazarevića koji osvaja turnir u Ugarskoj, do slika Kraljevića Marka i impresivnog dela "Krunisanje Stefana Prvovenčanog".

Uspon državnosti

- Sveti Sava je krunisao Stefana Prvovenčanog u Žiči i ova slika bi trebalo da dočara početak tog uspona srpske srednjovekovne države, koji će se ponajviše ogledati u vladavini cara Dušana. Inače, slika se originalno nalazi u Predsedništvu Srbije na Andrićevom vencu i kad strani državnici dolaze u posetu, oni prolaze pored ovog dela - kaže Đuranović i dodaje da ova izložba ima značaj jer je nakon Drugog svetskog rata prekinut kontinuitet kulture sećanja, koji se tek poslednjih godina ponovo uspostavlja.

Na ovoj izložbi mogu se videti i spektakularna dela vajara Zorana Ivanovića - od neverovatno izražajnog portreta Karađorđa, despota Stefana Lazarevića i kralja Petra, pa sve do modela spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću, čiji se original realizuje za grad Sombor.

Ivanović kaže za Kurir da je značajan deo njegove umetničke prakse upravo memorijalna, monumentalna skulptura, posvećena značajnim istorijskim ličnostima.

ULAZ SLOBODAN

Dela iz muzeja i državnih ustanova

Izložbu "Borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda", povodom obeležavanja 220 godina od Prvog srpskog ustanka, otvorio je 23. februara potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević, a na njen značaj je ukazao i ministar za rad Nikola Selaković. Na izložbi je predstavljeno oko 40 dela iz opusa slikara Nebojša Đuranovića i vajara Zorana Ivanovića. Neka od dela pozajmljena su iz muzeja, Skupštine grada Beograda, kao i iz Predsedništva Srbije i privatnih kolekcija.

Izložba će trajati do 30. marta. Posetioci je mogu videti u velikoj galeriji Doma Vojske Srbije "Beograd". Radno vreme galerije je od utorka do subote od 11 do 19 časova, a ulaz je slobodan.

- Mi smo našom ukupnom istorijom, a svakako Prvim srpskim ustankom, to jest revolucijom od pre 220 godina, još jednom potvrdili da smo istorijski narod. Iskustvo, pa čak i intuicija mi govori da postoji deo naše istorije koji tek treba da se otkrije, deo koji još uvijek nije dovoljno osvetljen, i to ne samo srednjovekovne Srbije već i iz prethodnog perioda. Upravo to i treba da bude imperativ - osvetljavanje istorijskih događaja, događaja u kojima smo se kao narod oblikovali i formirali. Ti istorijski događaji svakako mogu da predstavljaju i putokaz za našu perspektivu - kaže on i dodaje da mu je drago što poslednjih godina u Srbiji postoji veća svest za bavljenjem srpskim identitetom, duhovnošću i kulturom.