Da raste broj onih koji žive od poljoprivrede u Srbiji, a imaju ispod 40 godina, potvrdila je ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković na Kopaonik biznis forumu. Prema njenim rečima svaki sedmi vlasnik poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina, a prosečna starost jednog gazde u Srbiji ranije je bila 61 godina, dok je sada 59.

“To nije šala, to govori u prilog činjenici da su ljudi iz drugih oblasti ušli u poljoprivredu jer su shvatili šta na globalnom nivou znači hrana. Ovo je budućnost”, dodala je Tanasković.

Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da poljoprivreda, jedan od ključnih stubova srpske ekonomije, danas dobija novo i mlađe lice, a o dobrim vremenima za mlade u poljoprivredi govorila je i ranije resorna ministarka Jelena Tanasković.
"Mislim da nikad nije bio bolji trenutak da se mladi vrate na selo, jer im država pomaže“, istakla je ministarka i dodala da uz pomoć te podrške, na primer, oni koji se bave stočarstvom mogu svoje gazdinstvo obogatiti sa dva grla, umesto jednim što je bio slučaj dosad.

3262486_-jelena-tanaskovic-foto-zorana-jevtic--7_edit copy.jpg
Kurir/Zorana Jevtić 

Državne subvencije dostupne bez bodovanja za mlade

Inače mladi poljoprivrednici mogu konkurisati za sve dostupne državne subvencije bez potrebe za bodovanjem, dok su za druge fondove, poput onih u kojima država učestvuje zajedno sa Evropskom unijom, IPARD fondovi, bodovanje će i dalje biti potrebno, ali posebnu prednost imaju mlađi od 40 godina.

„Što se tiče nacionalnog budžeta, tu nema potrebe za bodovanjem, jer svi dobijaju, a što se tiče drugih investicija, poput IPARD-a i kreditnih linija, tu će svuda mladi imati poseban dodatak u bodovima“, istakla je ministarka Jelena Tanasković. Kako je rekla, mladi su prepoznati, pored IPARD-a, i u projektu konkurentne poljoiprivrede, poznatijeg kao "50:40:10, gde će imati prednost za dobijanje subvencija.

Šta je „50:40:10“?

Kroz projekat konkurentne poljoprivrede Srbije, koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom poljoprivrednici dobijaju 50 odsto bespovratnih sredstava od države, za 40 odsto je obezbeđen kredit, a učešće je 10 odsto. Ovaj javni poziv produžen je, te sada poljoprivrednici do 15. marta mogu da podnesu prijave za utvrđivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstava.

Zahvaljujući subvencijama gazde pre četrdesete

I iskustva iz srpskih sela svedoče da su mladi itekako zainteresovani za poljoprivredu. Kako nam svedoči Vesna I. iz jednog sela pored Raške, odluka da se porodično bave stočarstvom, odnosno kozama, jedna je od najznačajnih koje su doneli. Kao profesorka ruskog jezika u srednjoj školi i majka četvoro dece, zajedno sa svojim suprugom Borislavom I. uspela je da izgradi farmu sa 40 koza, i sve to u svoj 36. godini. Kako kaže, kao mladim poljoprivrednicima, svaka pomoć im je dobrodošla.

"Savremena poljoprivreda u Srbiji predstavlja priliku i za mlade ljude poput mene i mog muža. Zahvaljujući podršci države kroz subvencije po priplodnom grlu, uspeli smo da, sa nepunih četrdeset godina, našu malu farmu podignemo na viši nivo i postanemo deo rastućeg sektora poljoprivrede. Sada prodajemo kozji sir i mleko i od toga živimo i našim proizvodima hranimo našu decu. Znamo šta proizvodimo, a naša priča pokazuje da uz upornost, rad i podršku institucija, mladi mogu ostvariti uspeh u ruralnom razvoju i doprineti ekonomskom napretku zemlje", priča Vesna I.

Uprkos tome što ih, kako kažu, iz okruženja nisu podržavali na samom početku, sada je mnogo lakše.

„Moji roditelji su se takođe bavili poljoprivredom, doduše biljnim kulturama, nikada se nisu bavili stočarstvom. Pričali su nam kako je to težak posao i kako treba da se držimo naših primarnih zanimanja, ali mi smo odlučili da ipak probamo. I uspeli smo, a sada i našu decu vaspitavamo kako je život na selu, u prirodi i pored životinja ono kako treba da žive i oni“, govori Vesna, majka četvoro dece, koja se iz centra grada preselila u selo gde sada pomaže suprugu da vode poljoprivredno gazdinstvo, dok radi i svoj primarni, profesorski posao.

Veća davanja u svim sektorima

Inače, država i Ministarstvo poljoprivrede odredili su veće subvencije za poljoprivredu od početka 2024. godine. Na primer, minimalni iznos premije za mleko je ove godine, izmenom zakona, povećan sa deset na 15 dinara, kao i minimalani iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara. Od 1. januara subvencije po hektaru iznose 18.000 dinara, a premija za mleko 19 dinara po litru.

U budžetu Republike Srbije su za poljoprivredu su predviđena i davanja za kvalitetna grla, pa umesto 25.000 sada subvencija iznosi 40.000 dinara; subvencije za krmače su povećane sa 15.000 na 18.000; subvencije za ovce i koze iznose 10.000 dinara umesto 7.000 dinara; subvencije za košnice su sa 800 podignute na 1.000 dinara

Ko ima pravo na podsticaje?



Kako navodi Ministarstvo poljoprivrede, pravo na podsticaje imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju u svoje ime i za svoj račun, dok subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu. Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti zahtev za podsticaje na portalu ePodsticaji.

 Kada je u pitanju stočarstvo, pravo na pomoć za kvalitetna priplodna grla ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje:

1. Ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju
2. Je u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršilo obnovu registracije za tekuću godinu za

• najviše 300 kvalitetnih priplodnih mlečnih krava
• najmanje 30 kvalitetnih priplodnih ovaca ili ovnova, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi za najmanje deset kvalitetnih priplodnih ovaca ili ovnova
• najmanje deset kvalitetnih priplodnih koza ili jarčeva, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi za najmanje pet kvalitetnih priplodnih koza ili jarčeva
• najmanje deset kvalitetnih priplodnih krmača ili nerastova

U šta mladi investiraju?

Da interesovanje mladih za bavljenje poljoprivredom raste, pokazuje i broj podnetih zahteva za subvencije koje su im namenjene. Uglavnom investiraju u mehanizaciju.

“Veliko interesovanje mladih poljoprivrednika zabeleženo je u okviru IPARD programa. Od početka sprovođenja, mladi poljoprivrednici su kroz 9 javnih poziva podneli ukupno 1.224 zahteva, što je gotovo 40 odsto svih podnetih zahteva. U okviru Mere 1 koja je namenjena ulaganjima u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, mladi su podneli 1.017 zahteva, dok su u okviru Mere 7, namenjene razvoju ruralnog turizma, podneli 207 zahteva. Ukupno je odobreno 672 projekata mladih poljoprivrednika sa ukupnom podrškom od gotovo 90 miliona evra”, kažu nam iz Uprave za agrarna plaćanja.

Sličan je trend uočen i u okviru mera ruralnog razvoja koje se isplaćuju iz nacionalnog budžeta. Na drugoj strani, start ap podršku za pokretanje primarne biljne i stočarske proizvodnje na sopstvenom gazdinstvu dobilo je 4.684 mladih poljoprivrednika.

2174199_milos-limun-foto-rina_edit copy.jpg
Rina 

“Najveće interesovanje mladi su ipak iskazali u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije, popularnog ‘50-40-10’ programa. Više od 2/3 aplikanata u okviru dva javna poziva su upravo mladi korisnici. Na drugoj strani po podacima E-agrara koji beleži pozitivan trend među obnovljenim poljoprivrednim gazdinstvima za 2023. godinu, nosilac svakog sedmog gazdinstva je osoba mlađa od 40 godina što pokazuje da sistemski donete mere daju rezultate”.

Ono u šta najčešće mladi u poljoprivredu investiraju jeste nabavka traktora i priključne mehanizacije neophodne za voćarsku proizvodnju

“Najveće interesovanje mladih u okviru nacionalnog programa je vezan za nabavku poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina za primarnu biljnu proizvodnju, pre svega za mehanizaciju za obradu zemljišta (plugovi, tanjirače, atomizeri), prskalice i slično. U okviru programa Konkurentne poljoprivrede Srbije izrazili su interesovanje mahom za nabavku novog traktora”, navode iz Uprave za agrarna plaćanja.

Kao odgovor na potrebu mladih u poljoprivredi da znaju više o podsticajima koje država nudi, nekoliko poljoprivrednih organizacija mladih nastalo je u poslednje vreme. Mladi poljoprivrednici Srbije i Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj/Agronews u okviru projekta “Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi” pokrenuli su platformu Podsticaji u poljoprivredi gde mogu da nađu sve informacije o podršci koju mogu dobiti iz budžeta lokalnih samouprava, sredinom prošle goidne.
Kako je saopštio Agronews, u samo nekoliko klikova, na istom mestu, mogu da se informišu i o drugim oblicima davanja i svim dostupnim izvorima finansiranja, ne samo na lokalnom već i na nacionalnom nivou, kao i o finansijskoj pomoći iz evropskih fondova.

Plan Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Vlade Srbije svakako je nastavak ulaganja u ovaj sektor privrede, a samim tim i u mlade koji odluče da se bave stočarstvom ili zemljoradnjom.

“Plan je da povećavamo subvencije svake godine minimum deset odsto i idemo u tom pravcu, a ukoliko bude nekih većih turbulencija biće i više”, zaključuje resorna ministarka.

SVE VIŠE MLADIH U SRBIJI ŽIVI OD POLJOPRIVREDE: Evo šta sve možete da DOBIJETE OD DRŽAVE ako želite ovim da se bavite