Danas se u svetu obeležava Međunarodni dan žena.
U svetu se danas obeležava Međunarodni dan žena kao podsetnik na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Međunarodni dan žena, 8. mart, nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Koliki je značaj 8. marta, zašto je važno da se obeležava, šta on zaista predstavlja, za Mondo objasnila je dr Svetlana Stefanović, arhivistkinja, koja se dugo bavi pitanjima ženskih prava.
"Osmi mart je Međunarodni dan žena. Sećamo se pretkinja koje su se borile za pravo glasa, ali i za sva ostala prava koja su im bila uskraćena: pravo na obrazovanje, na rad - slobodan pristup žena u sve profesije, na jednaku zaradu kao i muškarci, jednake radne uslove, ukidanje noćnog rada za žene i slično. Žene su bile i pravno podređena lica. Srpski građanski zakonik je bio npr. vrlo restriktivan po pitanju nasledstva - supruga i ćerke nisu imale pravo da naslede supruga i oca, čak ni onda kada nije postojao direktni muški potomak. Svaki muški rođak do šestog kolena imao je pravo prvenstva", kaže Stefanović za Mondo.
Naša sagovornica kao primer navodi paragraf 920 Srpskog građanskog zakonika po kome je udata žena stavljena u red maloletnih lica, izjednačena je sa maloumnicima i raspikućama. "U prevodu, žena je proglašena poslovno nesposobnom - tzv. "muževljeva vlast" se protezala na ženino građanstvo, prezime, mesto boravka. Suprug je imao pravo da kontroliše njenu korespondenciju, da je fizički kazni ukoliko se nije pokoravala njegovim naredbama. U slučaju razvoda braka majka je bila dužna da preda decu očevoj brizi (mušku nakon njihove navršene 4. i žensku nakon 7. godine). Neravnopravan položaj žene u odnosu na muškarca ogledao se i u zabrani istraživanja očinstva u slučajevima rođenja vanbračnog deteta. U osnovi te pravne podređenosti žene, posebno udate, stajalo je zakonodavčevo uverenje da je žena inferiornije biće, odnosno da je muškarac nešto više od žene i da mu se zato mora zajamčiti povlašteni pravni položaj. Ovaj Zakonik je, imajte na umu, od 1844. godine kada je donesen ostao na snazi do 1946!", objašnjava Stefanović.
"Ukratko, 8. mart je Dan solidarnosti žena u borbi, Dan borbe. Ovaj napis iz časopisa 'Žena danas' iz 1939. godine je primenjiv i danas, jer borba nije završena", kaže nam ona.
Od Klare Cetkin do demonstracija žena u Rusiji
Klara Cetkin bila je nemačka socijalistkinja koja je na Međunarodnom kongresu socijalistkinja u Kopenhagenu 1910. godine predložila da se uvede međunarodni dan žena. Godinu dana pre toga, Amerikanke - pripadnice građanskog ženskog pokreta su zajedno sa socijalistkinjama demonstrirale za žensko pravo glasa, objašnjava Stefanović za Mondo. "U Evropi je 6. marta 1911. održan prvi Ženski dan - sa zahtevima za ravnopravnost, jednakost u radu, pravo glasa, puno učešće žena u političkom životu svoje zemlje. Agitirale su protiv tada sve prisutnijeg militarizma, za mir. Osmog marta 1917. u Rusiji su žene organizovale demonstracije protiv rata i od tada se Ženski dan slavi tog datuma", kaže ona.
Naša sagovornica napominje da neki 8. mart povezuju sa spontanim štrajkom radnica zaposlenih u fabrici tekstila u Njujorku. One su se navodno pobunile 8. marta 1857. godine zbog niskih plata i nehumanih uslova rada. Kako kaže, radi se o mitu koji je nastao, pretpostavlja se, 1950-ih godina u francuskim komunističkim krugovima. "Taj mit je opstao do danas, u pojedinim knjigama na temu feminizma mogu se naći navodi o tom navodnom događaju", navodi arhivistkinja.
Kada je 8. mart počeo da se obeležava u Srbiji?
"Mogli bismo reći već u periodu pred Prvi svetski rat", kaže naša sagovornica. Dalje navodi da je sekretar Srpske socijaldemokratske partije Dimitrije Tucović ispratio rad 2. međunarodnog kongresa žena u Kopenhagenu 1910. godine. Na njegovu inicijativu osnovan je u Srbiji Sekretarijat žena socijaldemokrata koji je izdavao list "Jednakost". "'Jednakost je pisala o proslavi Ženskog dana 6. marta 1911. godine u svetu i povodom toga o zahtevima srpskih socijaldemokratkinja. U međuratnom periodu, list je počeo da izlazi u martu 1920. godine, a već u junu su radne žene pozvane da povodom Ženskog dana stupe u bojne kolone i u redove Komunističke internacionale".
Neformalno glasilo Omladinske sekcije Ženskog pokreta u Beogradu "Žena danas" (pokrenuta u jesen 1936.) je pisala o Međunarodnom ženskom danu kao Danu solidarnosti žena i podsećala svoj čitalački auditorijum da svesne žene imaju obavezu da probude u drugoj ženi svest društvenog čoveka - da se treba organizovati i biti aktivan, kaže nam Stefanović.
Nakon Drugog svetskog rata, Zakonom o državnim praznicima iz 1955. godine za državne praznike u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji bili su proglašeni: Nova godina, Praznik rada (1. maj), Dan Republike (29. novembar) i Dan ustanka naroda Jugoslavije (4. jul). Svake godine obeležavani su radno: Dan žena (8. mart), Dan pobede (9. maj), Dan mladosti (25. maj) i Dan Jugoslovenske narodne armije (22. decembar).
"Već u socijalističkoj Jugoslaviji karakter proslave 8. marta se menja. Iz borbenog političkog praznika žena, proslave su se pretvorile u praznik majčinog dana i ne mnogo sadržajne zabave. Praznik se proslavljao samo u ženskim organizacijama, kao da je to samo njihov praznik. Prema instrukcijama Socijalističkog saveza (SSRNJ), sindikalne organizacije su bile zadužene za organizovanje proslava po radnim kolektivima. Dan se obeležavao i u školama. Organizovane su posete majkama palih boraca. Takvim razvojem događaja, može se videti iz istorijskih izvora, nisu bile zadovoljne vodeće tadašnje političarke", objašnjava naša sagovornica.
Pravo glasa žena
Prva država na tlu Evrope koja je ženama dala pravo glasa bila je Finska 1906. godine, dok je Jugoslavija, pa time i Srbija to učinila 1945. Stefanović napominje da treba imati na umu da su u Švajcarskoj pravo glasa žene stekle tek 1971. godine, a u Lihtenštajnu 1984. godine!
"Napomenula bih da su žene u Jugoslaviji u političkom i pravnom pogledu bile izjednačene sa muškarcima stupanjem na snagu Ustava iz 1946. i porodičnog prava iz 1946/7. i Zakona o nasleđivanju iz 1955. Time želim naglasiti, da se ravnopravnost sastoji iz više segmenata, a ne samo od prava da se glasa i bude biran", ističe ona.
Dan žena i komunizam
Dan žena se u zapadnim zemljama često povezuje sa komunizmom. Uglavnom ga je zamenio Dan majki koji se obeležava u maju. Stefanović nam kaže da se na feminizam gledao kao na nešto što je uvezeno sa Zapada i nešto što nema tradiciju na ovim prostorima. "Od početka 1990-ih traje proces repatrijahalizacije društva, otklon od socijalističke tradicije. Naglasila bih da je taj datum Organizacija ujedinjenih naroda izabrala za 'Dan UN za prava žena i svetski mir'. Generalna skupština OUN 1972. godine proglasila je 1975. godinu za Međunarodnu godinu žena. Dekada OUN za žene: ravnopravnost, razvoj i mir (1976–1985) pružila je platformu za udruživanje i saradnju žena uprkos klasnim, nacionalnim, rasnim, etničkim i verskim granicama (i tada blokovskoj podeli sveta na kapitalističke, socijalističke zemlje i zemlje u razvoju)", navodi ona.
Stefanović zaključuje da su određene slobode, koje su bile osvojene, ponovo dovedene u pitanje i treba ih braniti."Danas je fokus više na reproduktivnim pravima i borbi protiv nasilja nad ženama", rekla nam je ona.
BONUS VIDEO:
