Usvajanjem zajedničke deklaracije o slobodnoj trgovini izmedju zemalja jugoistočne Evrope, u Bukureštu je popodne završen samit predsednika vlada zemalja regiona. Na skupu je ozvaničen početak pregovora o jedinstvenom sporazumu o zoni slobodne trgovine za zemlje regiona, kojim će biti zamenjen postojeći 31 bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini.
Usvajanjem zajedničke deklaracije o slobodnoj trgovini izmedju zemalja jugoistočne Evrope, u Bukureštu je popodne završen samit predsednika vlada zemalja regiona.
Na skupu je ozvaničen početak pregovora o jedinstvenom sporazumu o zoni slobodne trgovine za zemlje regiona, kojim će biti zamenjen postojeći 31 bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini, kojima je u značajnoj meri poboljšana trgovina u regionu. Sporazum bi trebalo da obuhvati sve države i carinske zone jugoistočne Evrope.
Jedinstveni sporazum za zemlje regiona, tržišta sa 55 miliona ljudi, omogućiće da celokupna trgovinska razmena bude slobodna - bez ikakvih kvantitativnih ograničenja i plaćanja carina.
Prema ranijoj najavi srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića, koji je u Bukureštu razgovarao sa evropskim komesarom za trgovinu Piterom Mendelsonom, potpisivanje sporazuma očekuje se u avgustu, dok bi Zona slobodne trgovine trebalo da profunkcioniše početkom 2007. godine.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica, u obraćanju učesnicima skupa, ocenio je da je važno što sporazum obuhvata sve zemlje regiona, imajući u vidu buduće članstvo Bugarske i Rumunije u EU, kao i to da se predvidja dalje postepeno povećanje stepena liberalizacije u oblasti trgovine, jer se tako ostalim zemljama ubrzava i olakšava proces približavanja evropskim integracijama, a Srbiji i Crnoj Gori i ulazak u STO.
Koštunica je skrenuo pažnju na činjenicu da ukupni politički, ekonomski, zakonodavni i administrativni okvir za poslovanje u Srbiji postaje sve uskladjeniji sa sistemom i standardima EU i time sve povoljniji i atraktivniji za poslovanje. Reformski procesi u Srbiji dobili su najviše ocene uglednih medjunarodnih institucija, a po analizama Svetske banke, Srbija je u proteklom periodu bila zemlja koja je ostvarila najbrže i najkvalitetnije ekonomske reforme, rekao je on.
Koštunica je podsetio da evropsko iskustvo svedoči da su pitanja kao što je kosmetsko, rešavana pronalaženjem prave mere autonomije. "Isto tako evropsko iskustvo jasno svedoči da je nezamislivo prekrajati granice jednoj demokratskoj državi protivno njenoj volji i otimati joj deo njene teritorije. Nasilje i nametanje ne može doneti ništa dobro, a ponajmanje trajno rešenje koje obezbedjuje preko potrebnu stabilnost za region", upozorio je srpski premijer. Koštunica je naglasio da se Beograd zalaže za stabilno, istorijski pravično i evropsko rešenje za Kosovo i Metohiju u vidu suštinske autonomije pokrajine unutar Srbije.
Prema oceni Draškovića, evropski put SCG ne može biti ugrožen predstojećim referendumom o nezavisnosti Crne Gore, "jer ćemo ići ka Briselu i kao jedna država, i kao dve države".
Crnogorski premijer Milo Djukanović rekao je da je Crna Gora čvrsto opredeljena da nastavi sa "dinamičnom integracijom u Evropsku uniju i evro-atlantske strukture, nezavisno od toga kojem će rješenju gradjani dati podršku na demokratskom referendumu". Djukanović je istakao da je u regionu "sazrela svijest da svestrano regionalno povezivanje i saradnja suštinski znače usvajanje filozofije EU" i da je "to put za nacionalnu i regionalnu stabilnost i razvoj, i za naše približavanje EU".
Domaćin skupa, rumunski premijer Kalin Popesku Taričanu, založio se na samitu za proširenje Zone slobodne trgovine centralne Evrope (CEFTA), u kojoj se već nalaze pojedine zemlje regiona.
Sve zemlje regiona su prihvatile Sporazum CEFTA, pa se kao najbrže rešenje za zaključenje novog jedinstvenog dokumenta predlaže izmena tog sporazuma i njegovo proširenje novim članicama, bez prethodnog uslovljavanja.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren ukazao je da je regionalna saradnja ključni element evropske politike u ovom delu "starog kontinenta". Regionalna saradnja nije zaseban deo, niti predstavlja alternativu evropskim integracijama, rekao je Ren.
Na skupu u Bukureštu učestvovali su evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson, predsedavajući EU, austrijski kancelar Volfgang Šisel, specijalni koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek i predstavnici Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Makedonije, Moldavije i UNMIK-a.
Samit u rumunskoj prestonici bio je završnica razgovora kojima je rukovodila Radna grupa za liberalizaciju trgovine Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kako bi bili ostvareni zaključci ministara trgovine zemalja regiona sa sastanka u Sofiji, u junu 2005. godine, o stvaranju slobodne trgovinske zone.
(Tanjug)
Na skupu je ozvaničen početak pregovora o jedinstvenom sporazumu o zoni slobodne trgovine za zemlje regiona, kojim će biti zamenjen postojeći 31 bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini, kojima je u značajnoj meri poboljšana trgovina u regionu. Sporazum bi trebalo da obuhvati sve države i carinske zone jugoistočne Evrope.
Jedinstveni sporazum za zemlje regiona, tržišta sa 55 miliona ljudi, omogućiće da celokupna trgovinska razmena bude slobodna - bez ikakvih kvantitativnih ograničenja i plaćanja carina.
Prema ranijoj najavi srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića, koji je u Bukureštu razgovarao sa evropskim komesarom za trgovinu Piterom Mendelsonom, potpisivanje sporazuma očekuje se u avgustu, dok bi Zona slobodne trgovine trebalo da profunkcioniše početkom 2007. godine.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica, u obraćanju učesnicima skupa, ocenio je da je važno što sporazum obuhvata sve zemlje regiona, imajući u vidu buduće članstvo Bugarske i Rumunije u EU, kao i to da se predvidja dalje postepeno povećanje stepena liberalizacije u oblasti trgovine, jer se tako ostalim zemljama ubrzava i olakšava proces približavanja evropskim integracijama, a Srbiji i Crnoj Gori i ulazak u STO.
Koštunica je skrenuo pažnju na činjenicu da ukupni politički, ekonomski, zakonodavni i administrativni okvir za poslovanje u Srbiji postaje sve uskladjeniji sa sistemom i standardima EU i time sve povoljniji i atraktivniji za poslovanje. Reformski procesi u Srbiji dobili su najviše ocene uglednih medjunarodnih institucija, a po analizama Svetske banke, Srbija je u proteklom periodu bila zemlja koja je ostvarila najbrže i najkvalitetnije ekonomske reforme, rekao je on.
Koštunica je podsetio da evropsko iskustvo svedoči da su pitanja kao što je kosmetsko, rešavana pronalaženjem prave mere autonomije. "Isto tako evropsko iskustvo jasno svedoči da je nezamislivo prekrajati granice jednoj demokratskoj državi protivno njenoj volji i otimati joj deo njene teritorije. Nasilje i nametanje ne može doneti ništa dobro, a ponajmanje trajno rešenje koje obezbedjuje preko potrebnu stabilnost za region", upozorio je srpski premijer. Koštunica je naglasio da se Beograd zalaže za stabilno, istorijski pravično i evropsko rešenje za Kosovo i Metohiju u vidu suštinske autonomije pokrajine unutar Srbije.
Politička stabilnost - uslov
Šef diplomatije SCG Vuk Drašković istakao je da jugoistočna Evropa, kao zona slobodne trgovine, podrazumeva i političku stabilnost regiona, koja se postiže poštovanjem postojećih državnih granica i promovisanjem tih granica u granice evropskog kvaliteta, otvorene za nesmetano kretanje kapitala, roba i ljudi,Prema oceni Draškovića, evropski put SCG ne može biti ugrožen predstojećim referendumom o nezavisnosti Crne Gore, "jer ćemo ići ka Briselu i kao jedna država, i kao dve države".
Crnogorski premijer Milo Djukanović rekao je da je Crna Gora čvrsto opredeljena da nastavi sa "dinamičnom integracijom u Evropsku uniju i evro-atlantske strukture, nezavisno od toga kojem će rješenju gradjani dati podršku na demokratskom referendumu". Djukanović je istakao da je u regionu "sazrela svijest da svestrano regionalno povezivanje i saradnja suštinski znače usvajanje filozofije EU" i da je "to put za nacionalnu i regionalnu stabilnost i razvoj, i za naše približavanje EU".
Domaćin skupa, rumunski premijer Kalin Popesku Taričanu, založio se na samitu za proširenje Zone slobodne trgovine centralne Evrope (CEFTA), u kojoj se već nalaze pojedine zemlje regiona.
Sve zemlje regiona su prihvatile Sporazum CEFTA, pa se kao najbrže rešenje za zaključenje novog jedinstvenog dokumenta predlaže izmena tog sporazuma i njegovo proširenje novim članicama, bez prethodnog uslovljavanja.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren ukazao je da je regionalna saradnja ključni element evropske politike u ovom delu "starog kontinenta". Regionalna saradnja nije zaseban deo, niti predstavlja alternativu evropskim integracijama, rekao je Ren.
Na skupu u Bukureštu učestvovali su evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson, predsedavajući EU, austrijski kancelar Volfgang Šisel, specijalni koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek i predstavnici Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Makedonije, Moldavije i UNMIK-a.
Samit u rumunskoj prestonici bio je završnica razgovora kojima je rukovodila Radna grupa za liberalizaciju trgovine Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kako bi bili ostvareni zaključci ministara trgovine zemalja regiona sa sastanka u Sofiji, u junu 2005. godine, o stvaranju slobodne trgovinske zone.
(Tanjug)
