"BIO SAM KOD KUMA, ONDA SE POJAVIO BULATOVIĆ" Pitali smo građane: Gde ste bili kad je počelo NATO bombardovanje?

Тог дана у 15ч, из фирме одем до Теразија где сам држао штанд са фото албумима и хало огласи кажем сараднику затварамо , за наредне дане чујемо се, дам му седам дневница да му се нађе, јер радићемо, ако нас не поравнају, за седам дана, већ тада ћемо знати шта и како отприлике, Одем до мог Јерковића на пумпу код Вождовачког, ред али чекам , прича се напашће само је питање дана кад (то је био тај дан) Натанкујем кеца и одем до стана, чујем се телефоном са друговима који су добро обавештени, ударају вечерас, надам се да неће кажем, а у себи осећам јер сам знао са каквим злом имамо проблем. Зовем супругу која је са сином две године у шимановцима код њених , зграде бг насеље. У 19 и 30 крећем ка плавом мосту оне радње које је мој школски после петог октобра све склонио кад је постао председник општине Вождовац, Стајем пред радњу беби опреме , једна од радница девојка стоји на улазу радње видим сузе, што плачеш , почели су бомбардовање јављају на радију , Подгорица , Купујем пелене улазим у кола и хитам ка шимановцима, стижем за пола сата већ ноћ, улазим кажем супрузи спремите ствари мислим да и њен отац мајка и брат пођу са нама, Таст каже ми остајемо овде а ћера са унуком иде код тебе, Људи у зони сте, аеродром Сурчин , војни Батајница , положају пво по њивама око сремских места , залутаће неки Томахавк да гинете улудо, Ми остајемо, тек ће супруга и ја остајем са мојима, кренем јој лепо објаснити да опција остати нема шансе, Идеш са својим мужем и сином, нема поговора , а ми остајемо у нашем стану ако је суђено нека буде што бити мора, Крећемо за Београд, у потезу од Шимановаца, па све до после аеродрома , кец једва иде, електронсо ометање , слаба струјс лоше сагоревање више избацује жив бензин него што га вари, гледам кроз шоферу и прозоре, томахавци лете виде се, чују се експлозије из правца Батајнице, један за другим авиони из смера југа ка северу батаји испаљују томахавке , пво грува из све те равнице , кец не прелази 50 на сат гуши се у четвртој , пребацујем га у трећу, да ми се не угаси, мали гас, да не угуши мотор, стабилизовао сам кеца, да иде бар 40 на сат , Хитамо што даље из ватрене зоне, крстарећи пријектили прелећу изнад нас аутопута ка батаји, како смо прошли аеродром кец полако враћа своју струју ометање је све слабије и нестаје, од Икарбуса газим га стотку што пре до Јерковића и склоништа, Лудило мозга у пуном замаху,

Da li negde ima podatak koliko je nato zlikovaca tada poginulo?

Krenuo s caletom kod Nislije na pljeskavicu, spustamo se dole ka troli kad zatrubise sirene..