Otac devojčice koja je ubijena u "Ribnikaru" govorio je o dva uzroka koja su dovela do tragedije.
Fondacija "Angelina" osnovana je u znak sećanja na učenicu koja je ubijena 3. maja 2023. godine u OŠ "Vladislav Ribnikar" ali i na sve žrtve nastradale u toj školi, Malom Orašju i Duboni.
Devojčica je bila umetnička duša, reći će mnogi, izuzetnog talenta i 17 dizajnera napravilo je haljine po njenim skicama. Među njima je i francuska modna kuća "Dior". "Njeno delo, njen lik i glas ne smemo nikad da zaboravimo kao i glasove i likove sve dece. Nikad ne smemo da ih zaboravimo zbog nas samih i zbog opomene svima ostalima koji treba da znaju da postoje velike opasnosti u društvu vezano za uzroke o kojima ćemo pričati a koji su doveli do tragedije", započeo je razgovor otac ubijene devojčice Anđelko Aćimović u emisiji Uranak1 na K1 televiziji.
Otac je napomenuo da uzroci ne mogu da budu kristalno jasni. "Mi smo otprilike do sada uspeli da fiksiramo neke osnovne uzroke. Fiksirali smo dva uzroka. Polazeći od uzroka odlučili smo da osnujemo fondaciju i da pokušamo da sprečimo da se u budućnosti ponove takve tragedije", istakao je.
Sagovornik je objasnio koja su dva uzroka, prema njegovom mišljenju, dovela do tragedije. "Prvi uzrok je - počinje od vaspitanja. Osnova svog vaspitanja je porodica. Neadekvatna porodica je mesto gde dete dobija osnovu svog života i ponašanja. Zatim dalje ide škola koja nadgrađuje sve što ide iz porodice i na to treba posebno obratiti pažnju i o tome govoriti. Što se tiče drugog uzroka, koji je po nama važan i bitniji, a njemu se malo zna i malo ljudi veruje u sve to, reč je o destruktivnom sadržaju interneta, poput društvenih mreža, igrica i delovanja određenih tamnih sila koji podobnu decu, mladiće i devojke navedu na zla poput pucnjave u "Ribnikaru", kazao je.
Napomenuo je da je njegova ćerka bila odraz ogromne ljubavi, želje za životom, umetničke duše i pravednosti koja je uvek imala kod sebe. "Uvek je, gde god da je dolazila - u našu porodicu, u školu sa svojim drugaricama - donosila ozarenje, svetlost i radost. To je jednostavno sećanje na nju. Njen umetnički doprinos koji nam je ostavila, kao i njena ljudskost, obavezuje nas da to negujemo i da pokušamo ostvariti neke od tih snova koje nije uspela", rekao je otac i dodao:
"Rođenje deteta je veliki Božji dar. Zaista, sitnice poput ocena - da li je dobio četvorku, trojku ili peticu - izgledaju potpuno nebitno iz tog ugla. Najvažnije je naučiti ih empatiji prema drugima, razvijati interesovanja u njima, i usaditi im osećaj obaveze, ne samo da budu korisnici. Nikada je nismo terali da radi domaći ili bilo šta slično. Jedino sam joj govorio da ne jede previše slatkiša. Imala je neki režim, ali to su bili sitni detalji. Ona je sve svoje obaveze obavljala na vreme i pedantno. Kod nje nije bilo četvorke. Bila je neverovatno dete."
Anđelko Aćimović kaže, da deca iz razreda i dalje osećaju tugu i setu. "Kod dece osmog razreda se oseća stalna seta, tuga i podsećanje na to. Oni redovno učestvuju u svakom rođendanu, u svakom pomen-podsećanju koje se organizuje. Deca su aktivna u tome, i jedan od načina lečenja, mislim, jeste susret sa onim što se dogodilo.
Imaju poseban režim u školi, sa nastavnicima i osobljem koje vodi računa o njima. Mislim da su se vratili u normalan tok, ali meni je ostalo u sećanju kada su ih pitali: 'Čega se vi, deco, bojite?', odgovor svima nama treba da bude vrlo zapamćen, a to je: 'Bojimo se da zaboravimo njihov glas.' To je za mene poruka koju treba zapamtiti. Nemamo drugog puta osim da negujemo sve što su oni uradili", objasnio je sagovornik.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)
