Srbin se iz sela preselio u Beograd, a u kratkim crtama opisao kako je izgledalo njegovo odrastanje izvan grada i zašto se nakon kraćeg življena ipak vratio nazad u selo.
Izrevoltiran informacijama koje često primećuje na internetu da je odrastanje na selu sa tačke mladih osoba negativna stvar, jedan momak iz Srbije odlučio je da takvim pričama stane na put i iz ličnog iskustva predstavi sve lepote života na selu. U anonimnoj objavi na Reditu 25-godišnji momak iz Srbije izneo je u kratkim crtama kako je izgledalo njegovo odrastanje izvan grada i zašto se nakon kraćeg življena u Beograd ipak vratio na selo.
"Čitam šta ljudi pričaju o odrastanju u kući van grada i ne mogu da skontam da li je neko zaista odrastao tako ili su samo izmišljene priče, jer se život van grada opisuju kao da je srednji vek. Evo ja sam 1999. godiste, čisto da se ima uvid u vreme u koje sam odrastao i da je bilo prvo bombardovanje pa tranzicija pa ona svetska ekonomska kriza. Ja sam živeo na selu, najbliži gradić je na 20 minuta", napisao je on i dodao:
"Trenirao sam fudbal i išao na privatne časove engleskog. U mom selu je postojala škola do četvrtog razreda sa nekih ukupno 60-tak đaka. Posle četiri godine, autobusom do susednog sela, jedno 15-ak minuta. Bukvalno kao gradskim prevozom dve stanice kad se ide. I tu sam stekao još drugara izvan mog mesta i ono, ne vidim šta je problem u druženju", napisao je.
Pošto je kaže, primetio da se često pominje manjak socijalizacije dece na selu, s njegove tačke gledišta i iskustva kaže, to nije istina.
Odrastanje u selu i gradu (podstakla me tema kuca vs stan)
byu/Bejni123 inAskSerbia
"Druženja i rođendana se sećam, uglavnom smo imali na raspolaganju celu kuću i dvorište i po ceo dan ludorija a nismo bili ograničeni na igraonice kao u gradu. Video sam negde da je neko rekao da kad si na selu daleko neće društvo da ti dođe. Pa, možda ako te ne gotive. Tako da eto to je osnovna škola, trenirao sam, išao na privatne časove, škola kao škola je bila okej, ne vidim šta u gradu ima što ja nisam iskusio što se tiče osnovne. Jedino što niko nije donosio noževe i ostalu propratnu opremu" rekao je on.
Iz sela u Beograd pa nazad u selo
A onda se osvrnuo na odlazak iz sela zbog srednje škole, a onda i u Beograd zbog posla.
"Srednju sam upisao u gradu 40 km daleko od mog sela i tri godine proveo u domu učenika, gde opet, upoznaš likove iz raznih krajeva i opet novo iskustvo, druženje, blejanje... Pošto sam samo vikendom bio kući, osamostalio sam se. Tu počinju bleje, klupice i sve čari tinejdžera koji svi toliko potenciraju u gradu. Tako da bukvalno ni to propustio nisam. Čim sam završio srednju, uzeo sam ušteđevinu i preselio se za Beograd, iznajmio stan i našao posao za tri dana. E tu sam iskusio sve što Beograd nudi i posle par godina u Beogradu vratio sam se na selo da živim i da ulažem u neki svoj da kažem, mini biznis", napisao je on.
"Odrastanje na selu nije bauk"
"Ja kao neko ko je živeo u kući i u stanu, selu, malom gradu i Beogradu, stvarno mislim da sam iskusio sve pogodnosti i mane svih strana i ne znam čemu toliko potenciranje da je odrastanje deteta na selu svojevrsno nekom gulagu", zaključio je on.
Njegova objava podelila je mišljenja korisnika Redita, ali se čini da su bili glasniji oni koji su podržali momka i zahvalili mu se na vremenu koje je izdvojio da prikaže mnogima da život na selu nije bauk i dosadan već upravo suprotno.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/U. M.)
