Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.
Problem jednako pogađa zemlje koje se nalaze u post-konfliktnom periodu, odnosno periodu ekonomske i društvene tranzicije, kao i industrijski razvijene zemlje. Ovaj društveni fenomen zahteva sveobuhvatni (pravni i društveni) pristup problemu - tj. primenu efikasnih mera na planu prevencije, suzbijanja, kažnjavanja učinilaca i zaštite žrtava.
Prema podacima MUP-a, u Srbiji je poslednjih godina dominantna unutrašnja trgovina ljudima, čije su žrtve uglavnom domaći državljani, koje eksploatišu takođe domaći državljani. Unutrašnju trgovinu ljudima potvrđuje podatak da su otkriveni izvršioci krivičnih dela trgovine ljudima u preko 95% slučajeva srpski državljani, a isti je procenat domaćih državljana i među identifikovanim žrtvama.
Kazna za trgovinu ljudima
Prema članu 388. stav 1. Krivičnog zakonik krivično delo trgovina ljudima vrši onaj ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste sek*ualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u porn*grafske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od tri do dvanaest godina.
Evropski broj za nestalu decu 116000 je dostupan 24/7.
U stavovima 3-7. istog člana predviđeni su teži oblici ovog krivičnog dela, i to:
• kada je delo učinjeno prema maloletnom licu (propisana je kazna zatvora od najmanje pet godina);
• ako je nastupila teška telesna povreda nekog lica (propisana je kazna zatvora od pet do petnaest godina);
• ako je nastupila smrt jednog ili više lica (propisana je kazna zatvora od najmanje deset godina);
• ako se učinilac bavi vršenjem ovog krivičnog dela ili je delo izvršeno od strane grupe (propisana je kazna zatvora od najmanje pet godina);
• ako je krivično delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe (propisana je kazna zatvora od najmanje deset godina).
U Srbiji žrtve trgovinom ljudima uglavnom Srbi
Iz udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja "Atina", kažu da se na našim prostorima trguje radi sek*ualnog i radnog iskorišćavanja, prinude na vršenje krivičnih dela, prinude na prošnju i udaju.
"Stanovnici Srbije su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije podjednako i u zemlji i inostranstvu. Unutar naše zemlje u najvećoj meri iskorišćavaju se do 100 km od mesta u kojem borave i žive, a u inostranstvu našim građankama i građanima najčešće se trguje u zemljama EU i Rusije", navode iz udruženja "Atina" i dodaju da Srbija već duže vreme ne beleži strane državljane u Srbiji koje prepoznajemo kao žrtve trgovine ljudima i najveći broj identifikovanih upravo su naši državljani.
"Važno je reći da zvanična statistika nije relevantna u dovoljnoj meri jer ne pokazuje veličinu problema niti pravo stanje stvari po pitanju broja žrtava trgovine ljudima u našoj zemlji. Ipak, dok god imamo čak i jednu osobu koja pati na ovaj način, naša je obaveza da se tome suprotstavimo, da o tome razmišljamo kao o velikom problemu. Poenta je u identifikaciji i delovanju na uzroke određene pojave, u činjenici da imamo građansku obavezu da se tome svi suprotstavljamo".
Faze trgovanja
1. VRBOVANJE: Načini na koji se vrbuju žrtve trgovine ljudima su veoma različiti, ali je uvek reč o smišljenoj kriminalnoj aktivnosti da se neko dovede u zabludu ili održi u zabludi o rešavanju nekog važnog životnog pitanja (posao, brak, školovanje, angažovanje u kulturi ili sportu, putovanje i slično).
2. TRANZIT: Nakon faze "vrbovanja", sledi faza prevoza žrtve koja se završava obezbeđivanjem smeštaja i prihvata žrtve u zemlji destinacije. Žrtve često nisu ni svesne da su ušle u lanac trgovine ljudima, nego veruju u sve što su im obećali trgovci ljudima.
3. EKSPLOATACIJA: Eksploatacija žrtava donosi trgovcima ljudima veliki profit i zbog toga trgovci čine sve kako bi uspostavili kontrolu nad žrtvom.
Mirjana Mitić, konsultantkinja ASTRA Tima za podršku žrtvama trgovine ljudima, za Mondo govori o statističkim podacima dece otete u Srbiji.
"Iako zvanična statistika o broju i strukturi nestale dece u Srbiji nije javno dostupna, to ne znači da ona ne postoji. Kao i u većini država, i u Srbiji se sumnja na nestanak deteta prijavljuje policiji, koja dalje postupa u skladu sa procedurama. Maja 2012. godine, Srbija postaje prva zemlja van Evropske unije koja je dobila Evropski broj za nestalu decu u Srbiji – 116000, a koji vodi nevladina organizacija "Astra" - Akcija protiv trgovine ljudima".
Sagovornica dodaje da desetogodišnji pregled slučajeva zabeleženih putem broja 116000 i rada sa roditeljima, starateljima i institucijama, u najvećoj meri podudara sa podacima policije. "Slučajevi otmice dece i dalje su vrlo retka pojava (3%). U poslednjih 10 godina, bilo je dva takva slučaja, oba sa izuzetno uznemirujućim, tragičnim epilogom. Potom slede deca koja beže iz porodica ili socijalnih ustanova u kojima su smeštena (45% od ukupnog broja prijava putem 116000) i roditeljske otmice (18%)".
Na pitanje o polnoj pripadnosti nestale dece sagovornica navodi sledeće. "Najčešće se prijavljuju slučajevi dece starosti od 13 do 17 godina, od čega 58% devojčica i 42% dečaka. Takođe, najveći broj slučajeva (89-98%) je pozitivno rešen.
Kako otmičari dolaze do dece, da li postoji ustaljena taktika?
"Ne postoji pravilo niti trend o kojem bi mogli da delimo informacije, slučajevi su različiti u tom delu. Treba napomenuti da se vrbovanje žrtva razlikuje od oblika trgovine ljudima (decom), a da je otmica samo jedan od oblika vrbovanja.
MUP godišnje prima brojne prijave slučaja nestanka dece (2.830 prijava u 2021. godini ), međutim, prema izjavama predstavnika MUP, uglavnom se radi o bežanju od kuće i ustanova socijalne zaštite. Takođe, napominju i je čest slučaj da se za jedno isto dete godišnje primi i po 40-50 prijava od pojedinaca i/ili ustanova (ponavljani nestanci), što takođe utiče na statistiku i stvaranje slike o mnogo većem broju ovakvih slučajeva.
Koje su najveće prepreke sa kojima se suočavate u borbi protiv trgovine ljudima i decom u Srbiji?
"Bezbednost žrtava (izostanak komunikacije u slučajevima kada se prestupnik pušta iz pritvora/zatvora, tokom suđenja, nepoštovanje zabrane prilaska i komuniciranja). Loša koordinacija između relevantnih institucija i ustanova koje (bi trebalo da) učestvuju u zaštiti prava i pružanju usluga korisnicama/korisnicima što za posledicu ima dodatnu viktimizaciju žrtava, onemogućavanje ili usporavanje njihovog pristupa zaštiti i uslugama. U pitanju su različite kombinacije aktera ali je ishod sličan: na žrtvu pada teret obilaska institucija, beskonačnog ponavljanja iskaza ili vađenja i nošenja uverenja i slično".
Da li su žrtve uglavnom žene, deca ili muškarci i u kom period života je čovek u najvećoj opasnosti od trgovine ljudima?
"Od 2002. godine do kraja decembra 2023. godine primili smo 61.523 poziva od 7.032 klijenta. Od tog broja, 616 osoba (32% dece) je identifikovano i/ili pomognuto kao žrtve trgovine ljudima. Trgovina ljudima neosporno rodni problem što se može zaključiti Astrinom statistikom u proteklih 20 godina gde od ukupnog broja identifikovanih žrtava trgovine ljudima (616) čak 80% su žene (437 žena, među kojima je 158 bilo devojčica). U poslednjih par godina podaci izgledaju ovako: u 2019 – 82%, 2020 – 65%, 2021 – 80%, i 2022 – 79%. Posebno zabrinjava činjenica što je godinama unazad primetno povećanje procenta maloletnika u ukupnom broju identifikovanih žrtava trgovine ljudima, a procentualno gledano većinu maloletnih žrtava trgovine ljudima čine devojčice: 59% - 2019, 49% - 2020, 94% - 2021 i 80% - 2022.
Da li postoje poteškoće u integraciji žrtve trgovine ljudima u društvo, nakon tog iskustva?
"Nedostatak sistemske podrške: Nedostatak podrške, kako emocionalne tako i praktične, može dodatno otežati proces integracije. Nedostatak podrške može uključivati nedostatak stambenih, zdravstvenih ili finansijskih resursa. Stigmatizacija! Žrtve trgovine ljudima mogu se suočiti sa stigmatizacijom i predrasudama u društvu, što može otežati njihovo prihvatanje i uključivanje u zajednicu. Žrtve trgovine ljudima često se suočavaju sa složenim pravnim pitanjima, uključujući borbu za priznavanje njihovog statusa kao žrtava i zaštite njihovih prava. Nedostatak finansijske stabilnosti i ekonomske nezavisnosti može predstavljati ozbiljnu prepreku za integraciju žrtava trgovine ljudima u društvo", zaključuje Mirjana Mitić, konsultantkinja ASTRA Tima za podršku žrtvama trgovine ljudima, sagovornica Mondo portala.
Mere u slučaju nestanka deteta
1. Ako se nalazite u prodavnici, tržnom centru i sl. odakle je dete nestalo, obavestite odmah o tome menadžera, obezbeđenje ili druge zaposlene!
2. Ako je Vaše dete nestalo iz kuće, pretražite detaljno sva mesta gde bi moglo da bude (unutar kuće, kod komšija, u parku, oko zgrade, okolne ulice itd.) Pretražite sva mesta gde bi vaše dete moglo da bude, da zaspi, ili da ne može da izađe odatle.
3. Proverite sa rođacima, susedima, vašim prijateljima ili prijateljima vašeg deteta da li imaju neke informacije koje bi mogle da vam koriste prilikom potrage za detetom.
4. Ukoliko je nestalo dete starije, proverite sa njegovim prijateljima da li je nekoga obavestio o promeni svojih planova.
5. Ukoliko nakon svih provera niste pronašli dete, obavezno kontaktirajte policiju stanicu u Vašem mestu i ponesite sa sobom slike deteta ne starije od šest meseci.
6. Nakon prijave policiji, možete da pozovete Evropski broj za nestalu decu u Srbiji 116000 (poziva se bez pozivnog broja i pozivi su besplatni) i prijavite slučaj.
7. Svaku novu informaciju ili svega čega se naknadno setite prijavite policiji ili putem linije 116000!
Pre odlaska u policiju, pripremite se da im dostavite sledeće informacije:
- Ime i prezime deteta
- Datum rođenja
- Visina i težina
- Neke druge fizičke karakteristike kao što su naočare, proteze, ožiljci, belezi, pirsinzi, tetovaže itd.
- Fotografije (lice i cela figura)
- Kada ste primetili da vam je dete nestalo?
- Gde i kada ste poslednji put videli svoje dete?
- Šta je vaše dete nosilo na sebi poslednji put kada ste ga videli?
- Da li postoje neke okolnosti koje bi mogle da dovedu do toga da vaše dete promeni svoju
dnevnu rutinu?
BONUS VIDEO: Nastavlja se potraga za Dankom
(Mondo)
