Vernici danas slave prepodobnog Ilariona ispovednika.
Prepodobni Ilarion bio je od rane mladosti monah. Zatvorivši sebe u mračnu odaju, on je mnogo godina proveo daleko od svake vere i stoga se udostojio svešteničkog čina. I bio je iguman manastira Pelekita blizu Helesponta, u Aziji. On je stvorio divna čudesa: rečju otstranjivao životinje štetočine sa useva u polju, molitvom je zaustavio veliki grad, za vreme suše izvede kišu, razdeli reku kao prorok Jelisej, isceli čoveka sa rukom, mnoge hrome je iscelio, đavole izgoni, ribarima koji su dugo uzalud lovili napuni mreže ribama.
U osmoj pesmi Kanona sveti Josif Pesmopisac piše za njega da je od mučitelja podneo gonjenje za poštovanje česne ikone Spasiteljeve, i naziva ga mučenikom. Jer je živeo u vreme ikonobornog cara Lava III Isavrijanca, i bio mnogo zlostavljan.
Vojvoda carev napade s vojskom iznenada na manastir Pelekit, i to na Veliki Četvrtak za vreme svete liturgije: ulete drsko u oltar, zabrani da se peva, i svete životvorne Tajne Hristove baci na zemlju. Zatim uhvati četrdeset i dva najuglednija monaha, pa ih okova u lance, a ostale stavi na razne muke: neke silno izbi i tela im pokida, nekima brade i lica smolom namaza i zapali, a nekima noseve odreza. Potom manastir sa crkvom zapali. A prepodobnog oca Ilariona sa ostalih četrdeset i dva okovanih otaca posla u zatočenje blizu Efesa, gde on u tamnici skonča 754. godine, i preseli se u carstvo Hristovo.
(Mondo)
