Među mladim ljudima u Srbiji beleži se porast nasilja na ulicama i školama, ali ne može se reći da je većina mladih sklona nasilju.
Zbog toga bi društvo više pažnje trebalo da posveti osmišljavanju aktivnosti za one koji se odgovorno ponašaju prema sebi i drugima.
Mladi su skloni nasilju jer osećaju nezadovoljstvo i frustraciju zbog nezaposlenosti i nepostojanja prespektive za njihovu budućnost, ali i zbog izneverenih očekivanja, ukazao je na nedavno održanoj tribini "Ko šiša mlade - odrastanje u Srbiji", profesor socijalne prihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Bora Kuzmanović.
"Ta očekivanja su mogućnost zapošljavanja, iskorenjivanje mita i korupcije, ali i sveobuhvatna stabilnost društva", rekao je Kuzmanović, dodajući da nasilje nije nužno povezano sa materijalnim problemima, pa da i oni, koji ne pripadaju socijalno ugroženim slojevima, već "boljestojećim" porodicama, mogu biti skloni nasilju.
Prema njegovom mišljenju, mladi osećaju frustraciju zbog nezaposlenosti i nepostojanja prespektive za njihovu budućnost.
"Trenutna agresivnost i nezadovoljstvo, nekada pod čudnim okolnostima mogu da se razviju u neslućenom pravcu. To je latentni osećaj napetosti koji može da se pretvori u nasilje", dodao je Kuzmanović, ocenjujući da se među mladima u Srbiji oseća velika količina gneva čiji su koreni različiti.
Narasta gnev vezan za egzistencijalnu situaciju, rekao je Kuzmanović, dodajući da su ljudi sve više revoltirani i prema političkom sistemu.
Filmski kritičar Dimitrije Vojnov smatra da se u Srbiji često, počevši od škola, "prostor" daje lošim primerima, a da je tako i sada, kada se medijski prostor i pažnja najviše poklanja onima koji su skloni nasilju.
"Bavimo se sa 6.000 problematičnih, koji su bili nasilni tokom Parade ponosa, a zaboravljamo na stotine hiljada onih koji to nisu", dodao je Vojnov, ocenjujući to i problemom srpskog školstva.
On je to ilustrovao primerom iz svojih školskih dana, kada se razredni starešina na odeljenskim časovima najviše bavio "problematičnim" đacima, često zaboravljajući dobre učenike.
Prema njegovom mišljenju, društvo bi zato trebalo da se pozabavi mladima koji se ponašaju odgovorno prema sebi i okolini i da se za njih osmisle neke aktivnosti.
Vojnov smatra da sklonost određenog broja mladih ljudi ka agresivnom ponašanju nije povezana sa socijalnim okolnostima iz kojih mladi dolaze.
"Odsustvo perspektive mladih ljudi dovodi do neodgovornog ponašanja i ispoljavanja najnižih poriva", ocenio je on.
Prema mišljenju reditelja Stevana Filipovića i mediji nose deo odgovornosti jer je veoma bitno kako će u izveštavanju biti okvalifikovani mladi ljudi koji su skloni nasilju.
"Čak i ukoliko izaberete da ih nazovete decom, to ne skida odgovornost sa njih za ono što su uradili. Crta koja predstavlja meru i suštinu problema je odnos prema drugome, ako je taj odnos takav da se služite nasiljem sa namerom da povredite nekoga, vi kršite Ustav i nemate više pravo da budete nazvani decom", dodao je Filipović.
On je rekao da je među mladima srednjoškolskog uzrasta primetna sve veća apatija i želja za odlaskom iz zemlje, ocenjujući to kao veliki problem budućnosti Srbije.
Učesnici tribine, koju je organizovao nedeljnik "Vreme" i fondacija "Friedrić Ebert" u Centru za kultulnu dekontaminaciju, složili su se i da je jedan od uzroka nasilja mladih dosada, jer, kako su ocenili, nema kvalitetnog televizijskog programa ili muzike, koji bi mogli da ih usmeri u pravom smeru i da zaokupe njihovu pažnju.
(Tanjug)
Mladi su skloni nasilju jer osećaju nezadovoljstvo i frustraciju zbog nezaposlenosti i nepostojanja prespektive za njihovu budućnost, ali i zbog izneverenih očekivanja, ukazao je na nedavno održanoj tribini "Ko šiša mlade - odrastanje u Srbiji", profesor socijalne prihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Bora Kuzmanović.
"Ta očekivanja su mogućnost zapošljavanja, iskorenjivanje mita i korupcije, ali i sveobuhvatna stabilnost društva", rekao je Kuzmanović, dodajući da nasilje nije nužno povezano sa materijalnim problemima, pa da i oni, koji ne pripadaju socijalno ugroženim slojevima, već "boljestojećim" porodicama, mogu biti skloni nasilju.
Prema njegovom mišljenju, mladi osećaju frustraciju zbog nezaposlenosti i nepostojanja prespektive za njihovu budućnost.
"Trenutna agresivnost i nezadovoljstvo, nekada pod čudnim okolnostima mogu da se razviju u neslućenom pravcu. To je latentni osećaj napetosti koji može da se pretvori u nasilje", dodao je Kuzmanović, ocenjujući da se među mladima u Srbiji oseća velika količina gneva čiji su koreni različiti.
Narasta gnev vezan za egzistencijalnu situaciju, rekao je Kuzmanović, dodajući da su ljudi sve više revoltirani i prema političkom sistemu.
Filmski kritičar Dimitrije Vojnov smatra da se u Srbiji često, počevši od škola, "prostor" daje lošim primerima, a da je tako i sada, kada se medijski prostor i pažnja najviše poklanja onima koji su skloni nasilju.
"Bavimo se sa 6.000 problematičnih, koji su bili nasilni tokom Parade ponosa, a zaboravljamo na stotine hiljada onih koji to nisu", dodao je Vojnov, ocenjujući to i problemom srpskog školstva.
On je to ilustrovao primerom iz svojih školskih dana, kada se razredni starešina na odeljenskim časovima najviše bavio "problematičnim" đacima, često zaboravljajući dobre učenike.
Prema njegovom mišljenju, društvo bi zato trebalo da se pozabavi mladima koji se ponašaju odgovorno prema sebi i okolini i da se za njih osmisle neke aktivnosti.
Vojnov smatra da sklonost određenog broja mladih ljudi ka agresivnom ponašanju nije povezana sa socijalnim okolnostima iz kojih mladi dolaze.
"Odsustvo perspektive mladih ljudi dovodi do neodgovornog ponašanja i ispoljavanja najnižih poriva", ocenio je on.
Prema mišljenju reditelja Stevana Filipovića i mediji nose deo odgovornosti jer je veoma bitno kako će u izveštavanju biti okvalifikovani mladi ljudi koji su skloni nasilju.
"Čak i ukoliko izaberete da ih nazovete decom, to ne skida odgovornost sa njih za ono što su uradili. Crta koja predstavlja meru i suštinu problema je odnos prema drugome, ako je taj odnos takav da se služite nasiljem sa namerom da povredite nekoga, vi kršite Ustav i nemate više pravo da budete nazvani decom", dodao je Filipović.
On je rekao da je među mladima srednjoškolskog uzrasta primetna sve veća apatija i želja za odlaskom iz zemlje, ocenjujući to kao veliki problem budućnosti Srbije.
Učesnici tribine, koju je organizovao nedeljnik "Vreme" i fondacija "Friedrić Ebert" u Centru za kultulnu dekontaminaciju, složili su se i da je jedan od uzroka nasilja mladih dosada, jer, kako su ocenili, nema kvalitetnog televizijskog programa ili muzike, koji bi mogli da ih usmeri u pravom smeru i da zaokupe njihovu pažnju.
(Tanjug)
