Pojedini građani se pitaju da li izvršitelji mogu da prodaju stan vlasnika na koji je neko prijavio firmu.
Jedan Beograđanin je izdao stan podstanaru koji je, kako smo ranije pisali, bez njegove saglasnosti prijavio firmu na tu adresu. Vlasnik nepokretnosti je to saznao kad je na vratima video obaveštenje suda zbog kojeg strahuje da mu u vlasništvo ne uđu izvršitelji.
Čitalac portala MONDO komentarisao je situaciju navodeći svoje mišljenje. "Ovde nije bitno što je podstanar prijavio firmu. Svako može na tvoj ili moj stan da prijavi firmu i da ti za to i ne znaš jer ne treba saglasnost vlasnika stana za tako nešto. Znači neko prijavi firmu na tvoj stan, napravi dug ili uzme kredit koji ne vrati i na taj način možeš i da ostaneš bez stana ako je dug dovoljno veliki da se stan stavi na prodaju. Ti naravno možeš da posle tužiš ovlašćeno lice te firme, ali to je postupak koji može da traje godinama i uvek je pitanje da li je tuženi posle naplativ ili ne. Ovo je nešto što nije tako retko, nažalost", naveo je čitalac.
Ne postoji opasnost za vlasnika da ostane bez nekretnine
Advokat Lazar Borozan naveo je za MONDO da bi pravna lica, odnosno privredna društva, mogla da se, hipotetički, prijave na bilo koju adresu. Objasnio je i istakao da samo vlasništvo na nepokretnosti ne može da se promeni i tu ne postoji opasnost za vlasnika.
"Ta prosto najopasnija situacija, u kojoj bi se u postupku izvršenja prodao stan ili poslovni prostor ili druga nepokretnost na kojoj lice koje je iznajmilo prostor ima pravo svojine, nije moguća. Ako postoji neki dug koji ima prijavljeni stanar ili firma u postupku izvršenja se uvek oduzima imovina od dužnika, odnosno od te firme, odnosno od tog prijavljenog lica. Suština je da se uvek izvršenje sprovodi na imovini dužnika.
U ovoj našoj hipotezi u odnosu na stan ili poslovni prostor, nevezano za to da li se neko tu prijavio ili registrovao sa ili bez saglasnosti vlasnika, prijava i registracija ni na koji način ne utiče na promenu vlasništva. U tom smislu, nepokretnost ne može da bude predmet izvršenja i ne može ni na teoretskom osnovu da izvršitelj oduzima stan. Izvršitelj se bazira na imovini dužnika i tu može eventualno da bude komplikacija vezano za pokretne stvari. Izvršitelj prosto ne može da zna gde se nalaze pokretne stvari od dužnika i onda je neka pretpostavka da je logično da se pokretne stvari od dužnika nalaze upravo na adresi gde je taj dužnik prijavljen i tu se popisuju stvari", kazao je advokat.
U slučaju da dođu izvršitelji vlasnik nepokretnosti treba da uradi jednu stvar
Naš sagovornik je naveo da vlasnik nepokretnosti u slučaju da dođu izvršitelji može da uloži prigovor trećeg lica tvrdeći da su stvari njegove ali se izlaže troškovima i stresu. Ako vlasnik nepokretnosti u trenutku izvršenja nije bio u njoj bitno je da zna da ne postoji rok za podnošenje prigovora i može do kraja postupka da uloži prigovor.
Uz prigovor bi trebalo da dostavi i pisane isprave kojima dokazuje svoje pravo nad stvarima. "Zakon ne navodi decidno da su to računi ali najčešće bi u praksi bili ili računi ili eventualno ugovori na osnovu kojih su stvari kupljene, s tim što u situaciji da se odbije taj prigovor vlasnik može da pokrene u roku od 30 dana od dana odbijanja prigovora i parnični postupak u kom bi ponovo imao priliku da dokazuje da je izvršenje bilo nedozvoljeno jer su stvari njegove.
U tom sudskom postupku nije neophodno da se dostave pisane isprave jer postoji načelo slobodne ocene dokaza te bi vlasnik mogao putem saslušanja svog ili na drugi način, putem svedoka, da dokaže da su stvari bile njegove. Problem kod parničnog postupka, iako je donekle lakši iz perspektive dokazivanja, jeste što on ne odlaže izvršenje. U slučaju da parnični postupak dokaže da su stvari pripadale vlasniku, a one su već prodate, ili bi se vraćala imovina ili bi se tražila novčana nadoknada, u zavisnosti od konkretnog slučaja", zaključio je razgovor za MONDO advokat Lazar Borozan.
Još jedan čitalac našeg portala ostavio je komentar u kom je naveo da je imao sličnu situaciju kao Beograđanin koji je izdao stan na čiju je adresu podstanar registrovao firmu. "Isti problem sam imao, samo sa lokalom doduše. Čovek se odselio, u Agenciji za privredne registre ne mogu da ga odjavim, tri izvršitelja su mi na adresu došla.
Platio sam sve dugove, za sada sam miran, ali i dalje ne mogu da ga odjavim, sve sam probao. Mora on sam, a ako neće moram čekati likvidaciju firme. Pakao zakon. Što se tiče stanara, nikad nemojte da ih prijavite, ne možete da ih odjavite, a mogu kupiti mobilni i slično i ne plaćati, a vama dolaze izvršitelji. Dakle samo na crno. Jedan mesec ne plati troškove ili kiriju, napolje. Promeniš bravu, stvari out. Verujte najjeftinija opcija", napisao je čitalac.
Agencija za privredne registre o pravnom osnovu za korišćenje poslovnog prostora
Podsetimo, iz Agencije za privredne registre su ranije za MONDO naveli da se njima ne dostavlja dokaz o pravnom osnovu za korišćenje poslovnog prostora. Objasnili su kakav je postupak registracije u Agenciji. "Predmet registracije i način registracije propisani su Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Pravilnikom o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju.
Zakonom o privrednim društvima je propisano da je sedište društva mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine društva; da se adresa sedišta društva registruje u skladu sa zakonom o registraciji; da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva", navedeno je iz Agencije za privredne registre.
Prema njihovim rečima, na zahtev lica koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji, a presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije. Ako društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva", naveli su ranije iz APR-a za MONDO.
BONUS VIDEO:
