KAKO FUNKCIONIŠE TEHNOLOGIJA "ZASEJAVANJA OBLAKA"? Klimatolog Đurđević objasnio sve o poplavama u Dubaiju

Obilne kiše zahvatile su u ponedeljak i utorak Ujedinjene Arapske Emirate i izazvale kolaps širom zemlje, a nevreme nije zaobišlo Bahrein, Katar i Saudijsku Arabiju, dok je u Omanu u poplavama nastradalo 18 ljudi. Šta se tačno dešava objasnio je klimatolog Vladimir Đurđević.

U Ujedinjenim arapskim emiratima (UAE) pao je godišnji prosek kiše. Delovi glavnih auto-puteva poplavljeni, automobili na skoro svim putevima širom Dubaija doslovno "plivaju", saobraćaj na ogromnom međunarodnom aerodromu obustavljen, jer su piste po kojima se avioni kreću pretvoreni u reke - to je slika koja nam sada dolazi pravo iz Dubaija.

U Dubaiju pravili "veštačku kišu" i sejali oblake

"Zasejavanje oblaka je ista tehnologija koja se koristi kod nas za protivgradnu zaštitu. Primenjuje se ista tehnologija koju primenjuje Dubai, samo što se kod nas ta tehnologija primenjuje da bi se umanjile štete od grada, a ne da bi se izazivala kiša. Ubaci se određena supstanca u oblak. Uglavnom su to srebro i jodid u praškastom obliku, i u slučaju Dubaija ta supstanca bi trebalo da pomogne u formiranju oblaka, a kasnije i kišnih kapljica", kaže za "Blic" Đurđević.

Ističe da se ova tehnologija u slučaju Srbije koristi da bi se formiralo što više manjih zrna grada umesto većih kako bi se minimizirala šteta koja bi mogla da nastane. "U Dubaiju je ideja da se inicira formiranje oblačnih elemenata da bi na kraju pala kiša. Ta tehnologija je poznata još od pedesetih godina prošlog veka, a kod nas je počela da se primenjuje već sedamdesetih", govori Đorđević.

On naglašava da ne postoji naučni dokaz da je ta tehnologija sto odsto potvrđena. "Svetska meteorološka organizacija ne preporučuje operativno korišćenje ove tehnologije, već više preporučuju istraživanja i proveravanja ove tehnologije. Postavlja se pitanje kako ova tehnologija još uvek nije naučno potvrđena. Odgovor je jednostavan - zato što je komplikovano. Pre svega neophodno je da se ubaci odgovarajuća količina supstance na vrlo mali deo oblaka u vrlo specifičnom trenutku i na vrlo specifičnom mestu", ističe on za "Blic".

Upravo zbog toga što je oblak najturbulentnija sredina u atmosferi, brzine dostižu i po 200 kilometara na sat, to je neizvodljivo. "Zbog toga što je ova tehnologija veoma skupa, ali i zato što njeno dejstvo nije zagarantovano od nje se uglavnom odustaje. Samo Srbiju protivgradna zaštita košta nekoliko miliona evra godišnje. Međutim, s obzirom da UAE imaju puno novca, možete zamisliti o kojim količinama novca se radi. Iako ovu tehnologiju koriste samo deset godina, njima ne predstavlja problem jer imaju novca koji mogu da investiraju u ove tehnologije, pa tako imaju i skijalište usred pustinje", kaže Đurđević.

Kako je došlo do poplava

Prema njegovim rečima, nije moguće da je ova tehnologija sejanja kiše mogla da utiče na ovakvo katastrofalno vreme i Dubaiju. "Bukvalno niko ne može da kaže šta je uticalo na ovo. Zasigurno je da su klimatske promene povećale intenzitet i jačinu svih vremenskih uslova, čak do ekstrema kakve vidimo u Dubaiju. Važno je ljudima objasniti da kiša u Emiratima i u tom delu sveta nije nešto što se ne dešava", ističe.

Kako on kaže sama tehnologija zasejavanja oblaka je lokalnog karaktera, i nije mogla da prouzrokuje ovakve razmere nevremena. "Gledano na globalnom nivou to nema uticaja, znači to što oni rade to su sve lokalni efekti i ne mogu oni na taj način da menjaju neke klimatske uslove na širem području imajući u vidu da se nevreme proširilo na okolne zemlje. Ne mogu da kažem da su vremenski uslovi na tom području sada ekstremniji, jer je to potrebno detaljnije proučiti, ali je sasvim sigurno da su šanse da je bilo šta od ovoga što se tamo dešava zbog zasejavanja oblaka ekstremno mala", navodi za "Blic" klimatolog.

On je objasnio da je do nastanka poplava kojima su prethodila ogromne količine padavina došlo kao i bilo gde u svetu. "Kao i svuda u svetu prvo bi trebalo da postoji dovoljno vlage u atmosferi i da atmosfera kretanja vazduha bude odgovarajuća da bi došlo do formiranja padavina. Kiša nastaje tako što vazduh koji je vlažan krene da se podiže u vertikalnom pravcu, na jednom nivou dođe do kondenzovanja. Po kondenzaciji jeste formiranje oblačnih kapi, koje kada su u velikom skupu formiraju padavine.

Problem dugi sušni periodi

Kako kaže da je ova tehnologija uspešna i da je validna nju bi odavno primenjivale najrazvijenije zemlje gde se ona povremeno koristi. "U najrazvijenijim zemljama postoji potreba da kiša padne u određenom trenutku kad je potrebno, a ne kad da ne pada, da kažem. I s obzirom da su sve zemlje napustile te tehnologije i da niko neće da finansira te tehnologije, to je jednostavno dokaz da i pored svih tih eksperimentisanja i testiranja i razvoja u nauci i svega ostalog, niko i dalje nije uspeo da stvara predvidljiv efekat onoga što radi", govori on za "Blic".

Nevreme u Dubaiju nema veze sa zahlađenjem u Srbiji

"Ovo zahlađenje kod nas, nagla promena temperature, ne može se nikako povezati sa nevremenom u Dubaiju jer je predaleko. Neminovno je da klimatske promene pomažu da ove nagle promene vremena budu izraženije nego što bi inače bio slučaj. Tako da je u tom smislu teško napraviti direktnu vezu i reći da su sad klimatske promene odgovorne što su u Dubaiju imali ovako nagle promene u vremena", kaže Đurđević, a nevreme je u Srbiju stiglo iz Hrvatske.

Na pitanje da objasni kako to da sada u Srbiji u aprilu imamo kiše, a najavljen je sušni april, Đurđević kaže da trenutne padavine ne podrazumevaju da će padavine u aprilu ostati ispod proseka. "To što sada imamo padavine i zahlađenje ne znači ništa zato što ova kiša koja je sad pala, možda neće pomoći da doprinese tome da padavine u aprilu budu prosečne. Trebalo bi da imamo baš velike količine da bi nadoknadili prethodni gubitak", navodi on.

Istakao je da nam je sa ljudima koji žive u Dubaiju kao i širom sveta zajedničko to što se svi prilagođavamo na posledice klimatskih promena. "Pravo pitanje je kako se prilagoditi na promene. Naša zemlja je krajem prošle godine usvojila program prilagođavanja na klimatske promene u kom se nalazi 25 mera prilagođavanja na klimatske promene koje bi trebalo da nam pomognu da trpimo manje štete i gubitke zbog klimatskih promena", zaključio je Đurđević.

BONUS VIDEO:

 (Blic/MONDO/J.D.)