VIŠE ZNANJA, NOVCA I POVERENJE GRAĐANA KLJUČ SU ZA ZELENU TRANSFORMACIJU, poručeno sa konferencije WMG "Zelena planeta"

Za proces ozelenjavanja ekonomije potrebno je više znanja, novca i veće poverenje i podrška građana, ključne su poruke konferencije "Re-set ekonomija - Zelena planeta" koja je u organizaciji kompanije WMG održana u Beogradu 22. aprila, na Dan planete Zemlje.

Dušan Vasiljević, moderator prvog panela “Zeleni rast Srbije” i izvršni director /CEO Western Balkans Consulting Global group, zapitao se kako uraditi zelenu transformaciju.

- Najveći iskoraci su napravljeni u energetici, što je i druge podstaklo jer se pokazalo da postoji način da neke od resursa trošimo tako da ne ugrožavamo životnu sredinu.
“Srbija mora da uđe u voz koji se uveliko kreće”, izjavila je Sandra Dokić, državana sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine na panelu pod nazivom "Zeleni rast Srbije - Smart, odživo i inkluzivno".

- To je put ka EU. Standardi EU se menjaju na godišnjem nivou. Članice EU su imale više vremena da se prilagode, a Srbija ulazi u voz koji je u velikoj brzini. Moramo da vidimo koje aktivnosti moramo da sprovedemo za implementaciju Zelene agende za ekonomije Zapadnog Balkana. Od danas otpočinjemo kampanju „Sarađuj, ne zagađuj" kroz koju ćemo građanima reći da i oni imaju svoju ulogu i da nas podrže.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS smatra da će nas izazovi budućnosti naterati da resetujemo svoje navike kojih nismo spremni da se odreknemo.

- Mi se 30 godina nameštamo da povučenmo jedan ključni korak ka odgovornosti. Mislim da će veštačka inteligencija menjati taj proces.
Da je jako važno imati globalnu strategiju istakao je i Miroslav Tadić, vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene u UNDP.

- Sve druge strategije Srbije moraće u nekom periodu da uzimaju u obzir Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Moraće da se razmišlja kako privreda da dekarbonizuje svoje tehnološke procese. Zelena transformacija industrije je nešto što je neophodno i pada na račun privrede.

Strpljiv kapital

Interesovanje privrednika za investiranje u zelenu ekonomiju je sve veće, izajvila je Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije na drugom panelu - "Zeleno finansiranje - izazovi i mogućnosti".

- Fond za razvoj je jedna od retkih finansijskih institucija koja po jako povoljnim uslovima kreditira projekte iz oblasti zaštite životne sredine, reciklaže, obnovljivih izvora energije. Mnoga mala i srednja preduzeća su korisnici naših kredita. Zahtevi za finansiranje projekata zelene ekonomije vrede 28 milijardi dinara, ali se suočavamo sa nedostatkom novca.

Ognjen Popović, pomoćnik ministra u Sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija je istakao da tržište kapitala ispunjava svoju ulogu u zelenoj transformaciji.

- U Srbiji banke finansiraju 99,9 odsto projekata. Naše finansijsko tržište se svodi na bankarsko tržište i ako želimo da uhvatimo korak sa razvijenim svetom ključno u tom segmentu je razvoj tržišta kapitala, odnosno programa za izdavanje zelenih obveznica.

Predrag Milenović, član IO i direktor Divizije za poslovanje sa privredom u Banci Intesi istakao je da su investicije u zelenu ekonomiju na duži rok manje rizične.

- Mi smo prve kredite u zelenu ekonomiju imali 2012. godine. Banka u svom portfoliju ima S loan, kredit za opšte namene koji je dostupan svim kliijentima koji se obavežu da će implementirati ESG principe.  

Dr Radman Šelmić, savetnik predsednika PKS za zelenu cirkularnu ekonomiju i digitalnu trensformaciju, istakao je da su zelene investicije na duži rok manje rizične, ali postoji jedan problem.

- Kada investirate prva dva pitanja koja se postavljaju su koliko ću dobiti i kada ću dobiti. Svima se žuri, a kapital za zelenu tranziciju mora da bude strpljiv, a kapital nije strpljiv.

Poskupljenje globalni trend

“Zelena agenda govori da 2045. godine evropska privreda treba da bude karbonski neutralna”, izjavio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS na trećem panelu "Zeleno poslovanje kao ključ konkurentnosti".

- Nije više pitanje da li ćete moći da uđete u lanac snabdevanja neke kompanije, već je pitanje mogućnost izvoza uopšte, da li ćemo biti predmet tih karbonskih taksi, pre svega u proizvodonji građevinskog materijala. Imamao problem da većinu energije dobijamo iz fosilnih goriva.
Dr Dušan Stojaković, senior menadžer globalnog održivog razvoja Hemofarma (ŠTADA grupa) je istakao da treba da shvatimo da će proizvodi morati da poskupe.

- Mi danas ne plaćamo realnu cenu proizvoda jer ESG principi nisu utkani u svaki segment proizvoda. Moramo da se probudimo i da shvatimo da će globalni trend u svakoj industriji biti poskupljenje proizvoda - izjavio je Stojaković i dodao da je 68 odsto Hemofarmovih pakovanja lekova od recikliranog materijala.

Zelena transformacija zahteva velike investicije i veliku posvećenost, istakla je Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja u Delta holdingu.

- Trebalo bi u oblasti agrara izvršiti tranziciju jer koristimo mehanizaciju koja troši fosilna goriva. Kada je u pitanju gradnja imamo sve napredniju tehnologiju i sve je lakše obezbedii energetsku efikasnost. Zelena ekonomija zahteva stabilno finansiranje ali je neophodna da bi kompanije opstale na tržištu.
Andrea Radonjić, menadžerka za korporativne poslove za Istočnu Evropu u Tetra Paku istakla je da svi materijali koje ta kompanija koristi mogu da se reciikliraju.

- Danas je 85 odsto kartonske ambalaže od biljnih sastojaka. Naša ambalaža može da se reciklira, a samo 8,6 odsto materijala se vraća od potrošača i zato je važno da radimo na njihovoj svesti.

Primena standarda ključna

Nosioci rasta u poljoprivredi u budućnosti biće velike kompanije, izjavio je Dragan Milić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, moderator na panelu "Ozelenjavanje poljoprivrede".

- Ono što je dobro za poljoprivredu jeste da mi usaglašavamo standarde sa svetom u celini.

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglasila je da je digitalizacija poljoprivrede omogućila uvid i kontrolu finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

- Od izuzetnog je značaja kod koga je i za šta novac otišao. Imamo kompletnu kontrolu u svakom poljoprivrednom gazdinstvu i to će nam omogućiti da targetiramo subvencijama gde bi se moglo dati više jer treba dati onima koji konkretno rade.

“Srbija je izvozno orjentisana i zato moramo da pratimo zaheve svih tržišta koja imaju različite standarde”, istakao je Aleksandar Bogunović, sekretar Udreženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

- U budućnosti ne možete zamisliti poljoprivredu bez modernizacije i veštačke inteligencije. Što pre to svahtimo lakše ćemo opstati na tim tržištima. Zato je edukacija važna.

Luka Popović, generalni direktor Delta Agrara istakao je da su nove tehnologije nešto što morate da imate da bi išli u korak sa svetom.

- Mi sad imamo stotinak traktorista, za dve godine ćemo imati 15 ljudi koji će upravljati dronovima. Tu je i veštačka inteligencija, tražimo robote koji će nam orezivati voće.

Nebojša Lukač, advokat u saradnji sa PwC Srbija istakao je da bi bili konkurentni na tržištima moramo da pratimo njihovu regulativu.

- Strategija od njive do trpeze predviđa niz regulatornih mera. Najbitniji propisi su direktiva o ESG izveštavanju, direktiva o dužnoj pažnji i korporativnoj održivosti i regulativa o prekograničnom kretanju ugljenjika.