Na današnji dan 1910. godine u Tuzli rođen je Meša Selimović.
Dostojanstven i blag, uronjen u unutrašnji spokoj i mir, nalik na derviša čiju je slavu proširio komunističkom Jugoslavijom, Meša Selimović je voleo brzu vožnju, fudbal i zbog ljubavi ostao bez partije i političkih lovorika. Najveću ličnu tragediju, ubistvo brata, pretočio je tek dve decenije kasnije u roman „Derviš i smrt" koji je osvojio brojne nagrade.
Rukopis ovog romana koji se čuva u porodičnim škrinjama pisan je pola latinicom, pola ćirilicom, kaže Selimovićev unuk Nikola Momčilović. Rodom iz Tuzle u Bosni i Hercegovini, sa dugogodišnjom adresom u Beogradu, gospodstvenog držanja, sa naočarima i uvek u uštirkanim košuljama, Selimović je bio strastveni navijač Crvene Zvezde.
"Baka (Darka) je pričala da je umro gledajući utakmicu, tad (11. jula) je bilo finale Svetskog prvenstva 1982. u fudbalu", kaže njegov unuk.
Upravo zbog ljubavi sa Darkom, Selimović je izbačen iz Komunističke partije, usled strogih i krutih načela tadašnjeg morala.
Životni put
- Rođen u Tuzli 26. aprila 1910.
- Pohađao je istu školu kao nekadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle.
Patrijarh Pavle u starosti i mladosti Izvor: Twitter PrintScreen, Mondo/ Goran Sivački - Po završetku studija književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, do početka Drugog svetskog rata radio je kao profesor gimnazije u Tuzli.
- Bio je i profesor u Behram-begovoj mederesi pre Drugog svetskog rata. Na časove je dolazio sa fesom na glavi, ispričao je jedan od njegovih učenika, profesor Omer Nakičević, za Al Džaziru. Kako je rekao, zahvaljujući Meši Selimoviću naučio je sastavne, rastavne i sve ostale veznike.
- Tokom rata se priključio partizanima i uključen je u Komunističku partiju.
- Ustaše su ga zarobile i zajedno sa bratom i sestrom je nekoliko meseci bio je u zatvoru, u samicama, jedno do drugog, sa okovima na rukama i nogama.
- U kasnim tridesetim počinje sa pisanjem. Autor je pripovetki, eseja i romana „Tišine" (1961), „Magla i mjesečina" (1965), „Derviš i smrt" (1966), „Tvrđava" (1970).
- Od 1950. bio je docent Filozofskog fakulteta u Sarajevu, a zatim od 1957. direktor Drame Narodnog pozorišta u Sarajevu.
- Slavu je stekao romanom „Derviš i smrt" (1966) osvojivši brojne domaće književne nagrade, a bio je i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Preminuo je 11. jula 1982. u Beogradu.
- Među osnivačima lista Oslobođenje.
U prvom broju Oslobođenja, pripemljenom ručnom štamparijom, Selimović je objavio članak o pravoslavnoj crkvi u Sovjetskom Savezu, prema podacima koje je čuo na radio stanicama Moskva i Slobodna Jugoslavija, zapisao je u memoarima.
Zbog razvoda i ljubavi izbačen iz Partije
Kada je posle rata sreo Daroslavu Darku Božić, ženu koja će mu biti životna ljubav i podrška, već je bio u braku i imali su dete. Darku je upoznao slučajno, u njegovoj kancelariji u Beogradu. "Mlada i lepa žena mislila je da će zateći brkatog partizana opasanog pištoljčinom, a tamo je ugledala mladog čoveka u košulji, nasmejanog", pričao je Selimović kasnije.
Već tad je, kaže, bio „uhvaćen".Ljubav na prvi pogled učinila je da ostavi porodični dom. Sa Darkom, za koju u knjizi Sjećanja kaže da je „njegov dobar duh", ostao je do smrti i dobili su dve ćerke.
"Bez nje bih sigurno bio sitni profesor ili srednji politički rukovodilac (ni to ne bi bila nikakva tragedija, konstatujem samo činjenice).
Međutim, život sa Darkom i pre formalnog razvoda od prve supruge bio je tema partijskog sastanka jer se radilo o važnoj figuri partizanskog i komunističkog pokreta. Da bi se raspravilo o njegovom slučaju, u proleće 1947. zasedali su komiteti za kulturu i školstvo i nauku Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Ćerke Maša i Jesenka su se rodile u Sarajevu i tamo završile škole, a tek 1970-ih se porodično vraćaju u Beograd. Unuk Nikola Momčilović kaže da su se baka i deka obožavali do kraja života, što mu je „sve slađe kako je stariji".
"Baka je bila ćerka oficira kraljeve garde, kao devojčica je živela u Šibeniku u vili sa bazenom i teniskim terenom, imala je konja koji se zvao Ljiljan, išla na balove kod kraljice. Sećam se da mi je pevala pesme Tamo daleko i Bože pravde krišom u kupatilu, ona je uvek bila veliki antikomunista, a Meša ubeđeni komunista i levičar i to njima ništa nije smetalo", kaže Momčilović.
Iskusni hrvatski novinar Dobroslav Silobrčić razgovarao je 1975. sa Selimovićem u emisiji „Gost urednik" koja je skoro pola veka kasnije ponovo emitovana na Hrvatskoj radio televiziji. Emisiju sa Selimovićem, u kojoj je govorio o pozivu pisca kao svojevrsnom „duhovnom striptizu, u kom se čovek obnažuje", Silobrčić pamti i po dirljivom gestu. Među gostima je bila i pevačica Josipa Lisac koja je otpevala sevdalinku Omer beže.
Dok je ona glasom dočaravala vreme turskih begova, pisac je zaplakao, prepričava Silobrčić za BBC na srpskom. "Ponašao se neverovatno umilno i pristojno, nisam ni očekivao da će me tući, ali je Meša bio jako ugodan", kaže uz osmeh.
"A onda me je ta pesma koju je Josipa pevala izmamila suzice iz očiju, bilo je jako lepo".
Voleo brza kola
Meša Selimović je bio ljubitelj brzih automobila. "Volim brzine. Pojurio bih ja i sa 120 na sat, ali ne da žena. Smetaju mi spora kola, volim startne automobile", rekao je pre oko pola veka. Momčilović zna za tu priču, iako se ne seća dede za volanom.
Imao je šest godina kad je pisac preminuo. "I majka i tetka su imale položen vozački sa 18 godina i nijedna danas ne vozi, on je insistirao da nauče, ali one nisu delile tu strast", kaže uz osmeh.
Ljubitelj fudbala
Fudbal je bio velika strast pisca. U tuzlanskom radničkom klubu „Sloboda" igrao je levu polutku, igrača sredine terena.
Za vreme studija u Beogradu, nosio je dres BUSK-a - Beogradskog univerzitetskog sportskog kluba. Ta ljubav se provlači kroz sve generacije porodice.
BONUS VIDEO: Čudnovati pisac iz Pirota čuva srpske reči od zaborava
(Mondo/BBC/M. Š.)
