Mnogi vozači ne znaju šta je plivajući zamajac stoga objasnimo čemu služi, kako radi, zašto se kvari i zašto je zamena toliko skupa!
Kažu da su tri stvari kojih se Srbi najviše plaše - promaja, hladan beton i plivajući zamajac, barem kada je u pitanju vozač u Srbiji. Plivajući zamajac je tehničko rešenje koje je mnoge bacilo na muke, bacilo ih u velike troškove, jednostavno to je pitanje koje se puno puta ponavlja - šta sada da radim, kako to da rešim?
Plivajući zamajac je među vozačima toliko omražen, da se u oglasima za prodaju automobila često u opisu kao prednost stavlja "nema plivajući". Stvar je u tome što njegova zamena može da bude vrlo skupa, a mnogima se pokvari relativno brzo nakon kupovine vozila. Objasnimo stoga čemu služi, kako radi, zašto se kvari i zašto je zamena toliko skupa?
- Šta je plivajući zamajac?
"Plivajući zamajac je sklop koji služi da priguši vibracije koje se sa motora prenose na menjač. Prvo ide motor, onda imamo naš plivajući zamajac koji je zakačen za radilicu, zatim set kvačila i posle toga dolazi sam menjač", rekao je servisni inžinjer "ZF Srbija" Mirko Bevenja za emisiju SAT.
- Kakvi sve zamajaci postoje?
"Osnovno možemo da kažemo da imamo plivajući zamajac koji ima dve mase, odvojene mase i imamo fiksne zamajce koji bi se ugrađivali u vozila koja su prostija vozila, jeftinija vozila i vozila sa malim zapreminama", rekao je Mirko.
- Od čega se sastoji jedan plivajući zamajac?
"Plivajući zamajac ima neke osnovne delove. Prvi deo bi bio primar, to je takozvana primarna masa, koja se kači za samu radilicu. Zatim imamo sekundar i na njemu se nalazi set kvačila. Sekundar i primar su povezani setom opruga što dozvoljava da jedan u odnosu na drugi imaju određenu rotaciju i ta rotacija obezbeđuje gušenje samih vibracija. Sam zamajac u finalnoj fazi proizvodnje je napunjen mašću, a to znači da se kroz rupe, koje su na kraju zatvorene čepovima, ubrizgava mast. Kada se prvi put upali automobil i centrifugalna sila rasporedi tu mast u područje opruga onda ona vrši svoju funkciju, podmazuje i hladi opruge i papučice", rekao je MIrko Bevenja.
- Šta se od svih tih delova unutar plivajućeg zamajca kvari?
"Postoje nekoliko kvarova, mogao bi biti aksijalni ležaj, mogao bi biti radijalni ležaj, ali ono što se najčešće kvari to je pucanje opruge ili pucanje same papučice. Ukoliko ta opruga pukne postoji nekoliko scenarija šta se dešava sa tom oprugom. Ona može da ostane tu da se zaglavi, ona može tako da se namesti da sledeći udar otera oprugu van kućište, probije i otvori samo kućište. Opruga može da odleti u zvono menjača, pritom može da ošteti još nešto, recimo senzor radilice ili šta god da se nalazi tu, ali najekstremnije što sam viđao je da opruga ostane kao nož ovde i da svojom rotacijom kao nož iseče kućište samog menjača. On se smatra potrošnim delom. Kada menjate set kvačila, što bi danas podrazumevalo lamelu, korpu, druk ležaj, tako menjate i plivajući zamajac zajedno sa tim", rekao je Mirko i objasnio kako izgleda dotrajali plivajući zamajac:
"Recimo ovaj plivajući zamajac je prešao 250.000 km i on u suštini nije za upotrebu. Na njemu možemo videti sledeće stvari - Kao prvo znake habanja termičkog preopterećenja. To su linije plave boje, koje pokazuju da smo imali uticaj temperature preko 300 stepeni. To ne samo da nije zdravo za sam zamajac nego to nije zdravo ni za sam set kvačila, tj. za našu lamelu i korpu. Međutim, ono što mi je kod zamajca mnogo bitnije je kada pogledamo unutrašnji rub i po njemu, na kome nema nikakve dodirne tačke sa lamelom, vidim recimo žutu boju. Po skali boja mogu da odredim koja temperatura je bila u samom zamajcu. U slučaju kada vidim žutu boju to nije mnogo visoka temperatura, to je nekih 200 stepeni, ali nam to govori da je on apsorbovao toliku količinu toplote koja je oštetila mast koja se nalazi u njemu", dodao je.
- U kojim trenucima se plivajući zamajac toliko zagreje da se materijal spali?
"Svaki put kada krećemo sportski i to na neodgovarajući način ne pustimo odmah samo kvačilo u tom momentu dolazi do preteranog trenja i to trenje proizvodi toplotu. Sa druge strane ako baš sportski krenemo, pa skroz jako pustimo kvačilo mi ćemo imati spajanje spojnice u istom momentu čime sama lamela neće da trpi, ali vi možete zamisliti da plivajući zamajac dolazi do krajnjih granica, dolazi do jednog udara i taj udar nije ništa drugo nego spajanje naših zaštitnih papučica koje ne dozvoljavaju da sama opruga udari metal o metal", naveo je Mirko.
- Šta se dešava sa lamelom pa da ona dalje može da smanji životni vek jednom plivajućem zamajcu?
"Na ovom delu se baš lepo vidi specifično. Na jednom delu je uglačano, a na drugom imate eroziju materijala što znači da je došlo do isparavanja samog veziva. To isparavanje je znak da smo imali temperaturu preko 300, 350 stepeni. Tu toplotu apsorbuje sama korpa, ali apsorbuje i zamajac. Ukoliko dođe do previše toplote imamo znake i na samom zamajcu da je pregrejan i to znači da mast koja se unutra nalazi i kojoj je zadatak da hladi i podzmazuje sve to degradirala i više nije na onom nivou na kom bi želeli da budemo. Kada spalimo lamelu ona tako skraćuje životni vek i zamajcu", istakao je Mirko.
- Da li su plivajući zamajci vezani samo za dizelaše?
"Apsolutno ne! Danas ćete plivajuće zamajce naći kako u dizel vozilima, tako i u vozilima sa benzinskim motorima i automatskim menjačima", rekao je on.
- Da li je pametno staviti fiksni zamajac umesto plivajućeg?
"Svako može da stavi fiksni umesto plivajućeg, ali svakako to nije preporuka zato što plivajući zamajac ima upravo tu ulogu da vibracije ne prenosi dalje na menjač. Drugim rečima, ako biste u vozilo koje je predviđeno za plivajući zamajac stavili fiksni možete očekivati da vam se drastično smanji životni vek menjača", naglasio je Mirko.
- Postoje neki setovi za konverziju, o čemu se tu tačno radi?
"Postoje setovi za konverziju i oni bi trebali da zamene plivajući zamajac. Oni se sastoje od jednog zamajca koji je fiksni, ima samo primar, i lamele u kojoj torzioni ublaživač ima veći ugao zaokreta nego normalna lamela", završio je Mirko.
Kako prepoznati da li je plivajući zamajac dotrajao
- Prvi korak: Upaliti auto i proveriti da li se nešto čuje kako ne bi trebalo (ako se čuje jak udarac pri paljenu to znači da plivajući zamajac nije kako treba) - u tom slučaju treba proveriti kakvi su obrtaji prilikom paljenja. U slučaju da nisu dovoljno veliki proveriti kakav je akumulator, kakve su mase i kakav je alnaser.
- Drugi korak: U najdužem stepenu prenosa dati pun gas od nekih 1200 obrtaja i ako se u tom nekom prelaznom području osete vibracije onda može da se kaže da sam motor proizvodi vibracije koje zamajac više ne može da priguši. U slučaju da se osete vibracije treba proveriti kakvo je ubrizgavanje samog vozila.
- Treći korak: Kako se ponaša automobil prilikom gašenja - ako se motor zatrese prilikom gašenja to znači da on nije svoju klapnu zatvorio, nije hermetički zatvorio motor. Prilikom trešenja možemo da konstatujemo da se motor nije ugasio kako treba.
BONUS VIDEO:
(Emisija SAT/MONDO/U. M.)
