Iz MUP-a objašnjavaju koji je najbolji način da se zaštitite od provalnika.
Praznične dane mnogi Beograđani iskoristiće da otputuju na odmor van grada, a kako ih po povratku kući ne bi sačekalo neprijatno iznenađenje, Ljubomir Knežević, šef Odseka za suzbijanje teških krađa i krađa u MUP Srbije objašnjava koji je najbolji način da zaštitie svoje kuće i stanove od provalnika. Knežević naglašava da se iz godine u godinu beleži smanjen broj krivičnih dela provala, ali ipak savetuje građanima oprez.
"Prošle godine je prosek provala bio tri kuće ili stana dnevno. Iz godine u godinu beležimo smanjen broj krivičnih dela, a povećan broj rasvetljavanja. Što se tiče poslovnih objekata prosek je bio dva dnevno", kaže Knežević i navodi kako da adekvatno obezbedite svoje dragocenosti.
Ekipe iz inostranstva
"Novac, zlato i druge vrednosti nikako ne treba držati u kućama i stanovima, već deponovati u sefovima banaka. Na društvenim mrežama nikako ne objavljivati kad idete na godišnje odmore, jer je to jasan signal provalnicima da niste kod kuće. Takođe, ukoliko ste u mogućnosti, osobi od poverenja ostavite ključ od svog doma, a ta osoba trebalo bi povremeno tu da dolazi, upali svetlo uveče, podigne roletne, uzme poštu iz sandučeta", navodi Knežević.
On objašnjava i da su za one koji to žele i mogu, sigurnosna vrata i brave dobar vid zaštite u kombinaciji sa alarmnim uređajima. Međutim, kako kaže, idealna zaštita ne postoji i sve što se napravi može da se otvori.
"Provalnici u stanove i kuće uglavnom ulaze zavlačenjem podesnog predmeta u predelu prozora ili terasnih vrata. To može da bude šilo ili šrafciger, a lošija drvena vrata otvaraju zavlačenjem pajsera. Ipak, za otvaranje sigurnosnih vrata postoji poseban alat i dosad su uglavnom za ta sigurnosna vrata dolazile ekipe iz inostranstva koje borave po 15, 20, do mesec dana na našoj teritoriji i vrše te vrste provala", kaže Knežević i dodaje:
"U 95 posto slučajeva su to bile ekipe iz Bugarske, Severne Makedonije, Gruzije, Jermenije, ali tu je naša ekipa imala dosta uspeha i većina njih je uhapšena na delu".
Prema rečima Kneževića, neretki su slučajevi kada dolaze strani državljani radi vršenja krivičnih dela u našoj zemlji i sarađuju sa našim državljanima.
"Sa stranim državljanima smo imali razne situacije, a to su da dolaze sami, na svoju ruku, iznajme neki stan, hotel u centru grada i krenu da rade provale, ali i da ih regrutuju naši državljani, kao što je bio slučaj sa jermenskim državljanima kojima su naši ljudi obezbedili logistiku, smeštaj, vozila, čak su ih i vozili u krivična dela jer oni nisu poznavali grad", kaže on.
Teško je identifikovati strane provalnike
"Nama je mnogo teže da identifikujemo strane državljane i da dokažemo dela, prosto nema ih u našim bazama. Prva ekipa stranih državljana koja je radila obijanje sigurnosnih vrata bila su Makedonci, njih smo uhapsili, pa smo posle toga imali bugarske državljane, a onda i ostale o kojima sam govorio. Ove godine imali smo samo jedan takav slučaj sa Jermenima", naglasio je on.
Kako je objasnio Knežević, što se tiča delova Beograda na kojima ima najviše provala i pljački kuća i stanova taj broj krivičnih dela je uslovljen veličinom teritorije, što je teritorija veća i urbanija normalno je da ima više teških krađa, ali na teritoriji Beograda prema statističkim podacima Odeljenja za suzbijanje krađa, najviše ih ima na teritorijama opštine Palilula i Novi Beograd.
Strani državljani: Pohapšeni Jermeni
Krajem februara trojica Srba su, kako se sumnja, regrutovala državljane Jermenije koji su posebnim alatom otvarali brave na vratima stanova iz kojih su oduzimali nakit i novac. Tada su uhapšeni Srbi A. R. (25), A. S. (55), L. V. (28), kao i tri državljanina Jermenije V. A. (38), H. K. (38) i A. B. (40). Državljani Jermenije nalaze se u pritvoru, kao i Srbin A.S., dok druga dvojica ne smeju da napuštaju boravište.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo/A.V.)
