Danas se proslavlja Prvi maj, a istorija njegovog obeležavanja seže još do 19. veka.
Međunarodni praznik radničkog pokreta ili praznik rada obeležava se 1. maja u znak sećanja na stotine hiljada američkih radnika koji su na ovaj dan 1886. izašli na ulice Čikaga i zahtevali osmočasovno radno vreme. Borba je trajala nekoliko dana, a trećeg dana od protest došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata sa štrajkbreherima. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata su ubijena.
Ogorčeni i besni zbog zločina policije, grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom, pozvala je radnike da se i sami naoružaju i nastave proteste. Sledećeg dana, 4. maja, osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu koja je ubila sedam ljudi i ranila veliki broj policajaca. Odmah po ovom događaju, policija je uhapsila osam anarhista, uključujući Parsonsa i Spajsa, optužila ih za ubistvo i osudila na smrt.
Na prvom kongresu Druge internacionale, održanom 1889. godine, odlučeno je da 1. maj postane zajednički praznik svih radnika sveta. Za radnike i sindikaliste širom planete, on predstavlja dan solidarnosti i borbe za bolje uslove rada koja se i danas vodi.
Praznik rada u Srbiji
Obeležavanje Prvog maja protesnim skupovima i traženjem prava za radnike u Srbiji je počelo nedugo pošto je ovaj dan proglašen Praznikom radnika. Već 1893. godine sindikalci su počeli svoja okupljanja na ovaj dan o čemu svedoče i neke sačuvane fotografije iz ovog perioda.
Ipak, svoj puni sjaj Praznik rada na ovim prostorima doživljava tek sa dolaskom komunističkih vlasti kada on postaje jedan od centralnih državnih praznika. U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito.
"Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene", pisalo je u odredbi.
Održavane su velike vojne parade, prvo na Terazijama, a zatim na platou ispred nekadašnje Savezne skupštine i današnjem Bulevaru kralja Aleksandra. Sve je proticalo u znaku petokrake, srpa i čekića, trobojke druga Tita i njegovih drugova. U tom periodu Praznik rada, ironično, postaje neradni dan. Ustaljuju se uranci uz logorske vatre, organizuju se odlasci u prirodu, a 1. maj kreću proslave, najčešće uz piće i roštilj u prirodi.
Amerikanci ne slave 1. maj
Iako zvuči neobično, u zemlji u kojoj je Prvi maj simbolično "rođen" danas se ne slavi ovaj praznik. Nakon Oktobarske revolucije 1. maj je postao državni praznik SSSR, a potom i svih komunističkih država. Zbog ovih konotacija, neprimerenih za kapitalističku državu, za vreme talasa "straha od crvene aždaje", radnički pokreti SAD odrekli su se ovog praznika. Kao Praznik rada u ovoj državi danas se praznuje prvi ponedeljak u septembru.
BONUS VIDEO:
(Istorijski zabavnik/Mondo/A.V.)
