HRIST JE NA KRSTU IZGOVORIO 7 REČENICA! Svaka ima posebno značenje i u njima je skrivena sva istina

Povodom Velikog petka, dana Isusovog stradanja na Golgoti sećamo se i sedam rečenica Hristovih koje je izgovorio na Krstu. O njihovom značenju poučava nas sveti vladika Nikolaj.

Ovim rečima Gospod je prvo pokazao milost Svoju prema ubicama Svojim, čija Ga zloba nije ostavljala ni u krsnim mukama. A drugo, proglasio je sa vrha Golgotske stene jednu dokazanu, ali nikada utuvljenu istinu - da zlotvori nikad ne znaju šta čine. Ubijajući pravednika u stvari sebe ubijaju, dok pravednika proslavljaju. Gazeći Božji zakon oni ne vide žrvanj, koji se nevidljivo spušta na njih da ih samelje. Rugajući se Bogu, oni ne vide kako se njihova lica pretvaraju u skotske njuške. Opijeni zlom oni nikad ne znaju šta čine.

Druga rečenica: Zaista ti kažem - danas ćeš biti sa mnom u Raju.

Ova reč upućena je pokajanom razbojniku na krstu. Milost je Božja neiskazano velika. Gospod vrši Svoju misiju i na krstu. Do poslednjeg daha On spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.

Treća rečenica: Ženo, eto ti sina.

Tako reče Gospod Svojoj Svetoj Materi, koja stajaše pod krstom duše raspete. A Jovanu apostolu reče: eto ti majke. Ove reči pokazuju sinovsku brigu, koju svako duguje roditeljima. Gle, Onaj koji je dao ljudima zapovest: Poštuj oca svojega i mater svoju, sam ispunjava Svoju zapovest do poslednjeg časa.

Četvrta rečenica: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?

Ove reči iskazuju koliko nemoć prirode ljudske, toliko i vidovitost. Jer čovek strada. Ali, ima tu jedna tajna ispod bola čovečjega. Gle, jedino ove reči mogle su da razbiju jeres, koja je u docnijim vremenima potresala crkvu, a koja je nepravilno učila, da je Božanstvo stradalo na krstu. Međutim večni Sin Božji zato se i ovaplotio kao čovek, da bi kao čovek telom i dušom mogao u datom trenutku postradati za ljude i umreti za ljude. Jer da je Božanstvo u Hristu stradalo, znači da je Božanstvo u Hristu i umrlo. A to se ne da nikako ni zamisliti. Udubite se što jače u ove velike i strašne reči: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?

Peta rečenica: Žedan sam.

Krv Mu se izlila. Otuda žeđ. Sunce sa zapada već Ga je udaralo u lice, i udruženo sa drugim mukama peklo Ga strašno. Prirodno da je žedan. No, o Gospode, da li si zaista žedan vode ili ljubavi? Da li si žedan kao čovek ili kao Bog, ili i jedno i drugo? Evo legionar rimski dodaje Ti sunđer umočen u sirće. Jedna kaplja milosti, koju si osetio od ljudi za tri sata visenja na Krstu! To rimski vojnik ublažava greh Pilatov, greh rimskoga carstva prema Tebi, ma i sirćetom. Zato ćeš ti razoriti rimsko carstvo, ali ćeš na njegovo mesto novo sazidati.

Šesta rečenica: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj.

To Sin predaje duh Svoj u ruke Ocu Svome. Da se zna, da je od Oca došao, a ne samovlasno, kako su Ga Jevreji optuživali. No još su ove reči izgovorene i zato, da bi čuli i razumeli budisti, pitagorejci, okultisti i svi oni filosofi koji basnoslove o seljenju duša umrlih ljudi u druge ljude, ili u životinje, ili u biljke, ili u zvezde i minerale. Odbacite sve ove fantazije pa pogledajte, kuda odlazi duh umrlog pravednika: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj!

Sedma rečenica: Svrši se.

To ne znači "svrši se život." Ne, nego svrši se misija iskupljenja i spasenja roda ljudskog. Svrši se, i zapečati se krvlju i smrću na zemlji, božansko delo jedinog istinitog Mesije ljudi. Svrši se muka, a život tek nastaje. Svrši se tragedija, ali ne i drama. Na redu je poslednji, veličanstveni čin: pobeda smrti, vaskrs, slava", objasnio je vladika Nikolaj.

BONUS VIDEO: 

(Stil.kurir.rs/MONDO/I.V.)