"Vlada je donela principijelnu odluku da učestvuje u tom značajnom projetu regionalnog i evropskog karaktera", kazao je Škundrić novinarima prilikom potpisivanja ugovora o obnovi termoelektrane "Kostolac B".
Prema njegovim rečima, definitivna odluka će biti doneta na osnovu ponude koju Srbija bude dobila od Vlade Bugarske i rezultata studije koju će uraditi Srbija.
On je dodao da će u zavisnosti od visine učešća i visine sredstava koji će biti potrebni za izgradnju nuklearke biti doneta odluka o načinu finansiranja.
Bugarski premijer Bojko Borisov pozvao je Srbiju da učestvuje u izgradnji nuklearke u Bugarskoj tokom posete Srbiji 26. aprila ove godine.
Nuklearna elektrana "Belene" snage 1.060 megavata trebalo bi da nadoknadi smanjenje kapaciteta za proizvodnju struje u Bugarskoj nastalo prevermenim gašenjem reaktora u nuklearki Kozloduj.
Izgradnja nuklearke na severu Bugarske, pored Dunava, ugovorena je sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport, a sada su postavljeni temelji i započeti radovi.
Bugarska traži strateškog investitora za realizaciju projekta naokon što se nemačka kompanija RVE (RWE) u jesen 2009. godine povukla iz projekta.
U međuvremenu je Hrvatska, kojoj je poziv takođe upućen, saopštila da nije zainteresovana za izgradnju nuklearke.
Izgradnja nuklearke "Belene" prvobitno je započeta 1981. godine, ali je obustavljena 10 godina kasnije zbog problema sa finansiranjem, radovi su obnovljeni u jesen 2008. godine.
Više desetina članova ekoloških nevladinih organizacija iz Srbije i Bugarske je oko 12.30 protestovalo isped Narodne Skupštine protiv učešća Srbije u izgradnji nuklearne elektrane Belene.
One su odbacile ideju o uključenju Srbije u izgradnju te nuklearke, ne samo zbog, kako ocenjuju, ekonomske neodrživosti, već i zbog štetnih posledica po životnu sredinu i zdravlje.
Nacionalni koordinator ''Bells'' pokreta i Centra modernih veština Miloš Đajić je istakao da postoji mnogo više prioriteta u koje Srbija može da uloži 650 miliona evra koje, eventualno planira da uloži u Belene.
Pored toga, pre bilo kakve priče o temi nuklearne elektrane, Srbija treba da se posveti rešavanju pitanja štednje, racionalnog korišćenja energije, alternativnih izvora energije i same cene struje, naveo je Đajić na konferenciji za novinare.
On je podsetio da su nedavno na Vikiliksu izašli podaci kako je slovenački premijer Borut Pahor trgovao sa drugim blokom nuklearne elektrane Krško zarad dolaska američkog predsednika Baraka Obame i dodao da bi srpski političari možda došli i na drugačije ideje.
Koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar je na konferencij za novinare ukazao da je učešće Srbije u nuklearnim projektima opasno i finansijski neprihvatljivo, jer Srbija kao siromašna zemlja nema šanse da izdrži pritisak tako velikih projekata.
Pored finansijskih, Srbija ne sme da ulazi u takve projekte ni zbog globalnih ekoloških razloga, počev od vađenja rude urana i pripreme za gorivo, što je ekološki opasno i za životnu sredinu i za zdravlje ljudi, naglasio je Kalmar.
Prema njegovim rečima, veliki problem predstavlja skladištenje nuklearnog otpada, što nije rešeno nigde u svetu.
Kalmar je dodao da postoji jasna zakonska regulativa po kojoj je zabranjeno bilo kakvo planiranje izgradnje nuklearnih objekata u Srbiji.
Predstavnik Bugarskog instituta za zelene politike Petko Kovačev je kazao da je projekat izgradnje nuklearne elektrane u Bugarskoj, koji je ekonomski neisplativ, podržavala jedino Rusija, iz političkih interesa.
Cena izgradnje elektrane ne može se precizno odrediti i niko ne zna koliko je ona do sada koštala građane Bugarske, rekao je Kovačev i dodao da je na početku izgradnje vlada rekla da će njena izgradnja koštati oko milijardu evra, da bi se sada došlo do cifre od 10 milijardi.
Ukoliko bi Srbija u izgradnji elektrane učestvovala sa pet odsto, niko ne zna koliko bi tih pet odsto u stvari iznosilo.
Kovačev je naveo da, pored finansijskih, postoje i drugi problemi, prvenstveno iz razloga što se nisu izradile odgovarajuće studije pre početka gradnje elektrane.
Područje je podložno seizmološkim aktivnostima, a nije regulisan ni problem skladištenja radioaktivnog, nuklearnog otpada, dodao je Kovačev.
(agencije/MONDO)
On je dodao da će u zavisnosti od visine učešća i visine sredstava koji će biti potrebni za izgradnju nuklearke biti doneta odluka o načinu finansiranja.
Bugarski premijer Bojko Borisov pozvao je Srbiju da učestvuje u izgradnji nuklearke u Bugarskoj tokom posete Srbiji 26. aprila ove godine.
Nuklearna elektrana "Belene" snage 1.060 megavata trebalo bi da nadoknadi smanjenje kapaciteta za proizvodnju struje u Bugarskoj nastalo prevermenim gašenjem reaktora u nuklearki Kozloduj.
Izgradnja nuklearke na severu Bugarske, pored Dunava, ugovorena je sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport, a sada su postavljeni temelji i započeti radovi.
Bugarska traži strateškog investitora za realizaciju projekta naokon što se nemačka kompanija RVE (RWE) u jesen 2009. godine povukla iz projekta.
U međuvremenu je Hrvatska, kojoj je poziv takođe upućen, saopštila da nije zainteresovana za izgradnju nuklearke.
Izgradnja nuklearke "Belene" prvobitno je započeta 1981. godine, ali je obustavljena 10 godina kasnije zbog problema sa finansiranjem, radovi su obnovljeni u jesen 2008. godine.
Više desetina članova ekoloških nevladinih organizacija iz Srbije i Bugarske je oko 12.30 protestovalo isped Narodne Skupštine protiv učešća Srbije u izgradnji nuklearne elektrane Belene.
One su odbacile ideju o uključenju Srbije u izgradnju te nuklearke, ne samo zbog, kako ocenjuju, ekonomske neodrživosti, već i zbog štetnih posledica po životnu sredinu i zdravlje.
Nacionalni koordinator ''Bells'' pokreta i Centra modernih veština Miloš Đajić je istakao da postoji mnogo više prioriteta u koje Srbija može da uloži 650 miliona evra koje, eventualno planira da uloži u Belene.
Pored toga, pre bilo kakve priče o temi nuklearne elektrane, Srbija treba da se posveti rešavanju pitanja štednje, racionalnog korišćenja energije, alternativnih izvora energije i same cene struje, naveo je Đajić na konferenciji za novinare.
On je podsetio da su nedavno na Vikiliksu izašli podaci kako je slovenački premijer Borut Pahor trgovao sa drugim blokom nuklearne elektrane Krško zarad dolaska američkog predsednika Baraka Obame i dodao da bi srpski političari možda došli i na drugačije ideje.
Koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar je na konferencij za novinare ukazao da je učešće Srbije u nuklearnim projektima opasno i finansijski neprihvatljivo, jer Srbija kao siromašna zemlja nema šanse da izdrži pritisak tako velikih projekata.
Pored finansijskih, Srbija ne sme da ulazi u takve projekte ni zbog globalnih ekoloških razloga, počev od vađenja rude urana i pripreme za gorivo, što je ekološki opasno i za životnu sredinu i za zdravlje ljudi, naglasio je Kalmar.
Prema njegovim rečima, veliki problem predstavlja skladištenje nuklearnog otpada, što nije rešeno nigde u svetu.
Kalmar je dodao da postoji jasna zakonska regulativa po kojoj je zabranjeno bilo kakvo planiranje izgradnje nuklearnih objekata u Srbiji.
Predstavnik Bugarskog instituta za zelene politike Petko Kovačev je kazao da je projekat izgradnje nuklearne elektrane u Bugarskoj, koji je ekonomski neisplativ, podržavala jedino Rusija, iz političkih interesa.
Cena izgradnje elektrane ne može se precizno odrediti i niko ne zna koliko je ona do sada koštala građane Bugarske, rekao je Kovačev i dodao da je na početku izgradnje vlada rekla da će njena izgradnja koštati oko milijardu evra, da bi se sada došlo do cifre od 10 milijardi.
Ukoliko bi Srbija u izgradnji elektrane učestvovala sa pet odsto, niko ne zna koliko bi tih pet odsto u stvari iznosilo.
Kovačev je naveo da, pored finansijskih, postoje i drugi problemi, prvenstveno iz razloga što se nisu izradile odgovarajuće studije pre početka gradnje elektrane.
Područje je podložno seizmološkim aktivnostima, a nije regulisan ni problem skladištenja radioaktivnog, nuklearnog otpada, dodao je Kovačev.
(agencije/MONDO)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Mondo ukrštenica za 23. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Zašto je Emir Kusturica promenio veru i postao Nemanja? Prozvali ga izdajnikom, a zbog istine su zanemeli svi
"Zašto navijači Crvene zvezde to rade?": NBA as tražio objašnjenje, jedan detalj mu nije jasan