Podrška Telekoma Srbija je u vidu informatičke i telekomunikacione opreme za Hilandar i njegovu zadužbinu, navodi se u saopštenju.
Telekomunikacionom opremom poklonjenom manastirskom kompleksu i glavnim objektima za rukovođenje obnovom manastira biće obezbeđeni znatno savremeniji uslovi komunikacije, što bi trebalo da doprinese i unapređenju radova na obnovi.
Prvi put biće uspostavljena telekomunikaciona veza Hilandara, zadužbine manastira u Beogradu i servera na kojima će se čuvati digitalizovana riznica.
O kolikom nacionalnom blagu je reč slikovito je objasnio direktor Zadužbine Hilandara Milivoj Ranđić koji je ocenio da bi, kada bi se stavilo na vagu, ono što poseduje Hilandar naspram svega što se nalazi u Srbiji, tas prevagnuo na stranu svetogorskog manastira.
"Požar koji je zadesio srpsku svetinju pokazao je smisao ideje o digtalizaciji. Božjom promisli, ni taj, kao ni prethodni požari nisu odneli ništa od nasleđa koje je predmet digitalizacije", primetio je Ranđić.
"Zato je 2005. godine nabavljena oprema neophodna za digitalizaciju, a kada je, inače dobra finansijska podrška Minsitarstva kulture Hilandaru u godini krize bila smanjenja, u posao se uključio Telekom", objasnio je direktor Zadužbine, zahvalivši toj kompaniji što je imala sluha za značaj tog posla.
Ranđić je napomenuo da se u riznicama Hilandara, koji je upisan na UNESKO listu svetske baštine, nalazi 1000 ikona, 507 rukopisnih povelja i veliki broj drugih dragocenosti koje će biti predmet digitalizacije.
On je dodao da je do sada snimljeno toliko marterijala da već mogu da se od toga prave i posebni projekti kakav će biti Monografija povelja srpskih vladara.
Govoreći o obnovi manastira koja je počela 2006. godine, dve godine posle požara, direktor Zadužbine Hilandar je rekao da je do danas obnovljeno 40 odsto, a u upotrebu vraćeno 30 odsto manastirskog prostora.
Telekomunikacionom opremom poklonjenom manastirskom kompleksu i glavnim objektima za rukovođenje obnovom manastira biće obezbeđeni znatno savremeniji uslovi komunikacije, što bi trebalo da doprinese i unapređenju radova na obnovi.
Prvi put biće uspostavljena telekomunikaciona veza Hilandara, zadužbine manastira u Beogradu i servera na kojima će se čuvati digitalizovana riznica.
O kolikom nacionalnom blagu je reč slikovito je objasnio direktor Zadužbine Hilandara Milivoj Ranđić koji je ocenio da bi, kada bi se stavilo na vagu, ono što poseduje Hilandar naspram svega što se nalazi u Srbiji, tas prevagnuo na stranu svetogorskog manastira.
"Požar koji je zadesio srpsku svetinju pokazao je smisao ideje o digtalizaciji. Božjom promisli, ni taj, kao ni prethodni požari nisu odneli ništa od nasleđa koje je predmet digitalizacije", primetio je Ranđić.
"Zato je 2005. godine nabavljena oprema neophodna za digitalizaciju, a kada je, inače dobra finansijska podrška Minsitarstva kulture Hilandaru u godini krize bila smanjenja, u posao se uključio Telekom", objasnio je direktor Zadužbine, zahvalivši toj kompaniji što je imala sluha za značaj tog posla.
Ranđić je napomenuo da se u riznicama Hilandara, koji je upisan na UNESKO listu svetske baštine, nalazi 1000 ikona, 507 rukopisnih povelja i veliki broj drugih dragocenosti koje će biti predmet digitalizacije.
On je dodao da je do sada snimljeno toliko marterijala da već mogu da se od toga prave i posebni projekti kakav će biti Monografija povelja srpskih vladara.
Govoreći o obnovi manastira koja je počela 2006. godine, dve godine posle požara, direktor Zadužbine Hilandar je rekao da je do danas obnovljeno 40 odsto, a u upotrebu vraćeno 30 odsto manastirskog prostora.
Generalni direktor Telekoma Branko Radujko rekao je da je kompaniji bila posebna čast da učestvuje u istorijskom poduhvatu obnove manastira Hilandara i digitalizaciji baštine.
On je izrazio očekivanje da će to biti podsticaj ostaloj poslovnoj javnosti da doprinese istim nastojanjima.
"Naša je obaveza da, kao narod sa bogatom i dugom tradicijom, sačuvamo od zaborava viševekovno nacionalno blago i na prikladan način pohranimo ono što je suština srpske duhovnosti, umetnosti i tradicije. Zato smo stavili na raspolaganje svoje ljude i tehniku kako bismo primenom savremenih tehnologija ubrzali i učinili jednostavnijim ovaj značajni poduhvat, a da pritom ni na koji način ne narušimo mir, dostojanstvo i specifičnost svetog mesta Hilandara", rekao je Radujko.
U ime Hilandara, prvi epitrop manastira, jeromonah Serafim, uručio je Radujku "Hilandarsku spomenicu" i kopiju ikone Igumanije Trojeručice u znak zahvalnosti Telekomu na podršci.
On je izrazio očekivanje da će to biti podsticaj ostaloj poslovnoj javnosti da doprinese istim nastojanjima.
"Naša je obaveza da, kao narod sa bogatom i dugom tradicijom, sačuvamo od zaborava viševekovno nacionalno blago i na prikladan način pohranimo ono što je suština srpske duhovnosti, umetnosti i tradicije. Zato smo stavili na raspolaganje svoje ljude i tehniku kako bismo primenom savremenih tehnologija ubrzali i učinili jednostavnijim ovaj značajni poduhvat, a da pritom ni na koji način ne narušimo mir, dostojanstvo i specifičnost svetog mesta Hilandara", rekao je Radujko.
U ime Hilandara, prvi epitrop manastira, jeromonah Serafim, uručio je Radujku "Hilandarsku spomenicu" i kopiju ikone Igumanije Trojeručice u znak zahvalnosti Telekomu na podršci.
O Monografiji povelja srednjovekovnih srpskih vladara, prvom projektu koji će biti realizovan na osnovu snimljenog materijala govorila je njen rukovodilac, dopisni član SANU i predsednik Hilandarskog odbora SANU, Mirjana Živojinović.
Istakavši da su povelje najznačajniji istorijski izvor iz perioda srednjeg veka koji svedoči o pravnom poretku i uređenju svih oblasti bitnih za funkcionisanje društva, ona je rekla da će Monografija, pored izvornog teksta, sadržati i transkribovan (raščitan) srpskoslovenski tekst i njegov prevod na savremeni srpski jezik, registre toponima, ličnih imena i odgovarajuće karte.
Generalni sekretar SANU, akademik Dimitrije Stefanović ocenio je da sada još nismo svesni veličine poduhvata kakav je digitalizacija riznice Hilandara koji ostaje novim pokolenjima.
On je ocenio da je upravo ta duhovna obnova Hilandara, iz generacije u generaciju, najvažnija, jer bez nje bi sve stalo još 1198. kada je i podignut.
(MONDO)
Istakavši da su povelje najznačajniji istorijski izvor iz perioda srednjeg veka koji svedoči o pravnom poretku i uređenju svih oblasti bitnih za funkcionisanje društva, ona je rekla da će Monografija, pored izvornog teksta, sadržati i transkribovan (raščitan) srpskoslovenski tekst i njegov prevod na savremeni srpski jezik, registre toponima, ličnih imena i odgovarajuće karte.
Generalni sekretar SANU, akademik Dimitrije Stefanović ocenio je da sada još nismo svesni veličine poduhvata kakav je digitalizacija riznice Hilandara koji ostaje novim pokolenjima.
On je ocenio da je upravo ta duhovna obnova Hilandara, iz generacije u generaciju, najvažnija, jer bez nje bi sve stalo još 1198. kada je i podignut.
(MONDO)
Poraz Zvezde i čarke na kraju: Crveno-beli sjajno krenuli pa se skroz ugasili
Posle ovog poraza Zvezda je potonula: Efes izbacio crveno-bele iz plej-of slike, pogledajte tabelu Evrolige!
"Krenuli smo dobro, a onda se desio kolaps!": Sferopulos video dva različita tima, zato je Zvezda izgubila
Partizan pronašao novog trenera: Vraća se u Humsku čovek čiju "bombu" pamti Zvezda?
"Sav javni prevoz u Beogradu će biti besplatan": Šapić najavio veliku promenu od 1. januara