"SRPSKI NAROD JE DOBIJAO U RATU, A GUBIO U MIRU" Ćosić se zamerao Titu, Miloševiću rekao da prihvati podelu Kosova

Dobrica Ćosić, književnik i akademik preminuo je u svom domu u 93. godini 18.05.2014. godine.

Posle rata, bavio se kratko političkim radom. Studirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je razvio svoj književni talenat i stekao temelje za svoje buduće književno stvaralaštvo. Njegov prvi roman "Daleko je sunce", izašao je 1951. godine. Vezan je za temu Narodnooslobodilačke borbe i krizu u ratnom dobu.

Samo tri godine kasnije - 1954. godine izašao mu je drugi roman, "Koreni", u kojem je opisao srpsku stvarnost 19. veka. Prikazao je život jedne patrijarhalne porodice, ali i raskol u narodu. 1966. godine napisao je antiroman "Bajka". Epskim temama vratio se u romanu "Vreme smrti". Njime je nastavio priču o porodici Katić koju je započeo u romanu "Koreni". Neki od likova iz romana "Koreni" i "Vreme smrti", nastavili su svoj život u trodelnom romanu "Vreme zla". U romanu "Vreme vlasti" opisao je istoriju započetu u romanu "Koreni".

Titov protivnik 

Iako su mnogi svoje mišljenje o predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu šaputali zidovima, ako bi protiv njega imali šta, Ćosić je otvoreno kritikovao prvog čoveka države koja više ne postoji.

Od kraja 1960-ih počinje da se suprotstavlja Titovoj politici, pre svega nezadovoljan ustavnim preuređenjem SFRJ, zbog čega je i postao jedan od najpoznatijih političkih disidenata. Protivnici su ga optuživali da je krajem 80-ih bio predvodnik i ideolog srpskog nacionalističkog pokreta i pristalica Slobodana Miloševića. Poštovaoci za njega kažu da je bio autentični i prvi lider opozicionog pokreta u našoj zemlji.

Pitanje KiM stavio na sto!

Godine 1968. otvara pitanje Kosova i Metohije čime izaziva pažnju članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Ćosić godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru”.

Bivši predsednik SRJ Dobrica Ćosić ocenio je svojevremeno je da se "vekovni antagonizmi" Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji mogu prevazići jedino trajnim razgraničenjem.

Ćosić je u intervjuu "Politici" dodao da Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Savezne republike Jugoslavije, nikada nije prihvatio takav predlog koji je dolazio i iz SAD.

"O Kosovu i Metohiji zaludno govorim i pišem četiri decenije predlažući demokratsko, pravedno, kompromisno i trajno razgraničenje. To je jedini način da se prevaziđu vekovni antagonizmi između Albanaca i Srba" - kazao je Ćosić tada.

Ćosić je naveo da je više puta razgovarao sa bivšim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem o Kosovu ali da se nikada nisu usaglasili.

"Najpre sam mu 1991. preneo američki predlog o podeli Kosova prema kojem bi Srbiji pripala trećina Kosova i Metohije, ali Milošević nije odustajao od srpskih zabluda sve do kumanovske kapitulacije u malom svetskom ratu protiv Srbije" - kazao je Ćosić tada.

Prema njegovim rečima, nada u stvaranje Evropske unije u kojoj bi i srpski narod stekao životnu bezbednost i dostojanstvo, brže stupio u ekonomski i kulturni preporod, dejstvom mnogih činilaca, pretvara se u fatamorganu sve dok pitanje KiM ne bude rešeno.

Bio je jedan od osnivača i vođa Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), kao i član Srpske pravoslavne crkve. Njegova politička karijera obuhvatala je period od 1974. do 1992. godine, tokom kojeg je bio predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Srbije i predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Ćosić je bio kontroverzan lik u javnosti, često kritikovan zbog svojih političkih stavova, posebno u vezi sa raspadom Jugoslavije.

Privatan život

Od 1947. godine bio u braku sa Božicom, čije je devojačko prezime Đulaković. Kada su stupili u brak, kom je kumovao ugledni književnik Antonije Isaković, ova gimnazijalka iz Dobričine rodne velike Drenove nadomak Trstenika, imala je svega 18 godina. Sedam godina nakon venčanja, Dobrica i Božica dobili su ćerku Anu, danas uglednu istoričarku književnosti poznatiju kao dr Ana Ćosić Vukić.

Dobričina supruga završila je studije istorije umetnosti, ali je uglavnom poznata kao životna saputnica i najveća podrška čuvenog pisca.

"Imao sam sreću da imam Božicu, dobru ženu i strogog prijatelja, koja mi je odanošću, hrabrošću i razumevanjem neprocenjivo mnogo pomogla u napornom i svakojakom životu", izjavio je on jednom prilikom.

"Ona je bila jedna kritički raspoložena žena. Cenila me, ali me nije obožavala. Nikad me nije pohvalila pred drugim, nikad... A kad smo bili sami, bila je strašan, nemilosrdan kritičar. Kad bi čitala neki moj tekst, znala bi reći: "Baci tu sramotu, kako si mogao napisati ovakve gluposti? Bacaj to" – ispričao je književnik.

Međutim, u istoj ovoj ispovesti, Dobrica Ćosić priznao je i da nije bio veran u braku, a pisalo se da je supruzi priznao samo jednu vezu – sa Božanom Jovanović, kostimografkinjom Narodnog pozorišta.

Čuvena Božana Jovanović, 11 godina mlađa od Ćosića, rođena je sestra glumice Jelene Žigon i bila je jednako poznata po lepoti i talentu.

BONUS VIDEO: Ostojić tvrdi: Dobrica Ćosić se zalagao za Veliku Albaniju

(Mondo/M. Š.)

Ćosić je u intervjuu "Politici" dodao da Slobodan Milošević nikada nije prihvatio takav predlog koji je dolazio i iz SAD.

- O Kosovu i Metohiji zaludno govorim i pišem četiri decenije predlažući demokratsko, pravedno, kompromisno i trajno razgraničenje. To je jedini način da se prevaziđu vekovni antagonizmi između Albanaca i Srba - kazao je Ćosić.