Cipele se najviše prodaju u Beogradu i Novom Sadu, ali porudžbine dolaze čak iz Amerike i Novog Zelanda.
Obućarska radnja porodice Ristić iz Topole opstaje više od sedam decenija. Iako nam zanati u Srbiji izumiru, oni su dokaz da se velika posvećenost i želja za očuvanjem porodične tradicije, uvek prepoznaju. Unikatne cipele koje danas prave prodaju se ne samo u Srbiji, već i na drugim kontinentima. U njihovoj porodičnoj radionici nastaju pravi unikati. Sve cipele ručno su napravljene i svakoj se pristupa studiozno. To se u serijskoj proizvodnji ne može videti. Za Aleksandra Ristića, vlasnika radionice, koji je zanat nasledio od dede i oca, upravo to je prava draž ručne proizvodnje. Da svaku cipelu može da napravi svojim rukama i da odmah popravi ukoliko je negde pogrešio.
"Uzimamo četiri krucijalne mere: to je dužina gazišta, prvo nacrtamo stopalo na papiru. Merimo dužinu gazišta, širinu prstiju, širinu risa i širinu oko pete. To su nam najbitnije mere, kako bi mogli da napravimo cipelu za kupca", objašnjava Aleksandar, koji je zajedno sa sestrom nastavio porodičan posao, donoseći inovativne ideje.
Danas oni proizvode moderne, unikatne cipele od kože, neobičnih dezena i svih veličina.
"Moja sestra i ja smo završili modni dizajn u Beogradu i tu smo se obučili kako da dizajniramo cipele, čizme, papuče. Kako da izradimo šablone i skice i kako da uparimo materijale. Mogu biti glatke lakovane kožne, sa teksturom, sa printevima, šarene, crne, bele. Šta god naši kupci žele. Napravimo idealnu kombinaciju uglavnom zajedno. Napravili smo za ovo vreme mnogo cipela i tačno znamo šta treba, a šta ne. I to vrlo transparentno kažemo svakom klijentu. A oni nam poklone maksimalnu pažnju i poverenje", kaže Aleksandar i dodaje da njihove cipele najviše prodaju u Beogradu i Novom Sadu, kao i da njihovu obuću nose mnoge javne ličnosti iz Srbije, naročito muzičari i političari.
Njegov otac Zoran dodaje da porudžbine stižu i iz inostranstva.
"Imamo kupce čak sa Novog Zelanda, iz Australije, Amerike. Nije njima teško da nekad dodju kod nas, u našu radnju. Poruče šta žele, sačekaju tu u hotelu dva, tri dana. Dobiju ono što žele, zadovoljni oni, zadovoljni mi i idemo dalje", kroz smeh priča otac Zoran Ristić, koji je radionicu prepustio svojoj deci, a on je tu, kao i deda Mladen, koji je zanat započeo pre više od sedam decenija, da im, kako kaže, daju podršku i vetar u leđa.
Tri generacije Ristića utkale su svoj pečat u obuću koju prave. A to je ono za šta su kupci, bar oni koji žele kvalitet, spremni da plate.
"Meni je to toliko drago kada vidim, zato što te cipele pre 12 godina su pravili moji mama i tata a danas ih pravim ja. I onda tako nekako spojimo tu našu dugu tradiciju na jednoj osobi i meni je zaista puno srce i veliki je ponos da tako nešto vidim", ističe Aleksandar.
I dok zanati u Srbiji izumiru zbog serijske proizvodnje, a samim tim i velikog tržišta jeftinije robe, njima su vizija ali i želja za očuvanjem porodičnog posla, ipak doneli uspeh, ne samo u Srbiji, već i šire.
BONUS VIDEO:
(N1/Mondo/A.V.)
