OSNAŽENA ŽENA JE KLJUČ ZDRAVE EKONOMIJE

Kako one uobličavaju naš identitet, pristup obrazovanju, poslovanju, razvijanju sebe i životu uopšte? O tome i da li napredak postoji jer su promene neizbežne – pričali smo sa Gajom Montelatići, osnivačicom beogradskog Impact Hub-a.

Ekonomska nezavisnost vrlo je snažan alat za ostvarivanje najrazličitijih ciljeva, kako za lični, tako i za društveni napredak. Situacija u kojoj osoba nema mogućnost samostalno da odlučuje i rukovodi svojim radom, stečenim rezultatima tog rada i učešćem u privrednim aktivnostima – zapravo je nedostatak ekonomskih prava, koja u svojoj suštini nisu ništa drugo do ljudskih prava. I dalje su rodne uloge velika prepreka, jer su prisutne u samom funkcionisanju pojedinca, porodice, društva, institucija, pa i ekonomije. Opasne su upravo zato što često više ne primećujemo kako uobličavaju naš identitet, pristup obrazovanju, poslovanju, razvijanju sebe i životu uopšte. Rodne uloge propisuju ili zabranjuju određena ponašanja, usput ograničavajući pristup specifičnim domenima, i to sve na bazi roda. Naravno, takva ograničenja nisu u formi propisa ili zakona, više su to društvena pravila, kulturološka verovanja i prakse koje se prenose sa kolena na koleno.

Ja sam imala veliku podršku od samog početka pokretanja Impact Hub-a. Moja deca su se vrlo brzo osamostalila, i zajedno sa ostalim članovima porodice pružili su mi svu podršku da ja mogu da se bavim preduzetništvom. Moj životni partner je vrlo brzo prepoznao priliku za biznis ideju i pridružio se, pa smo zajedno osnovali Impact Hub Beograd. Međutim, i ja sama sam se borila sa idejom – da li je u redu da se ja bavim preduzetništvom, kada to može da znači da neću provoditi dovoljno vremena sa decom Pitala sam se da li im dovoljno pružam? Na početku sam osećala neku vrstu krivice za to što sam više posvećena građenju svog biznisa nego porodici. Međutim, prevagnula je želja da svojim ćerkama budem uzor – želela sam da one vide da svaka žena može da preuzme inicijativu i na taj način doprinese malim velikim promenama.

2. Koje se to uloge, odnosno koji se zadaci uobičajeno dodeljuju muškarcima a koji ženama?

Uverenja o primarnim zaduženjima koje bi žene i muškarci trebalo da obavljaju i dalje značajno utiču na učešće žena na tržištu rada ili bilo koje vrste ekonomskih aktivnosti za koje se one opredele. Često se od žena očekuje da je pre svega ona ta koja vodi brigu o drugima, što oblikuje vrstu poslova koje žene traže i gde su tražene. Uverenje da je žena ta koja brine o drugima reflektuje se i u sve češće postavljanom pitanju o ravnoteži između poslovnog i privatnog života jedne žene, a to pitanje je u stvari samo neka vrsta nusproizvoda ideje žene kao starateljice i zapravo produbljuje rodne predrasude.

Kada ne prepoznamo snažan uticaj rodno-zasnovanih očekivanja društva mi potiskujemo naše stvarne želje, aspiracije i autentičnu moć koju kao žene imamo .

Jedan od razloga zašto je teško otkloniti nasleđe rodnih uloga jeste i takozvana “pseudo-zaštita” koju strogo definisane rodne uloge nude, usput prouzrokujući i negujući diskriminaciju. I dalje je prisutno mišljenje da su žene “slabiji pol” od muškaraca i da su “osećajnije”. Prva asocijacija je sklonost ka iracionalnosti – te su, samim tim, žene recimo manje pogodne za STEM predmete. Zato i dalje u raspodeli posla, u privatnim, društvenim i javnim okruženjima još uvek možemo da primetimo da se često muškarci postavljaju kao zaštitnici, dok žene preuzimaju ulogu staranja o drugima – deci, mužu, roditeljima, zaposlenima, timu...

Zato je važno biti svestan prisustva rodnih uloga. Za početak, važno je preispitati kako donosimo odluke u vezi sa izborom škole, posla, stila života, pa čak i partnera, jer ti izbori često reflektuju rodno-zasnovana očekivanja društva koja nisu nužno u skladu sa našim autentičnim željama.

3. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku nam govori da je učešće žena u tehnologiji i inženjerstvu samo 41,6%. Na koji način se ovaj broj može povećati?

Manjak žena na liderskim pozicijama znači da žene nemaju dovoljno uzora i primera na koje bi mogle da se ugledaju, što ih u startu obeshrabruje da uopšte teže ka takvim pozicijama.

Ova tema je usko povezana i sa modelima liderstva koje imamo u Srbiji. Generalno, načini rukovođenja su počeli da se menjaju, i definitivno je tehnološki sektor jedan od najnaprednijih u usvajanju savremenih, agilnih pristupa upravljanju i vođenju timova. Međutim, i dalje je vrlo prisutan kulturološki vertikalni način rada, odnosno hijerarhijski stil koji takođe podrazumeva da najveću odgovornost snosi lider. Iako se mnogi muškarci više ne identifikuju sa ovim modelom liderstva, žene koje su na rukovodećim pozicijama često su morale da ga usvoje kako bi uopšte bile prihvaćene. Time su sebe ukalupile u sistem, ali ga nisu iznutra mnogo promenile i on je ostao pretežno patrijarhalan. Ironija postaje veća kada shvatimo da je sve manje dokaza da je takav vertikalni model liderstva efikasan za biznis.

Važno je da prepoznamo da su nam potrebne različite vrste lidera, da su žene podjednako sposobne i izvanredne u vođenju biznisa i da treba da im omogućimo da se prijavljuju i dostižu do pozicija donosilaca odluka.

4. Pokrenuli ste projekat "Ona zna" podržanog od strane USAID Misije u Srbije u saradnji sa AmCham, USAID, Erste Bankom i Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Možete li da nam objasnite ciljeve ovog projekta i kome je on prvenstveno namenjen?

„Ona zna“ je četvorogodišnja aktivnost koja ima za cilj ekonomsko osnaživanje, posebno mladih žena, naročito iz ruralnih područja i onih koje nisu obuhvaćene obrazovanjem, koje nisu zaposlene, niti su uključene u neke obuke (NEET – not in education, not in empolyment, not in training), te će ovakav pristup doprineti jačanju domaće privrede. Projekat „Ona zna“ podržan je od strane USAID Misije u Srbiji i sastoji se od 3 komponente: povećanje zapošljavanja i zapošljivosti žena; razvoj biznisa vođenih od strane žena i povećanje pristupa fondovima namenjenih preduzetnicama; te podizanje kapaciteta kompanija u primeni rodno-senzitivnih praksi.

Pilot projekat će biti realizovan u prvoj godini u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, u partnerstvu sa Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga (CRJPO). Pristup u implementaciji pilot projekta u ovim okruzima zasnovan je na procenama potreba i kapaciteta do kojih smo došli kroz konsultacije sa najrelevantnijim akterima, uključujući i Razvojnu agenciju Srbije (RAS). Tražili smo partnere sa iskustvom, razvijenom mrežom saradnika i potencijalom za dalji rast. Istovremeno, prepoznali smo da su žene u ruralnim delovima Srbije trenutno manje podržane i uvideli potrebu da im se više posvetimo.

5. Koje je trajanje projekta i koji su Vam planovi za budućnost?

„Ona zna“ je zvanično počeo 27. decembra 2023. i trajaće četri godine. Ove godine, naš fokus je na pilot projektu u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, sa ciljem povećanja zapošljivosti žena i podrške preduzetnicama, gde sarađujemo sa partnerskom organizacijom Centrom za Razvoj Jablaničkog i Pčinskog Okruga preko koje ćemo dodeliti prve grantove za odabrane preduzetnice iz ovih okruga. Istovremeno sa partnerom AmCham ćemo podržati tridesetak velikih kompanija u Srbiji da unaprede svoje interne prakse za veću uključenost žena u procesima biznis razvoja kompanije.

Nakon prve godine pilotirani model podrške za povećanje zapošljivosti, zapošljavanja žena, kao i pristup finansijama za biznise koje vode žene, biće proširen na još dva okruga.

Ova implementacija će se sprovesti u saradnji sa lokalnim razvojnim agencijama, koje će biti odabrane do kraja 2024. godine.

Po završetku projekta „Ona zna“, očekuje se da će projekat ostaviti iza sebe zajednice žena sa povećanom otpornošću, poverenjem u sopstvene sposobnosti da se uspešno takmiče na tržištu rada, kao zaposlene i kao vlasnice preduzeća. Očekuje se da će osnažene profesionalke zauzeti liderske pozicije na svojim radnim mestima i podržavati mlađe žene koje ulaze u profesionalni svet. Na kraju, projekat bi trebalo da doprinese stvaranju poboljšanog radnog okruženja za žene u javnom i privatnom sektoru u Srbiji, gde će se smanjiti pristrasnost i diskriminacija i povećati ekonomsko učešće žena.

6. Koji biste savet dali devojčicama i devojkama koje žele da grade svoje karijere u svetu tehnologije i preduzetništva?

Pre svega bih im rekla da treba da veruju u sebe, u svoja osećanja i sposobnosti, jer su ona izraz njihove autentične snage i glasa. Greške nisu dokaz nemoći i slabosti, već neophodan deo učenja. Rekla bih im da uživaju i da se igraju sa tehnologijom; da očekuju da će se u nekim trenucima plašiti i da će biti teško, ali i da je to sasvim normalno i da su takvi trenuci prilika za veliki rast. Želim im da se upoznaju sa različitim ljudima iz oblasti tehnologije i preduzetništva, različitih industrija i zemalja, i da obogate iskustva i znanja razmenjujući mišljenja sa njima. Takođe, važno je da pronađu svoju jedinstvenost i razviju svoj lični pristup u bilo čemu što žele da postignu. Neka svoj uspeh mere u odnosu na sopstveni napredak, a ne u poređenju sa drugima.