STRUJA JE JEDNA OD ZAMKI GRČKOG MORA! Spasilac dao detaljna uputstva: Evo šta da radite ako vas odvuče u dubinu

Mnogi od nas se sećaju događaja iz 2020. godine kada su morska struja i vetar u grčkom letovalištu Antirio odneli četvorogodišnju devojčicu na dušeku. Otac devojčice se igrao sa njom u moru, dok je dete sedelo u dečjem dušeku. U jednom trenutku vetar je promenio pravac, a dušek je bukvalno iskliznuo kroz ruke oca.

1. Postoje li jake struje u grčkim morima? U kojim oblastima i koliko jake mogu biti?

U Grčkoj mora imaju veoma različitu morfologiju, što znači da postoje plaže sa relativno mirnim morem tokom cele godine, ali i veoma opasne plaže sa jakim strujama. Morske struje se menjaju svake godine, ali postoje mesta sa stalnom opasnošću.

Plaže koje gledaju na sever su sklonije strujama nego one koje su okrenute prema jugu, zbog vetrova meltemija. Svaka plaža ima svoju morfologiju, kao i morsko dno, ali i druge faktore koji utiču na kretanje vode bez obzira na njenu geografsku lokaciju.

2. Da li struja uvek ima fiksni smer, na primer od obale ka pučini i obrnuto? Koliko daleko može da ode plivač koji ne primeti da ga struja odnosi?

Struje u grčkim morima obično imaju suprotan smer od talasa, odnosno od obale ka dubini. Na nekim plažama postoje i struje koje vode do jedne tačke, a onda kao da upadaju u neku rupu. Sve ovo ima veze sa morfologijom morskog dna ili ljudskim konstrukcijama kao što su recimo lukobrani.

Lokacija struja, njihov pravac i stepen težine menja se uglavnom tokom zimske sezone i ostaje stabilan tokom leta u zavisnosti od vremenskih uslova, odnosno svake godine praktično nailazimo na drugačiju plažu. Dužina morske struje obično ne prelazi oko 50 metara. To znači da ako se osoba zanese i previše udalji od obale, može se "osloboditi" i pronaći izlaz iz drugog dela mora.

Naravno, postoje opasne struje koje smo već spomenuli i iz kojih je izuzetno teško da se izvuče neko ko nema temperament, znanje i fizičku spremnost. Jedan od najčešćih mitova vezanih za morske struje je da će plivači koji budu povučeni odjednom biti odnešeni daleko u more. U stvari oni će biti povučeni najviše do 200 metara, ali će onda ponovo kružiti prema plaži.

Incidenti u kojima obično čujemo da su plivači odvučeni nekoliko kilometara od obale, nastali su zbog jakih talasa mnogo puta kombinovanih sa nekim dušekom na naduvavanje, a ne zbog morskih struja.

3. Da li postoji ispravan i pogrešan način da se reaguje od trenutka kada shvatimo da nas nosi morska struja i šta je najveća opasnost?

Najveću opasnost predstavlja zamor koji dovodi ili do gutanja vode ili do automatske reakcije tela da blokira gornje disajne puteve kao zaštitu i na kraju do delimičnog potapanja i utapanja. Iz tog razloga gledamo da budemo mirni i da sačuvamo snagu umesto da je trošimo plivajući protiv struje ili dozivajući pomoć.

Bez panike! Panika u moru je ono što uzrokuje sve probleme. Kada počnete da paničite, koristite dvostruko veću količinu energije plivajući. Kada se uspaničite, sebi duplo otežavate opstanak. Većinu vremena tokom kog je morska struja aktivna, duvaju jaki vetrovi zbog kojih se glas neće čuti na obali. Poželjno je napraviti nekoliko uzastopnih mahanja rukama koje spasioci ili posmatrači vrlo lako detektuju.

Ako govorimo o struji koja jednostavno vuče plivača u dubinu, on treba da se prepusti struji do tačke gde struja postaje slaba i zatim pronađe izlaz iz mora sa drugog dela plaže. Ako je plivač u dobroj fizičkoj kondiciji, treba da pliva u pravcu od 45 stepeni, odnosno dijagonalno prema obali. Što se tiče struja koje imaju tačku ograničenja, plivač treba da posmatra ciklus strujanja i da pronađe najpogodniji trenutak za plivanje. Štednja snage je veoma važna.

4. Kako možemo pomoći nekome koga vidimo da iz mora moli za pomoć ili ako shvatimo da ga odnosi morska struja?

Možda najveća greška koju možemo da napravimo kada vidimo da je neko u opasnosti jeste da uđemo u vodu, a da ne obavestimo nekog drugog na obali. Naročito ako postoji spasilac na plaži, prvo treba njega upozoriti čak i ako je daleko.

Česta pojava je da ljudi pokušavaju da pomognu ulaskom u more, što dovodi do više žrtava i otežava rad spasilaca. Na svakoj spasilačkoj kućici nalaze se kontakt brojevi Obalske straže (broj telefona je 108) i šefa spasilaca područja koji će vam dati dalja uputstva.

Alternativno, ako nema spasioca, treba obavestiti radnike u centrima za vodene sportove ili druga lica u okolini, koji imaju čamce i skutere i mogu pomoći bezbednije od običnog plivača. Glasnim dozivanjem upomoć i na samoj plaži, velika je verovatnoća da će se javiti profesionalni spasilac ili drugi spasilac koji nije na dužnosti, i priteći u pomoć.

Poslednje rešenje je da pokušamo sami da pomognemo pružanjem pomoći sa obale, po mogućnosti bacanjem konopca i prsluka za spasavanje. Mora se uzeti u obzir, naravno, stepen jačine struje i da je bezbednost spasioca takođe važna kao i da sam spasilac ne postane žrtva.

5. Ako je plivač u opasnosti u blizini obale, da li nam je potrebna posebna veština ili način da mu pomognemo, a da se ne dovedemo u opasnost?

Zamka sa jakim morskim strujama je u tome što mogu da odnesu čak i nekoga ko hoda u moru, a voda mu je do struka ili niže, tako da ulazak u more i plivanje da se izvuče žrtva treba da bude poslednje rešenje. Uzmite u obzir da su spasiocima potrebni meseci da se upoznaju sa plažom, oni su prošli posebnu obuku, imaju sredstva, a u većini slučajeva i pojačanja sa drugih kula sa obe strane plaže.

I za njih postoji opasnost, a kamoli za običnog plivača. Najbolje metode intervencije su one koje smo već spomenuli, od tada pa nadalje teret pada na svačiju etiku i savest. Rizik je veliki i ni pod kojim okolnostima ne ohrabrujemo ljude koji nisu kvalifikovani da uđu u more.

6. Da li je zabranjeno kupanje na plažama gde nema spasilaca i koji je najosnovniji savet koji biste dali u ovoj uobičajenoj situaciji?

Jasno je da ne možemo zabraniti nekome da pliva na plaži koja nema spasioca. Treba napomenuti da čak i plaže sa spasiocem ostaju bez nadzora kada se smena završi.

Kada su u pitanju plaže udaljene od nekog mesta, pametnije je konsultovati stalne stanovnike tog područja, jer oni verovatno poznaju opasna mesta.

BONUS VIDEO:

 (Grčka info/MONDO/J.D)