U dokumentima tužilaštva pod oznakom „33-08" sa radnim nazivom "Trgovina ljudskim organima" navodi se da su u tu trgovinu, zapravo međunarodni kriminalni lanac, umešani doktori iz Izraela, Turske, Brazila i Filipina.

Za njih se kaže da su "doktori koji pustoše Balkan u potrazi za ljudskim organima".

Tužilaštvo za ratne zločine se u predmetu poziva na izveštaj o međunarodnoj trgovini organima koji je napravila grupa stručnjaka sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku poznatija pod nazivom "Belađo tesk fors".

Ova grupa je u svom izveštaju iznela podatke da su bogati Arapi i Izraelci glavni kupci ljudskih organa koji potiču iz jugoistočne Evrope.

Kako navodi list, Tužilaštvo se u predmetu poziva i na istraživanje koje je objavio "Amerikan kronikl", a u kojem se kaže da se u Univerzitetskoj klinici u Jerusalimu samo tokom 2001. godine oporavljalo 60 pacijenata kojima je presađen bubreg od nepoznatog donora.

U istom istraživanju se navodi da zbog toga „mnogi Izraelci putuju u istočnu Evropu u pratnji izraelskih doktora".

"Posetili su siromašnu Makedoniju, Bugarsku, Kosovo, SR Jugoslaviju da bi razgovarali sa lokalnim biznismenima i lekarima o osnivanju nekakvih klinika", navodi se u istraživanju.

Kao dokaz za ovakve tvrdnje, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je 15. novembra 2008. godine u Prištini uhapšen Izraelac Moše Harel, koji se tereti da je pregovarao i organizovao ilegalnu transplantaciju organa.

Harel je uhapšen u istrazi protiv grupe koja je u klinici "Medikus" u Prištini učestvovala u ilegalnoj transplantaciji bubrega. Kao glavni "mozgovi" trgovine organima tada su označeni upravo Moše Harel, ali i izraelski hirurg Zapi Šapira.

Isti doktor Šapira je 1999. godine pojavio u Skoplju i tamošnjim lekarima nudio saradnju u presađivanju bubrega.

Navodno je taj posao kasnije realizovao u Estoniji, Moldaviji i Turskoj zajedno sa turskim hirurgom Jusufom Ercinom Sonmezom koji je u bekstvu, jer je označen kao "glavni hirurg za ilegalno presađivanje bubrega" u Prištini.

Među podacima o trgovini organima navodi se i jedan bankovni račun koji je u maju 2000. otvorio Ervin Ohri sa Kosova.

On je tražio donora za transplantaciju bubrega u Milanu, pa je otvorio račun na ime Naime Ohri u albanskoj banci Kursimeve.

Posebno poglavlje u predmetu srpskog tužilaštva zauzima slučaj "žuta kuća". U njemu se nalazi izveštaj o forenzičkim ispitivanjima na ovoj lokaciji.

Taj izveštaj je označen kao "ključni", jer potvrđuje da su izvesna ispitivanja u "žutoj kući" obavljena uprkos negiranju albanskih vlasti i Unmika.

U tom izveštaju, za koji tužilaštvo kaže da ga je nabavilo "neformalnim putem", navodi se čitav niz medikamenata i oprema koji ukazuju na mogućnost da su se tu izvodili hirurški zahvati.

Nađeno je ukupno sedam medikamenata i oprema interesantni za dalju istragu. Takođe, tu se nabrajaju i sve osobe koje se učestvovale u uviđaju kod "žute kuće".

Posebno važan u tom izveštaju jeste, kako navodi list, citat u kojem se iznosi podatak gde se sada nalaze dokazi za koje se zvanično tvrdi da ne postoje. Po izveštaju, dokazi su u forenzičkom centru u Orahovcu na Kosmetu.

U kratkoj retrospektivi ovog slučaja Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navodi da je "iz veoma pouzdanih izvora" došlo do saznanja da nedostaje više stranica u ovom izveštaju i da su dva imena izbrisana belilom.

Dodatnom istragom utvrđeno je da je reč o dve osobe koje su na mestu događaja bile u svojstvu "istražitelja", iako one suštinski to nisu, prenosi "Politika".

(agencije/MONDO)