Upoznajte ih bolje u intervjuima koje ćemo objavljivati na portalu i u dnevnoj novini Kurir tokom ove nedelje

MILICA MARKOVIĆ

Puls Srbije
Radni dan, 12.00

Koliko dugo ste na Kurir televiziji?
Uskoro pune tri godine.

U kom gradu ste rođeni?
U Beogradu.

Rado provodite vreme na koji način?
U dobrom društvu, s porodicom… Volim da sam okružena svojim ljudima… Samoću biram samo u trenucima kada mi je potreban “reset”.

Imate li neki nadimak?
Imam one interne, kao i mnogi, ali me retko ko zove po nadimku. Svakako mi je najdraži onaj koji koristi moja rođena sestra – Mici (smeh).

Rođendani su za vas bitni datumi ili ne? Čije rođenje je za vas bio najbitniji dan?
Veoma su mi bitni, volim rođendane najmilijih, trudim se da uvek priredim nešto lepo članovima porodice i najboljim prijateljicama, ta navika na bledi iako se godine ređaju (smeh). A svoj rođendan posebno volim, to je dan kada drage ljude okupim i smislim način da se što zanimljivije obeleži „moj” dan (smeh).

Teške trenutke zaboravljate ili zauvek ostaju deo vaše duše?
Vrlo sam emotivna. Bolne i teške trenutke vrlo intenzivno osećam, ali, nakon što prođu, trudim se da me ne sputavaju i ne podsećaju često na ono što je bilo. Iako je normalno da postoje različite oscilacije, trudim se da budem optimistična i s tim stavom koračam kroz život…

Ekonomija kućnog budžeta je nešto što je pod vašom kontrolom ili o tome u vašoj porodici brine neko drugi?
U većini odnosa pokušavam da se držim po strani kada je raspoređivanje troškova u pitanju. Nekada su mi potrebni saveti, mi sanjari smo često iracionalni i kada je reč o finansijama (smeh).

Lepo vam je kada radite šta?
Kada idem na časove glume. Naime, vratila sam se svojoj ljubavi iz dečjih i tinejdžerskih dana i to me raduje. Volim i dobru kafanu, ali i dobru rok svirku… Volim lepu hranu, lagana putovanja i poeziju. Volim stalno da učim i saznajem nešto novo.

Energija ljudi iz vašeg okruženja utiče na vas?
O, da… Ali dok osećamo energiju najbližih, znači da nam je stalo… I onu dobru i nekad manje dobru… Ipak, učim se da me ne pogađa ono na šta ne mogu da utičem, a deo je šireg okruženja. Borac sam za pravdu, često i bez promišljanja upadam u vatru. Živimo u izazovnim vremenima, kada je mnogo važno da ne izgubimo empatiju, kao ni osećaj odgovornosti.

Verujete u šta?
Zvuči kao bajka, ali želim da verujem da dobro pobeđuje… Takođe, verujem u to da se trud isplati i da je važno imati cilj.

Izvinjenje lako upućujete ili ne? Kome i zašto ste se poslednji put izvinili?
Baš lako. Smatram to činom pristojnosti i kulture, naravno, kada situacija to nalaže. Nekad mi kažu da se izvinjavam za nepotrebne stvari, ali ja zaista volim učtive i vaspitane ljude. To prvo primećujem.

Zajedno smo jači! Ko i šta vas čini jačim?
Mnogo sam vezana za svoju porodicu. Roditelji i sestra su moja baza i najbolje ogledalo.

Imate li neispunjenih želja? Na koji segment vašeg života se one odnose?
Mislim da je zdravo imati želje dok ste živi, one nas pokreću, tako da ću svoje neispunjene sačuvati za sebe, s nadom da će se ostvariti…

Ja sam... Šta biste rekli za sebe?
Novinar. Maštar. Boem u pokušaju.

Ala je lep ovaj svet... Šta vaš svet čini lepšim i boljim?
Ponoviću se, ali zaista je tako - dragi ljudi. Moja porodica, kakvu se nadam da ću i ja graditi jednog dana. Društvo koje ljubomorno čuvam i verujem da je u životu taj kapital najvažniji. Moj svet boljim čine deljenje ljubavi i osmeha, humanost i čest podsetnik na to koliko su važne male lepe stvari.

Upoznajte ih bolje u intervjuima koje ćemo objavljivati na portalu i u dnevnoj novini Kurir tokom ove nedelje

MILICA MARKOVIĆ

Koliko dugo ste na Kurir televiziji?

Uskoro pune tri godine.

U kom gradu ste rođeni?

U Beogradu.

Rado provodite vreme na koji način?

U dobrom društvu, s porodicom… Volim da sam okružena svojim ljudima… Samoću biram samo u trenucima kada mi je potreban “reset”.

Imate li neki nadimak?

Imam one interne, kao i mnogi, ali me retko ko zove po nadimku. Svakako mi je najdraži onaj koji koristi moja rođena sestra – Mici (smeh).

Rođendani su za vas bitni datumi ili ne? Čije rođenje je za vas bio najbitniji dan?

Veoma su mi bitni, volim rođendane najmilijih, trudim se da uvek priredim nešto lepo članovima porodice i najboljim prijateljicama, ta navika na bledi iako se godine ređaju (smeh). A svoj rođendan posebno volim, to je dan kada drage ljude okupim i smislim način da se što zanimljivije obeleži „moj” dan (smeh). 

Teške trenutke zaboravljate ili zauvek ostaju deo vaše duše?

Vrlo sam emotivna. Bolne i teške trenutke vrlo intenzivno osećam, ali, nakon što prođu, trudim se da me ne sputavaju i ne podsećaju često na ono što je bilo. Iako je normalno da postoje različite oscilacije, trudim se da budem optimistična i s tim stavom koračam kroz život…

Ekonomija kućnog budžeta je nešto što je pod vašom kontrolom ili o tome u vašoj porodici brine neko drugi?

U većini odnosa pokušavam da se držim po strani kada je raspoređivanje troškova u pitanju. Nekada su mi potrebni saveti, mi sanjari smo često iracionalni i kada je reč o finansijama (smeh).

Lepo vam je kada radite šta?

Kada idem na časove glume. Naime, vratila sam se svojoj ljubavi iz dečjih i tinejdžerskih dana i to me raduje. Volim i dobru kafanu, ali i dobru rok svirku… Volim lepu hranu, lagana putovanja i poeziju. Volim stalno da učim i saznajem nešto novo.

Energija ljudi iz vašeg okruženja utiče na vas?

O, da… Ali dok osećamo energiju najbližih, znači da nam je stalo… I onu dobru i nekad manje dobru… Ipak, učim se da me ne pogađa ono na šta ne mogu da utičem, a deo je šireg okruženja. Borac sam za pravdu, često i bez promišljanja upadam u vatru. Živimo u izazovnim vremenima, kada je mnogo važno da ne izgubimo empatiju, kao ni osećaj odgovornosti.

Verujete u šta?

Zvuči kao bajka, ali želim da verujem da dobro pobeđuje… Takođe, verujem u to da se trud isplati i da je važno imati cilj.

Izvinjenje lako upućujete ili ne? Kome i zašto ste se poslednji put izvinili?

Baš lako. Smatram to činom pristojnosti i kulture, naravno, kada situacija to nalaže. Nekad mi kažu da se izvinjavam za nepotrebne stvari, ali ja zaista volim učtive i vaspitane ljude. To prvo primećujem.

Zajedno smo jači! Ko i šta vas čini jačim?

Mnogo sam vezana za svoju porodicu. Roditelji i sestra su moja baza i najbolje ogledalo.

Imate li neispunjenih želja? Na koji segment vašeg života se one odnose? 

Mislim da je zdravo imati želje dok ste živi, one nas pokreću, tako da ću svoje neispunjene sačuvati za sebe, s nadom da će se ostvariti…

Ja sam... Šta biste rekli za sebe?

Novinar. Maštar. Boem u pokušaju.

Ala je lep ovaj svet... Šta vaš svet čini lepšim i boljim?

Ponoviću se, ali zaista je tako - dragi ljudi. Moja porodica, kakvu se nadam da ću i ja graditi jednog dana. Društvo koje ljubomorno čuvam i verujem da je u životu taj kapital najvažniji. Moj svet boljim čine deljenje ljubavi i osmeha, humanost i čest podsetnik na to koliko su važne male lepe stvari.