Muslimanima u Srbiji smeta nametanje Deda Mraza pred svaku Novu godinu. Ni SPC ne priznaje ovog starca. "U crkvama nema takvog simbola niti se bilo ko od sveštenika tako oblači", kažu u Patrijaršiji.
Srpskim građanima muslimanske veroispovesti smeta nametanje priče o Deda Mrazu pred svaku Novu godinu, ističe Samir efendija Tandir, portparol muftije Muamera Zukorlića.
On se slaže sa stavom Rijaseta Islamske zajednice BiH, koji je saopštio da je Deda Mraz nametnut muslimanima i njihovoj deci, piše "Press".
Rijaset je ovo saopštenje dao na zahtev Bošnjaka, kojima nije bilo jasno kako da se postave i ophode prema Deda Mrazu.
Samir efendija Tandir kaže da Deda Mraz ni na koji način ne pripada muslimanskoj kulturi i tradiciji i zato ga ne treba nametati.
"Opšte je poznato da nijedna predškolska ustanova u periodu oko Nove godine ne može da se zamisli bez Deda Mraza. Opasno je kada to sistem nameće, kada direktori škola, obrazovnih i predškolskih institucija to nameću kao jedan obrazac koji je opšteprihvaćen.
Pojedinačno svako ima pravo da radi šta hoće, ali se institucije sistema ne smeju zloupotrebljavati", kategoričan je efendija.
Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić smatra da je tema o Deda Mrazu zanimljiva i šarolika za razgovor, ali nikako za svađu i nesporazume.
"Nebitno je da li je Deda Mrazu ime Božić Bata ili Sveti Nikola. Deda Mraz je sastavni deo hrišćanske tradicije, kojoj muslimani, ni mali ni veliki, ne pripadaju.
Ništa nikome ne treba nametati. Nove godine, naše ili drugih, su prilika da naučimo nešto o sebi ili o drugima", kaže nešto pomirljivije za "Press" muftija Jusufspahić.
Zanimljivo je da ni Srpska pravoslavna crkva ne priznaje Deda Mraza, ali ne smatra da je on bilo kome nametnut. U Srpskoj patrijaršiji kažu da je Deda Mraz priča zapadne civilizacije.
"Cela priča je iskonstruisana na osnovu žitija Svetog Nikole, koji je prodao svu svoju imovinu i podelio je siromašnima. Onda su menadžeri "Koka-Kole" u dvadesetim godinama prošlog veka obukli Deda Mraza u crveno-belu odeću.
Ne podržavamo priču o Deda Mrazu, čim u crkvama nema takvog simbola niti se bilo ko od sveštenika tako oblači. Za crkvu kao i da ne postoji. Ali, ne vidimo da se on bilo kome nameće. Izbor je svakog pojedinca na koji način će da doživi taj simbol", poručuju u Patrijaršiji.
Sociolog religije Mirko Đorđević podseća da ovih dilema uopšte nema u drugim evropskim zemljama.
"Deda Mraz se poštuje i prihvata u svim zemljama sveta kao simbol koji donosi darove deci, drugo ime za ličnost poznatu kao Sveti Nikola.
Niko nikada nije branio, niti dovodio u pitanje mogućnost da muslimanski svet ima neki sličan simbol, niti bi to bilo kome smetalo. Jednostavno se radi o kulturnoj tradiciji koja se održala do najnovijih vremena.
Pogledajte Rusiju i druge velike pravoslavne zemlje i videćete da takvih problema tamo nema. Tako da su pomalo besmislene ocene koje stižu iz dela muslimanskog sveta", zaključuje Đorđević za "Press".
(MONDO)
On se slaže sa stavom Rijaseta Islamske zajednice BiH, koji je saopštio da je Deda Mraz nametnut muslimanima i njihovoj deci, piše "Press".
Rijaset je ovo saopštenje dao na zahtev Bošnjaka, kojima nije bilo jasno kako da se postave i ophode prema Deda Mrazu.
Samir efendija Tandir kaže da Deda Mraz ni na koji način ne pripada muslimanskoj kulturi i tradiciji i zato ga ne treba nametati.
"Opšte je poznato da nijedna predškolska ustanova u periodu oko Nove godine ne može da se zamisli bez Deda Mraza. Opasno je kada to sistem nameće, kada direktori škola, obrazovnih i predškolskih institucija to nameću kao jedan obrazac koji je opšteprihvaćen.
Pojedinačno svako ima pravo da radi šta hoće, ali se institucije sistema ne smeju zloupotrebljavati", kategoričan je efendija.
Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić smatra da je tema o Deda Mrazu zanimljiva i šarolika za razgovor, ali nikako za svađu i nesporazume.
"Nebitno je da li je Deda Mrazu ime Božić Bata ili Sveti Nikola. Deda Mraz je sastavni deo hrišćanske tradicije, kojoj muslimani, ni mali ni veliki, ne pripadaju.
Ništa nikome ne treba nametati. Nove godine, naše ili drugih, su prilika da naučimo nešto o sebi ili o drugima", kaže nešto pomirljivije za "Press" muftija Jusufspahić.
Zanimljivo je da ni Srpska pravoslavna crkva ne priznaje Deda Mraza, ali ne smatra da je on bilo kome nametnut. U Srpskoj patrijaršiji kažu da je Deda Mraz priča zapadne civilizacije.
"Cela priča je iskonstruisana na osnovu žitija Svetog Nikole, koji je prodao svu svoju imovinu i podelio je siromašnima. Onda su menadžeri "Koka-Kole" u dvadesetim godinama prošlog veka obukli Deda Mraza u crveno-belu odeću.
Ne podržavamo priču o Deda Mrazu, čim u crkvama nema takvog simbola niti se bilo ko od sveštenika tako oblači. Za crkvu kao i da ne postoji. Ali, ne vidimo da se on bilo kome nameće. Izbor je svakog pojedinca na koji način će da doživi taj simbol", poručuju u Patrijaršiji.
Sociolog religije Mirko Đorđević podseća da ovih dilema uopšte nema u drugim evropskim zemljama.
"Deda Mraz se poštuje i prihvata u svim zemljama sveta kao simbol koji donosi darove deci, drugo ime za ličnost poznatu kao Sveti Nikola.
Niko nikada nije branio, niti dovodio u pitanje mogućnost da muslimanski svet ima neki sličan simbol, niti bi to bilo kome smetalo. Jednostavno se radi o kulturnoj tradiciji koja se održala do najnovijih vremena.
Pogledajte Rusiju i druge velike pravoslavne zemlje i videćete da takvih problema tamo nema. Tako da su pomalo besmislene ocene koje stižu iz dela muslimanskog sveta", zaključuje Đorđević za "Press".
(MONDO)
