Zaključak je isti, bez osiguranja ne može da se naplati šteta od požara ili vremenskih nepogoda, a ovo su cene polisa.
Na našem podneblju je uvreženo mišljenje da se požar ili vremenska nepogoda "baš meni neće desiti", odnosno mnogi ne razmišljaju o opasnostima dok se one ne dogode. Učestali požari na teritoriji Beograda ili snažan grad u Zapadnoj Srbiji naneli su velike materijalne štete domaćinstvima. Sve je dobro dok nema ljudskih žrtava, jer se šteta može nadoknaditi ako ste na vreme osigurali imovinu. Ako niste, evo šta vas čeka.
"Najvažnije je biti osiguran. Pravo na naknadu štete, bez obzira na to da li pričamo o osiguranju stana od požara ili poplave, ili je u pitanju osiguranje useva od oluje i grada, imaju samo oni koji su svoju imovinu osigurali od tog rizika. Ako su vam usevi osigurani od oluje, a oluja uništi ili ošteti zasad, šteta će vam biti isplaćena. Ako nemate tu vrstu osiguranja, štetu ćete morati sami da pokrijete ili da sačekate pomoć države, komšije i prijatelja", objasnio je za Blic Biznis, Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.
Zoran Ćirić je govorio i o požaru na Novom Beogradu, gde se zapalio kafić u prizemlju zgrade, a zatim su izgoreli i stanovi iznad, kao i parkirani automobili.
"U slučaju požara na Novom Beogradu, na naknadu štete od osiguravajućih društava mogu da računaju samo oni koji su svoje stanove osigurali polisom osiguranja od konkretnog rizika – požara", precizirao je Ćirić.
Druga mogućnost je da se odšteta naplati, kako kaže, jeste kroz polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, ako vlasnik kafića iz kojeg se požar proširio na stanove, poseduje tu polisu.
"Ako nema ni jedne ni druge polise, šteta neće biti isplaćena, odnosno vlasnici stanova će ili zavisiti od pomoći države i prijatelja ili im ostaje mogućnost da preko suda i sudskog procesa dođu do naknade štete", kaže sagovornik.
Procedura za naknadu štete
Ćirić objašnjava da je procedura za naknadu štete krajnje jednostavna:
"Trebalo bi što pre zvati društvo čiju polisu posedujete sa zahtevom da procenitelj izađe na teren i proceni štetu. Do tada, poželjno je da sami napravite što više fotografija, jer bi to moglo da ubrza i olakša proceduru. U ovakvim slučajevima, kakav je požar na Novom Beogradu, procenitelji izlaze na teren u najkraćem mogućem roku i šteta se isplaćuje što je pre moguće, da bi se izbegla dodatna humanitarna katastrofa", kaže sagovornik.
Dodao je da visina naknade štete na koju neko ima pravo zavisi prvo od visine štete, sume osiguranja, koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravač prilikom isplate, kao i od stvarne vrednosti osigurane stvari.
"Ovde je apel građanima da ne osiguravaju imovinu na najmanji mogući iznos, kako bi smanjili svoje obaveze, već da realno pristupe vrednosti onoga što osiguravaju i što čuvaju polisom osiguranja", kaže Ćirić.
Koliko košta osiguranje stana i useva
Prema Ćirićevim rečima, da bi se stan zaštitio od požara, grada, udara groma i oluje treba izdvojiti oko 1 evro po kvadratu na godišnjem nivou. Isto važi i za poljoprivrednike.
"Usevi se ne čuvaju pogledom u nebo ili razmišljanjem “bila je oluja prošle godine, neće i ove”, već samo i isključivo polisom osiguranja. Jedino osiguravajuća društva nadoknađuju štetu u punom iznosu, ukoliko ste kupili polisu osiguranja", zaključuje on.
Država nema zakonsku obavezu da nadoknadi štetu
Država, grad ili opština nemaju nikakvu zakonsku obavezu da nadoknađuju štetu niti je to njihov zadatak, navodi Ćirić.
"Država može, što i radi, da obezbedi neku vrstu humanitarne pomoći ugroženim porodicama. Ali, nije njen zadatak da isplaćuje štetu, već to rade osiguravajuća društva", objašnjava on i apeluje da ljudi svoje stanove i kuće zaštite polisom osiguranja.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/J.D.)
